ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
УВОД
 
Предмет Литургике представља историја православног хришћанског богослужења. Православно богослужење је укупност молитава, певања песама и свештених радњи које у Цркви Божијој на земљи обављају јерархијска лица, као законити намесници Христови.
Богослужење се врши за верни народ и заједно са њим, према установљеном поретку (чину). Кроз богослужење верујући се позивају да изразе своја осећања вере у Бога, наде и љубави према Њему, да ступе у светотајинско општење са Њим и добију благодатне силе за хришћански живот који води ка спасењу.
Богослужење има велик значај за човека. Оно је израз молитвеног живота Цркве Христове. Православно богослужење древне Византије потресло је наше претке својом величанственом лепотом и довело их до Христа, до православне вере.
Своја вера може се показати на различите начине, почев од усрдне и достојанствене молитве. Али савремени човек на Западу, који не зна ништа о Богу и религији, а нарочито наши људи у отаџбини, који су развраћени пропагандом безбожништва, ако чују речи проповедника о вери, о Богу, о молитви, о богослужењу, не могу одмах да се заинтересују, загреју за веру у Бога и прихвате све оно што им се говори. Њихова предубеђења остају, они се колебају. Ипак често се догађа да такви људи, када виде узвишени поредак богослужења, побожну молитву и лепоту православног обреда, бивају поражени величанственошћу црквеног богослужења, па се “реч Божија” дотакне њихових срца. Тако је бивало раније, тако бива и сада. Равнодушан, или можда чак и неверујући човек случајно сврати у храм, или дође из чисте радозналости, па се нађе окружен духовним спокојством и вером, надахнутим читањем и појањем, и искреном молитвом верујућих. Он изненада постаје учесник заједничке молитве, почиње да осећа стремљење ка вери и Богу, да слуша поуке проповедника, и често се присаједињује светој Цркви.
По речима апостола Павла, код хришћана све треба да буде благообразно и уредно (1.Кор. 14,40). Благообразни поредак православног богослужења настајао је вековима. Његови састављачи су свети апостоли, и свети песници – Оци Цркве. Поредак богослужења формирали су подвижници, хероји духа, у пустињама и манастирима.
Вековима сакупљано богатство молитава, идеја, слика и мисли, које се налазе и чувају у дебелим црквеним књигама са кожним повезима, кроз ревносно богослужење треба да се одрази и на душе савремених богомолитеља. Ко воли црквену молитву, тај ће да проникне у њен садржај, да заволи њу и њен складни поредак.
Имајмо на уму да је у богослужењу главно – живо, лично учешће како оних који се моле, тако и оних који обављају богослужења: служитеља, чтечева (читача), појаца. До срца људи који се моле допире једино оно што су доживели и осетили и сами они који обављају богослужење.

7 Comments

  1. Како се рачуна 40 ти дан, јел се рачуна дан од рођења или од следећег.
    Беба је рођена 2 марта, март има 31 дан.
    Који је датум кад треба да пођемо у Цркву?

  2. Branimir grahovac

    Što treba da ima završeno od škole Čtec

  3. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

  4. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  5. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  6. Veoma lepo objašnjenje. Hvala