ЛИТУРГИКА

ЛИТУРГИКА
 
СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ.
 
6. ПОЛИЈЕЛЕЈНА СЛУЖБА
 
У дане такозваних „средњих“ празника, који се у богослужбеним књигама обележавају знаком + крста, штампаног црвеном бојом, не служи се Свеноћно бденије, него служба која носи назив „Полијелејна“. Ова служба је у многоме налик на Свеноћно бденије, мада постоје и неке битне разлике. Пре свега на Полијелејној служби Вечерње и Јутрење нису спојени у једно, него се служе одвојено: Вечерње увече, уочи празника, а Јутрење ујутро;
Непосредно пре Вечерња чита се девети час (Малог вечерња нема). По окончању молитве Деветог часа повлачи се завеса, свештеник излази пред Царске двери и почиње Вечерње возгласом: „Благословен Бог наш…“, а чтец: „Придите, поклонимсја…“;
Предначинатељни псалам 103. се не пева, него се чита;
Нема отварања Царских двери и кађења;
„Блажен муж“: пева се само први антифон;
На „Господи возвах“ стихире су на 6, а произвольно на 8, и све се узимају само из Минеја датом празнику;
Стихире на литији се не певају, нема литије, ни благосиљања хлебова;
После „Ниње отпушчајеши“ и Трисветог, пева се Тропар светога једном, Слава, И ниње, богородичан васкрсан по гласу тропара, а ако је претпразништво или попразништво, онда уместо богородична, Тропар празника. Затим ђакон возглашава: „Премудрост!“ појци певају: „Благослови!“, јереј: „Сиј благословен Христос Бог наш…“ појци: „Утверди, Боже…“ јереј: „Пресвјатаја Богородице, спаси нас…“ и даље велики отпуст према дану (види Служебник). Појци: Многољетствије. Овакво вечерње носи назив „Велико вечерње“.
После вечерња, увече, служи се Мало повечерје, а током ноћи -Полуноћница. Ујутро се у своје време служи Јутрење, које носи назив Полијелејно јутрење.
Полијелејно јутрење не почиње од Шестопсалмија, као на бденију, него од читања два такозвана „царска псалма“ (19. и 20), тропара и нарочите јектеније (ови псалми и тропари пропуштају се само у периоду од Васкрса до Вазнесења), на следећи начин: јереј, правећи кадионицом знак крста, пред Престолом возглашава „Благословен Бог наш…“ Чтец чита уобичајене почетне молитве у целини, а ако Јутрење следи одмах након Полуноћнице, онда само „Придите поклонимсја“ три пута, и псалме – деветнаести: „Услишит тја Господ в ден печали…“ (Услишиће те Господ у дан жалости…) и двадесети: „Господи, силоју Твојеју возвеселитсја цар…“ (Господе, силом Твојом узвеселиће се цар). За време читања ових псалама јереј обавља потпуно кађење олтара и читавог храма, излазећи на северне двери. Даље следи читање Трисвете песме, „Оче наш“, тропар „Спаси, Господи људи Твоја…“ кондака „Вознесијсја на крест вољеју…“ И ниње, богородична „Предстатељство страшноје…“ Јереј затим улази у олтар са кадионицом у рукама и пред Престолом произноси кратку сугубу јектенију. После возгласа „Јако милостив и человјекољубец Бог јеси…“ појци певају: „Именем Господњим благослови отче“, а јереј, начинивши кадионицом знак крста, возглашава: „Слава свјатјеј, Јединосуштњеј, Животворјашчеј и Нераздјељнеј Тројице, всегда, ниње и присно, и во вјеки вјеков“. Појци певају: „Амин“ и почиње читање Шестопсалмија.
Даље следи исти поредак као на јутрењу које улази у састав Свеноћног бденија, с тим што је канон само на 8, при чему у дане празновања светих томе канону претходи канон Богородици са ирмосом на 6, или, у дане претпразништва или попразништва, канон празника, такође са ирмосом на 6. Овакав поредак полијелејне службе изложен је у 7. глави Типика.
Полијелејна служба је Типиком прописана свим апостолима из реда Дванаесторице, изузев светом Товану Богослову, за кога је одређено бденије. Бденије је одређено и за свете првоврховне апостоле Петра и Павла. Осим тога, полијелејна служба је Типиком одређена и за московске светитеље Петра, Алексеја, Јону и Филипа, Гермогена и Тихона 5. октобра, за светог Великомученика Димитрија Солунског 26. октобра, за Сабор Арханђела Михаила 8. новембра, за светог пророка Илију 20. јула, а такође и за празнике јављања и преноса неких чудотворних икона Пресвете Богородице, као што су на пример јављање Тихвинске иконе 26. јуна, Казанске иконе 8. јула и 22. октобра, Смоленске Одигитрије 28. јула, Знамења Новгородске и Знамења Курске Корене 27. новембра, Владимирске 26. августа, 23. јуна и 21. маја, затим светим равноапостолним Константину и Јелени 21. маја, као и у суботу месопусну и за два празника која увек падају у Велики пост (први понекад и у суботу месопусну, недељу месопусну и сирну седмицу), па им се служба савршава на нешто другачији начин, заједно са великопосном службом, сходно упутству Маркових глава, а то су Прво и друго обретење главе Јована Претече 24. фебруара и Четрдесет мученика пострадалих у Севастијском језеру, 9. марта.