НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига II

Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига II

Када се на јутрењи узима а кад не узима „Достојно“?

 

ПИТАЊЕ: У истом месту, у једној цркви приметио сам да се ни обичним даном, кад је мали Свети, не узима „Достојно“ на јутрењи, а у другој се узима и кад је Свети с полијелејем. Какво је у том погледу правило и како треба поступати?

 

ОДГОВОР: Ако се обратимо најпре за одговор Служебнику, видећемо да у последовању јутрење стоји ово: „По деветој песми, ако дакле није недеља, Достојно јест. А ако је недеља, после ирмоса јектенија Паки и паки“.[1] Исто овако вели и проф. Мирковић: „После ове песме поје се девета песма канона и иза ње Достојно јест“.[2] На недељној јутрењи вели само толико да после девете песме канона долази мала јектенија. Прелистамо ли Николајевићев Типик, ново издање из 1971. год., наћи ћемо исто што у ранијим, на свакидашњој јутрењи: „По 9. песми поје се ирмос из Минеја и потом Достојно“. Слично стоји и на свакидашњем јутрењу уз Велики пост: „По 9. песми Достојно и поклони“.[3] Само толико. У свим осталим правилима за јутрењу (свеноћном бденију уочи недеље, недељној јутрењи, празничном бденију ван недеље, јутрењи суботом кад се поје „Бог Господ“ и „Алилуја“) нема спомена о „Достојно“ ни да ли се узима, ни да ли се не узима. Николајевић је ово дословно узео из црквенословенског Типикона или Устава црквеног. Исто то налазимо у грчкој богословској енциклопедији: „Седмице сиропусне, а такође посних дана Свете Четрдесетнице, на јутрењи после стихологисања песме Богородичине и ирмоса који је запечаћава, Достојно јест, после чега следи Мала јектенија. А по Часослову, Достојно јест треба да се поје на том месту свагда у седмичне дане“.[4]

Из изнетог излази овај закључак:

„Достојно“ долази на свакидашњој јутрењи, ван поста и уз пост, а не долази на недељном јутрењу.

У Правилнику еп. тимочког Мелентија налазимо неки детаљ више: „Достојно се не пева кад је предпразнство и попразнство и празник са бденијем“.[5] Познати руски богословски писац С. Булгаков износи још одређеније: „Пред Малом јектенијом, по IX песми, ако дакле није недеља, пева се Достојно јест (Служебник), а у предпразништва и попразништва Достојно јест не пева се, него одмах јектенија (Последовања уз Велики пост). Не пева се Достојно нити на празнике с бденијем и полијелејем (Часослов)“.[6] На исти начин говори о томе К. Никољски[7] у Зборнику Живковића-Живановића[8], у схеми јутрења налази се такође једна појединост више. Ту је, наиме, „Достојно“ назначено за јутрењу, у 40-ници и ван 40-нице, кад је Свети с Малим славословљем, а није наведено на Светог с Великим славословљем и вишег.

Ако сажмемо све појединости из досадашњег излагања добићемо одређенији закључак:

„Достојно“ се узима на свакидашњој јутрењи, ван поста и уз пост, кад нема ни предпразништва ни попразништва, и кад није Свети с Великим славословљем и виши. Но то није све.

У Ирмологији ћемо наћи још потпуније одредбе. Иза стихова „Господеви појем“, који се узимају уз ирмосе и тропаре канона на јутрењи „ако није недеља, ни Господњи ни Богородични празник, ни предпразнишгво и попразништво, ни празновани Свети“, на крају, после стихова IX песме, каже се: „И по ирмосу Достојно јест и јектенија“.[9] Иза стихова „Појем Господеви“, који долазе „у недељу, Господње и Богородичне празнике, на њихова предпразништва и попразништва, и на празник Светог који има полијелеј или Славословље велико, и у свој Педесетници, и кад се указује Господеви појем не читамо“, на крају после IX песме не помиње се „Достојно“, него само катавасија и за њом одмах јектенија. А затим се директно вели: „Јер се у овакве дане Достојно не поје“ (л. 139).

Сада бисмо могли завршити и извести у поступности ово правило: „Достојно“ на јутрењи узима се кад у седмичне дане, ван поста и уз пост, падне Свети који има Мало славословље, а није ни предпразништво ни попразништво. Не узима се пак недељом, на Христове и Богородичне празнике, на њихова предпразништва и попразништва, као и на празнике Светих с бденијем, полијелејем и Великим славословљем, нити кроз целу Педесетницу.

Колико би било од користи да је, поред других допуна у новом издању Николајевићевог Типика, унета и ова. Разјаснивши тако ову ствар на правом месту, учинила би излишним и постављено питање и одговор.

 

Гласник, март 1972.

 

НАПОМЕНЕ:


[1] Служебник, С. Петербург 1905, стр. 59.

[2] Литургика, други, посебни део, Београд 1966, стр. 27.

[3] Исто, 143.

[4] Аксиоместин, Тхрискевтхики ке итхики енкиклопедиа, Атина 1963, 1071.

[5] Летопис епархије тимочке, Ниш 1928, стр. 112.

[6] Настољнаја књига, Кијев 1913, стр. 871.

[7] Пособије к изученију устава богослуженија, С. Петербург 1894, стр. 321.

[8] Cp. Карловци 1901, стр. 577.

[9] Ирмологија, Москва 1888, л. 133.

 

Кључне речи:

Један коментар

  1. Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *