НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига II

Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига II

Венчање уз пост

 

ПИТАЊЕ: Може ли свештеник извршити венчање уз пост без одобрења надлежног епископа?

 

ОДГОВОР: Не може. Ево зашто: Канон 39. Светих апостола наређује: „Презвитери и ђакони без знања епископа нека ништа не предузимају, јер је он онај који се има старати о народу Господњем и који има давати рачуна о њиховим душама“. Слично вели и 57. канон Лаодикијског сабора: „Презвитери не могу ништа радити без приволе епископа“.[1] Да се, поред осталог и у погледу брака тражи ова сагласност са епископом, о томе сведочи већ Свети Игњатије Богоносац: „Који се жене и које се удају – да се сједињују са знањем епископа, да би брак био по Богу, а не по страсти“.[2]

Свештеници, рукоположењем на свој степен, добијају право да, у редовним приликама и условима, поред других свештенодејстава врше и Свету Тајну Брака. Милаш тако и објашњава поменуту наредбу 39. ап. канона и 57. Лаодикијског, тј. да презвитери не смеју ништа чинити што превазилази права која њиховом чину припадају, „ништа од оног што спада у искључива права епископа“.[3] А већ поменути Лаодикијски сабор, половином IV века, својим 52. каноном забрањује вршење венчања уз пост. Крмчија пак, у 50. глави, прети тешком казном свештенику који неког венча у Црквом забрањене дане. Да су то дани поста, и неки други, казује Православно исповедање вере у свом 88. одговору,[4] и члан 65. Брачних правила СПЦ. Изузетно, у случајевима неке ванредне потребе, може се извршити венчање и у то време. Одлука о томе припада власти надлежног епископа,[5] као што његовој власти припада и процена о разрешењу неких случајева сродства, скраћивања или продужавања епитимије, дозвола опела самоубицама итд. О венчању у Црквом забрањене дане као брачној забрани говори члан 37, т. 7. Брачних правила СПЦ, а члан 54. тих Правила вели да ову забрану разрешава надлежни архијереј.

Дакле, свештеник не може извршити венчање уз пост без дозволе надлежног епископа. Ако би он ипак извршио венчање у то време без наведене дозволе, брак остаје у важности (сем ако би била икаква брачна сметња), али свештеник мора бити кажњен за црквену кривицу (50. гл. Крмчије, члан 53. Брачних правила СПЦ), јер он обавезно мора да зна те прописе и мора да их се држи.

 

Гласник, септембар 1972.

 

НАПОМЕНЕ:


[1] Н. Милаш, Правила, Н. Сад 1885, 104; II, 101.

[2] Посланица Поликарпу, Гл. 5, 5, Апостолики Диакониа, Атина 1955.

[3] Милаш, Казнено право, Мостар 1911, 542.

[4] Исто.

[5] Л. Мирковић, Литургика, Свете Тајне и молитвословља, Београд 1967, 133.

 

Кључне речи:

Један коментар

  1. Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *