НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига II

Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига II

Како певати IX песму канона на Васкрс?

 

ПИТАЊЕ: Како треба певати девету песму канона на Васкрс?

 

ОДГОВОР: После два прва припева девете песме васкршњег канона: „Величит душа моја воскресшаго тридневно из гроба Христа жизнодавца“, и „Величит душа моја вољеју страдавша…“ у Пентикостару јасно стоји да треба узети ирмос „Свјетисја, свјетисја“. Питање се, дакле, односи на трећи и четврти припев: „Христос новаја Пасха…“, и „Ангел вопијаше“, пошто се иза њих наводи само ово: „и стих“, а такође и на осталих осам припева, јер се испред њих вели: „И прочих осам припјевов припјевајут по јединожди ко стихом“. Недоумица настаје отуд што није јасно шта се ту подразумева под речју „стих“. Свакако да та реч означава песму која треба да се узима уз наведене припеве, као што се уз прва два узима ирмос. Која је то песма?

По правилу за девету песму на Божић и Богојављење, после првог припева, уз који се узима ирмос, казује се јасно: „Прочих шест припјевов припјевајем на кијждо тропар по јединожди“.[1] Биће, дакле, да се и на Васкрс ови припеви узимају уз два тропара његове девете песме: „О божественаго…“, и „О Пасха велија…“. На такав закључак упућује нас и девета песма канона на Крстовдан (14 септ.), где се каже да се уз припев: „Величај душе моја пречестниј крест Господењ“, пева ирмос, (што понавља и друга страна) па се онда додаје: „И к прочим шест стихам тојже припјев појем“. Иза другог припева: „Величај душе моја животворјашчаго креста Господња воздвиженије“, узима се други ирмос: „Сњедију древа…“ (што понавља и други лик), па онда: „Тропари же шест с симже припјевом“. Дакле, овде „тропари шест“ стоји уместо горњег „стихам шест“, што значи да се ту под речју стихови подразумевају тропари исте девете песме канона. Зато и на васкршњем канону, без сумње, реч стих стоји уместо реч тропар. Да је то заиста тако потврђује нам књижица „Посљедованије во свјатују и великују недјељу Пасхи“ (Кијев 1900.), где је изложена пасхална служба у потпуности, са свима прописаним понављањима. Иза прва два припева наводи се ту ирмос „Свјетисја, свјетисја“ као и у Пентикостару, али у целини. Иза трећег припева: „Христос новаја Пасха…“ наведен је цео тропар „О божественаго“. Тај исти тропар наводи се и иза три даља припева. Иза седмог припева: „Ангел облистајај…“ наведен је други тропар „О Пасха велија…“, а тако исто иза осталих припева до краја.

У потпуности, дакле, девету песму васкршњег канона треба узети овако: Први лик (десна певница) узима први припев и ирмос, и тај припев и ирмос понови леви лик. Онда десни узима други припев и ирмос, што понови леви. Трећи припев узима десна певница уз тропар „О божественаго“, уз понављање леве, а исти тропар долази уз четврти припев („Ангел вопијаше“), што такође понавља лева. Пети припев („Возбудил јеси…“) узима десна певница с истим тропарем, али лева певница више не понавља, него узима шести припев („Магдалина Марија…“) уз исти тропар; седми припев („Ангел облистајај…“) узима десна с другим тропарем „О Пасха велија…“, осми припев, с тим о тропарем, узима лева, и тако наизменце до краја. После тога узима десна страна први припев и ирмос, а лева други припев и ирмос, а затим обе стране заједно певају ирмос „Свјетисја, свјетисја“ и, најзад, трипут цео тропар „Христос воскресе“ првог гласа. Тиме се песма завршава.

Може се доћи у сумњу с обзиром на припев „Ангел вопијаше благодатњеј…“ шта уз њега треба узети, јер кад се он узима уместо „Достојно“ на Литургији, долази с њим ирмос „Свјетисја, свјетисја“, па се може мислити да уз тај припев и на деветој песми канона треба певати ирмос „Свјетисја, свјетисја“. Али се ту, у канону, иза „Ангел вопијаше“ јасно вели „и стих“, као и иза претходног припева и следећих. Значи да при певању девете песме канона, уз припев „Ангел вопијаше“ долази тропар „О божественаго“, а не ирмос „Свјетисја, свјетисја“ него се овај, уз „Ангел вопијаше“ узима само на Литургији.

 

Гласник, април 1973.

 

НАПОМЕНЕ:


[1] Сличан је пропис и за велике Богородичине празнике кад се не узима Величит душа: На Малу Госпођу: „Прежде же ирмоса и тропареј припјев сеј појем: Величај душе моја преславноје рождество Божија матере“; на Благовести: „И к прочим тропарем праздника тојже припјев“; на Велику Госпођу: „И на кијждо тропар појут тојже припјев по јединожди“; на Сретење, после два припева уз која се узима ирмос, вели се: „Таже к којемуждо тропарју припјевајем по четири припјеви“.

 

Кључне речи:

Један коментар

  1. Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *