Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига II

Треба ли говорити мале јектеније после сваке песме канона на јутрењи Светле седмице?

 

ПИТАЊЕ: Треба ли говорити мале јектеније после сваке песме канона целе Светле седмице?

 

ОДГОВОР: Не треба, него само првог дана Васкрса. Од црквених књига, такав директан пропис налазимо у Иромологији. Ту, у „Служби на свјатују Пасху“, читамо: „На всјакују же пјесањ по тропарје бивајет јектенија малаја, в первиј ден“. Потпуно исто стоји у једном рукописном Зборнику из XVIII века.[1] Још одређеније казује се то у савременом Зборнику Ј. Живковића: „Такожде и малаја јектенија бивајет по каждој пјесњи, обаче точију за сеј первиј ден Воскресенија“.[2] На јутрењи у Светли уторак вели се јасно: „Јектенија точију по 3, 6. и 9. пјесни глаголетеја“.[3]

Исти овакав закључак може се извести и из прописа у Пентикостару и црквенословенском Типику. У почетку канона на Пасху ту се вели: „И по којејждо пјесњи бивајет јектенија малаја вње олтарја, јакоже рјехом, во свјатиј сеј ден“. Како се на Светли понедељак о јектенијима на том месту не говори ни речи, а у наведеном правилу истиче се да се оне узимају „во свјатиј сеј ден“, а не „во свјатија дни сија“, излази јасно да се мале јектеније узимају само првог дана Васкрса. Не само у савременом црквенословенском Типику него се овако исто вели и у српскословенском рукописном Типику из 1336-1346. год. преписаном у манастиру Дечанима,[4] у коме се вели: „На васаку же песан бивајут дијаконства мала, ва нутр олтарја, на свети си дан“.[5]

Од литургичких писаца који сасвим одређено казују да мале јектеније бивају после сваке песме канона само првог дана, навешћемо К. Никољског. Он вели: „Разлика службе пасхалне седмице од дана Пасхе[6] је у томе што у те дане на јутрењи, за време канона, нису одређене јектеније после сваке песме“.[7] Исто тако вели и Булгаков: „При певању канона не бива после сваке песме јектенија и кађење; јектеније су одређене само после 3, 6. и 9. Песме“.[8]

У Хеортологији проф. Мирковића не говори се о овој ствари ништа. Николајевићев Типик, за први дан Васкрса вели само оволико: „После сваке песме канона говори се мала јектенија“.[9] На Светли понедељак на јутрењи не налазимо код њега ништа о малим јектенијама, што значи – како рекосмо – да их тада не треба говорити. Али би боље било да је, макар под текстом, после прописа о малим јектенијама на први дан Васкрса, додано: „Али само овог првог дана Васкрса“. Тако би, на најподеснијем месту, била решена свака недоумица, и оно што је правилно било доступно свима.

 

Гласник, мај 1974.

 

НАПОМЕНЕ:


[1] Музеј СП Цркве, бр. 248.

[2] Београд 1958, 484.

[3] Стр. 402.

[4] Сада у Публичној библиотеци у Лењинграду. У Патр. библиотеци у Београду има фотокопија овог Типика, бр. 2335.

[5] Сличан пропис налазимо и у другим нашим старим рукописима: „На којејждо песни бивајут дијаконства мала от свештеника, ва нутр олтара“. Рукописни Пентикостар с краја XIV или поч. XV в., Музеј СПЦ, бр. 131; исто тако у бр. 130. из 1631. год.; такође у Пентикостару штампаном у Мркшиној Цркви из 1566. г., бр. 58, и у рукопис. Типику Светог Саве Освећеног из 1574. г., бр. 67.

[6] Односно од првог дана Васкрса.

[7] Пособије к изученију устава, С. Петербург 1900, 638.

[8] Настољнаја књига, Харков 1900, 583.

[9] Београд 1971, 196.

 

3 Comments

  1. Pomaze bog dobri ljudi

    Pre dva dana sam razgovarao sa jednim svojim prijateljem I ne znam ni kako dosli smo na temu tj on mi rekao da pravoslavni svestenik nema pravo da se zeni posle prihvacanja svestenickog cina a ja sam mu na to odgovorio ne ne ne nisi u pravu taj covek ne moze postati svestenik ako se ne ozeni tj ako nema zenu. I evo upravo citam vas clanak o tome.
    Ja sam bio ubedjen u to da svestenik moze da se ozeni jer u starom zavetu svestenik je mogao biti samo ako je iz svestenicke porodice tako da ocigledno je da su se svestenici zenili I imali potomtsvo.
    Hteo sam sam da vas pitam (uvek me malo zbunjuje) ako biste mogli da mi odgovorite.
    Ko je doneo te sve zakone I pravila u nasoj pravoslavnoj crkvi. Kako je sve to nastalo, (o svadbama, o postu, itd)
    Nemojte da shvatite nista pogresno, malo sam poceo da istrazujem stari I novi zavet pa nigde ne nailazim na takva pravila

  2. Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

    • Из онога што сам читао можда могу помоћи да бар на ово питање одговорим: Млади људи и требају живети целомудрено до брака. Црква не благосиља живот у блуду. Блуд је смртни грех. Ако си под целибатом подразумевала манастир, Црква дозвољава младим људима одлазак у манастир, али особа мора бити свесна страшне чињенице да када се замонаши, нема натраг.