LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
PRAZNICI I SVETKOVINE CRKVE HRISTOVE.
 
1. BOGOSLUŽENJE CVETNOG TRIODA.PASHA GOSPODNJA ILI VASKRSENJE HRISTOVO
 
Ovo je najradosniji i najveći praznik, kada se sećamo najveličanstvenijeg događaja – kako je Gospod Isus Hristos, posle Svoga raspeća, smrti na krstu i pogrebenja, trećega dana ustao iz groba. Hristos je vaskrsao rano ujutro kad minu subota, u prvi dan nedelje.[1]
Služba vaskrsenju Hristovom u određenoj meri počinje već na večernju pre Liturgije Velike subote, ali potpuno svečano počinje na jutrenju koje se kod nas u Ruskoj Crkvi po običaju služi tačno u ponoć i nosi naziv „Svetlo (odnosno Vaskršnje) Jutrenje“. Neposredno nakon ovog jutrenja služi se Vaskršnja Liturgija.
Pre ovog jutrenja, prema Tipiku, čitav hram se napuni miomirisom tamjana u znak izobilie blagodati koju smo dobili kroz vaskrsenje Hristovo. U hramu se pale sve sveće i svi koji se mole stoje da svećama, u znak duhovne radosti. Sveštenoslužitelji se oblače u svoje „najsvečanije, potpuno odjejanije“.
Po završetku polunoćnice, dok su vrata još zatvorena a zavesa navučena, u oltaru počinju da pevaju na šesti glas stihiru: „Voskresenie Tvoje, Hriste Spase, angeli pojut na nebesjeh, i nas na zemlji spodobi čistim serdcem Tebje slaviti“. Nastojatelj kadi Presto obilazeći oko njega sa đakonom tri puta. Zatim se otvaraju Carske dveri i svi izlaze kroz njih, pevajući istu stihiru, pa se vrši litija oko hrama, od zapada na jug, istok i sever, poput žena mironosica koje su u ranu zoru hitale ka Spasiteljevom grobu da bi pomazale Njegovo telo.[2] Nastojatelj drži u ruci krst, drugi sveštenik – Jevanđelje, kao sliku Vaskrsenja Hristovog, a đakon kadionicu i sveću. Obitavši oko hrama, zaustavljaju se pred njegovim vratima koja se prethodno zatvaraju. Oni koji drže sveto Jevanđelje, ikonu i barjake staju licem ka zapadu. Nastojatelj kadi ikonu i bratiju, a zatim kadeći zatvorena crkvena vrata vozglašava: „Slava Svjatjej, Jedinosuštnjej i Životvorjaščej i Nerazdjeljnjej Trojicje, vsegda, ninje i prisno, i vo vjeki vjekov“. Kada hor odgovori „Amin“, nastojatelj sa drugim služiteljima peva tropar Vaskrsa: „Hristos voskrese iz mertvih, smertiju smert poprav, i suščim vo grobjeh život darovav“ tri puta. Isto peva i hor tri puta. Zatim nastojatelj vozglašava stihove: „Da voskresnet Bog i rastočatsja vrazi jego“, a hor na svaki stih peva tropar „Hristos voskrese“. U zaključku sveštenoslužitelji pevaju prvu polovinu tropara, a hor dovršava drugu: „i suščim vo grobjeh život darovav“.[3] Pri tome svi ulaze na otvorena vrata hrama, kao u otvoreni grob Gospodnji sa koga je odvaljen kamen. Sveštenik i saslužitelji idu u oltar, dok đakon na amvonu proiznosi Veliku jekteniju, nakon koje sledi Pashalni kanon. On se peva čitav, kao i uopšte sve pashalne pesme tokom čitave Svetle sedmice. Posle svake pesme kanona proiznosi se mala jektenija sa posebnim vozglasom, kako je ukazano u Triodu. Na svaku pesmu kanona svi sveštenicu jedan za drugim obavljaju potpuno kađenje, počev od oltara i dalje naroda i hrama. Jerej ide sa krstom svećom u rukama, a ispred njega đakon sa svećom, i pri tome pozdravlja one koji se mole kličući „Hristos voskrese!“ U sabornim crkvama gde Vaskršnje bogosluženie predvodi arhijerej, Pashalni kanon se peva na sredini hrama, ispred ikone Vaskrsenja Hristovog. U tom slučaju poredak kađenja je sledeći: najpre se kadi ikona Vaskrsenja, a dalje – oltar, ikonostas, pevnice, narod i čitav hram. Prihvaćeno je da svaku pesmu kanona započinje sveštenik u oltaru. Od toga dana pa do odanija Vaskrsa peva se katavasija pashalnog kanona: „Voskresenija denь“ (izuzev na dan Prepolovljenja, njegovo odanije, i 6. nedelju posle Vaskrsa i odanije Vaskrsa).
Posle kanona peva se svjetilan: „Plotiju usnuv…“ i „Vsjakoje dihanije“, stihire na hvalite i zatim stihire Pashe: „Pasha svjaščenaja nam dnjes pokazasja“ sa pripevima „Da voskresnet Bog“. Dok se poju hvalitne stihire sveštenik iznese Jevanđelje i ikonu, i ostavi ih na nalonju na soleji, a krst drži u ruci; sam celiva najpre krst, onda Jevanđelje i ikonu Vaskrsa; (ako više sveštenika služi, onda najstariji drži krst, ostali Jevanđelje i ikonu svaki) zatim prilazi narod, te celiva krst Jevanđelje i ikonu; sveštenik svakoga ko prilazi pozdravlja sa „Hristos voskrese“, a odgovaraju mu: „Vaistinu voskrese“. Posle celivanja nastojatelj čita kod Carskih dveri Besedu svetog Jovana Zlatousta na Pashu „Ašče kto blagočestiv“, a po okončanju čitanja peva se tropar Zlatoustu. Zatim se proiznose suguba i prozbena jektenija, kao i molitve koje obično prethode otpustu, s tom razlikom što posle „Utverdi Bože“ nastojatelj odmah peva prvu polovinu tropara „Hristos voskrese“ a pojci ga dovršavaju. Posle toga nastojatelj govori naročiti pashalii otpust sa krstom: „Hristos, voskresij iz mertvih, smertiju smert popravij i suščim vo grobjeh život darovavij, Istinij Bog naš, molitvami Prečistija Svojeja Matere i vsjeh svjatih, pomilujet i spaset nas, jako blag i čelovjekoljubec. Amin“. Onda tri puta podižući krst govori pozdrav: „Hristos voskrese!“ a čitav narod odgovara: „Voistinu voskrese!“ Opet se tri puta peva tropar „Hristos voskrese“ i završava se rečima: „I nam darova život vječnij, poklanjajemsja Jego tridnevnomu voskreseniju“. Ovako se jutrenje služi u sve dane Svetle sedmice; samo što nema celivanja i čitanja besede svetog Jovana Zlatousta i što se ne kadi na svakoj pesmi, nego samo tri puta, pri čemu se i male jektenije ne proiznose posle svake pesme nego kao i obično i Pashalnom kanonu se dodaje Bogorodičin kanon.
Ako na Vaskrs padnu Blagovesti (Kiriopasha), onda se na početku jutrenja prilikom ulaska u hram, pre velike jektenije, peva tropar Blagovesti, kanon Pashe se sjedinjuje sa kanonom Blagovesti, a posle šeste pesme čita se Jevanđelje praznika Blagovesti. Takođe, na hvalite se dodaju stihire Blagovesti.
Časovi – prvi, treći, šesti i deveti, tokom čitave Svetle sedmice ne sastoje se od običnih psalama, nego isključivo od pashalnih pesama, koje se sve pevaju: „Voskresenije Hristovo vidjevše“ tri puta, „Predvarivšija utro“, kondak „Ašče i vo grob snišel jesi, Besmertne“, tropari časova: „Vo grobje plotski“, „Jako živonosec“, bogorodičan: „Višnjago osvjaščenoje božestvenoje seljenije“ i „Gospodi, pomiluj“ 40 puta, Slava, I ninje, „Čestnjejšuju“ i „Imenem Gospodnjim blagoslovi otče“, vozglas sveštenika: „Molitvami svjatih otec naših…“ „Hristos voskrese…“ tri puta i običan vaskršnji otpust: „Voskresij iz mertvih…“ a ne pashalni, koji se govori samo na jutrenju, Liturgiji i večernju.
Ovakav poredak zamenjuje i polunoćnicu i povečerje.
Služi se Liturgija svetog Jovana Zlatousta. Posle vozglasa: „Blagosloveno carstvo…“ peva se „Hristos voskrese…“ sa stihovima kao i na početku jutrenja, uz kađenje oltara i ikonostasa sa narodom. Ovakav pashalni početak biva tokom čitave Svetle sedmice, na svakom jutrenju, Liturgiji i večernju. Tokom čitave Svetle sedmice pevaju se i praznični antifoni Vaskrsa, umesto „izobraziteljnih“ i „blaženstava“. Zatim se proiznosi „vhodni stih“, a posle njega tropar Vaskrsa „Hristos voskrese“ (jednom), ipakoj „Predvarivšija utro jaže o Mariji“ Slava, I ninje, kondak „Ašče i vo grob…“ Umesto Trisvete pesme takođe tokom čitave svetle sedmice peva se „Jelici vo Hrista krestistesja, vo Hrista oblekostesja, aliluja“.
Glavnu osobenost vaskršnje Liturgije u prvi dan Vaskrsa predstavlja to što Jevanđelje, začalo 1. po Jovanu, koje govori o Božanstvu Gospoda Isusa Hrista (U početku beše Logos), sveštenoslužitelji čitaju na raznim jezicima, naročito drevnim: jevrejskom, grčkom i latinskom, na kojima je bio sačinjen natpis na Spasiteljevom krstu. Čitaju svi sveštenici i đakoni po redu, onako kako odredi nastojatelj, pri čemu se svaka tačka označava zvoncem u oltaru i velikim zvonom na kuli. Po okončanju čitanja Jevanđelja zvone sva zvona (čitanje Jevanđelja na raznim jezicima na Liturgiji predstavlja rusku tradiciju, dok kod Grka na Pashalnom večernju čitaju na raznim jezicima Jevanđelje koje govori o Vaskrsenju). Ako se poklope Vaskrs i Blagovesti, onda se kao drugo čita obično Jevanđelje Blagovesti. Na kraju Liturgije, umesto „Blagosloven grjadij vo imja Gospodnje“, „Vidjehom svjet istinij“, „Da ispolnjatsja usta naša“ i „Budi imja Gospodnje“ peva „Hristos voskrese“. Umesto „Slava Tebje, Hriste Bože…“ sveštenik peva prvu polovinu tropara „Hristos voskrese“, a pojci ga dovršavaju, nakon čega sveštenik sa krstom proiznosi pashalni otpust, kao i na kraju jutrenja. Molitva: „Carju nebesnij“ na svim službama do praznika Pedesetnice potpuno se ukida.
Posle zaamvone molitve osvećuje se Artos – hleb koji simvolizuje nevidljivo prisustvo Gospoda Isusa Hrista. On se nosi na litijama, tokom čitave svetle sedmice stoji na naročitom stočiću ispred ikone Hrista Spasitelja, a na Svetlu subotu, posle Liturgije, nakon čitanja naročite molitve za lomljenje Artosa, lomi se i deli verujućima umesto nafore.[4]
Osim Artosa, koji ima naročito, mističko značenje, na dan Pashe, posle Liturgije, osvećuju se vaskršnja jela, koja se u narodu nazivaju „kuliči“ i „pashe“. Ovo se čini u znak blagoslova Crkve za uzimanje mrsne hrane posle Velikog posta, ali mističko značenje ova jela nemaju. Tipik zabranjuje njihovo unošenje radi osvećenja u samu crkvu, nego propisuje da se za osvećenje postave u priprati.[5] Pri tome se osvećuju i jaja obojena u crvenu boju, u spomen na to kako je Marija Magdalina donela u Rim caru Tiberiju crveno jaje sa pozdravom: „Hristos voskrese“. Jaje je simvol obnavljanja, oživljavanja: obojeno u crveno ono simvolizuje naše preporađanje krvlju Gospoda Isusa Hrista. U Trebniku postoje molitve za blagosiljanje jela, mesa, sira i jaja u svetu i veliku nedelju Pashe. Ne treba popuštati pred zahtevima savremenih parohijana i osvećivati pashalna jela posle jutrenja, pre kraja Liturgije.
Za čitavu Svetlu sedmicu određena je celodnevna zvonjava u crkvama, u znak posebnog slavlja Crkve koja praznuje pobedu Gospoda nad adom i smrću.
Večernje na prvi dan Vaskrsa počinje uobičajenim pevanjem tropara „Hristos voskrese“ sa stihovima i kađenjem, pri čemu se sveštenik oblači u potpuno odjejanije. Zatim sledi Velika jektenija, „Gospodi vozvah“ sa stihirama na 6, stihira na Slavu, I ninje, Dogmatik 2. glasa. U sve naredne dane Svetle sedmice glasovi se smenjuju, pri čemu ispada samo 7. glas, jer za njega nema dana. Sledi vhod sa Jevanđeljem, „Svjete tihij“, veliki prokimen: „Kto bog velij, jako Bog naš, Ti jesi Bog, tvorjaj čudesa“ i na Carskim dverima, licem ka narodu, čita se Jevanđelje o javljanju Vaskrslog Gospoda učenicima uveče na sam dan vaskrsenja. Dalje ide Suguba jektenija, peva se (a ne čita) molitva „Spodobi, Gospodi, v večer sej…“, prozbena jektenija, stihire na stihovnje, stihire Pashe: „Da voskresnet Bog… Pasha svjaščenaja nam dnjes pokazasja“. Vozglas „Premudrost“ i otpust, kao na jutrenju, sa krstom i vaskršnjim pozdravom.
Tako se služi večernje i u sve druge dane Svetle sedmice, samo se nastojatelj ne oblači u potpuno odjejanije kao prvog dana, vhod je sa kadionicom i Jevanđelje se ne čita. Svaki dan ima poseban veliki prokimen. Posle večernja poje se Vaskršnje povečerje.
Moleban na Vaskrs služi se prema naročitom činu, sa kanonom Pashe, parastosi se ne služe, dok se opelo pokojnika služi takođe prema naročitom činu i u potpunosti se sastoji od radosnih pashalnih pesama, samo su jektenije obične zaupokojene.
Čitava Svetla sedmica, koja sledi nakon prvog dana Vaskrsa, kao da predstavlja jedan kompaktni, neprekidni praznik. Svaki dan posle Liturgije trebalo bi da se obavlja litija sa pevanjem Pashalnog kanona i čitanjem vaskršnjih Jevanđelja (u praksi litija se danas obavlja samo na drugi dan Vaskrsa). Ako u dane Pashalne sedmice padne spomen velikog svetog, na primer svetog velikomučenika Georgina Pobedonosca (23. april), onda se sa molitvoslovljima Vaskrsa sjedinjuju molitvoslovlja svetome, to jest stihire, kanon, peva se tropar i čitaju parimeji, na jutrenju se peva polijelej sa veličanijem, stepena i čita se Jevanđelje. Samo nema Velikog slavoslovlja. Na Liturgiji se takođe dodaju tropar, kondak, prokimen, Apostol, Jevanđelje i pričastan.
U Svetli petak se vaskršnjoj službi prisajedinjuje Služba Živonosnom Istočniku Presvete Bogorodice. To je služba lokalnog karaktera i ne nalazi se u Tipiku. Ovu službu je sastavio Nikita Kalist Ksantopul, koji je živeo u četrnaestom veku, u spomen na obnavljanje, to jest osvećenje hrama zvanog Živonosni Istočnik.
Na dan Vaskrsa i u druge dane Svetle sedmice sveštenoslužitelji slave praznik obilazeći domove svojih parohijana sa krstom i uz pevanje vaskršnjih pesama.[6]
U Svetlu subotu posle Božanstvene liturgije, Carske dveri kao i severne i južne dveri oltara se zatvaraju (postoji i običaj da se Carske dveri! zatvaraju u subotu uveče, na velikom večernju, dok se pevaju stihire na, „Gospodi vozvah“ – „Dverem zaključenim“. I tako od devetog časa već počinje drugi period praznovanja Vaskrsa, koji se odlikuje manje svečanom atmosferom, i traje tokom sledeće četiri i po sedmice posle Vaskrsa. Svaka od nedelja koje slede, to jest svaki nedeljni dan posle Vaskrsa, ima poseban naziv i posvećena je posebnom spomenu.
 


 
NAPOMENE:

  1. Zato je taj dan kod Rusa i dobio naziv „voskresenije“, dok je na drugim jezicima sačuvao svoj pređašnji paganski naziv „dan sunca“ (Sunday, Sonntag). Na slovenskom i srpskom zove se „nedelja“ (dan kada se ne radi, ne dela).
  2. U srpskom Velikom Tipiku stoji: „Porano ujutru zvone sva zvona na jutrenje, sveštenik i đakon se oblače u najsvečanije, potpuno odjejanije. Dok se oni oblače poje se kanon Velike subote, a narod celiva plaštanicu u Hristovom Grobu, i kad se svrši kanon sveštenik otvori dveri, uzme kadionicu i okadi grob Hristov unakrst, zatim digne plaštanicu iz groba, ćuteći je unese kroz dveri u oltar (pojci pevaju ‘Jegda snišel jesi’) i ostavi je na trpezi, na kojoj stoji sve do Spasovdana. Onda se upale sveće sve i sveštenik uzme krst, a drugi sveto Jevanđelje, ako nema drugog onda on sam nosi i krst i Jevanđelje, a đakon kadionicu i sveću, i sami sveštenici otpočnu pojati stihiru: ‘Voskresenije Tvoje Hriste Spase’ još u oltaru, i pri rečima ‘i nas na zemlji’ izlaze iz oltara na Carske dveri i pojući tu pesmu sa narodom obilaze triput oko crkve, a sva zvona zvone“.
  3. Isto: „Zatim (to jest posle stihova ‘Da voskresnet Bog’) sveštenik preda kadionicu, i uzev krst u desnu ruku, stane blizu zatvorenih vrata i poje višim glasom: ‘Hristos voskrese iz mertvih, smertiju smert poprav’, i blagosiljajući tri puta krstom vrata otvara ih i ulazi u hram noseći krst i Jevanđelje, a pojci poju ‘i suščim vo grobjeh život darovav’. Ovo poju neprestano, dok god sveštenici u oltar ne uđu kroz dveri, koje ostanu otvorene cele Svetle sedmice, kao i dveri južne i severne“.
  4. Reč je o ruskom običaju.
  5. Priprema „kuliča“ i „pashi“ za Vaskrs predstavlja ruski običaj.
  6. U Srbiji se tom prilikom vrši osvećenje vodice.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *