ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
ПОСЕБНА БОГОСЛУЖЕЊА.
 
1. ТРЕБНИК, ПРВИ ДЕО
 
Молитва у први дан пошто жена роди дете
 
Чим на свет Божији дође нови човек, света Црква и њега и мајку која га је родила одмах ограђује од сваког зла трима нарочитим молитвама које јереј са епитрахиљем чита над породиљом и новорођеним дететом. У поретку није дат уобичајени почетак, то јест „Царју небесниј“ и Трисвето, него јереј одмах чита „Господу помолимсја“ и молитву „Владико Господи, Вседержитељу“.[1] Нажалост, данас многи и не знају да постоје ове молитве, па зато не позивају свештеника. Ипак, свештеник треба да се постара око обнове овог обичаја и да унапред припреми своје парохијане на то, како би њима ове молитве биле познате и како би на време обавестили свештеника. На тај начин прво појављивање човека на овом свету биће освештано молитвом, како је то установила света Црква.
 
Молитва којом се знаменује дете, кад добија име, у осми дан по свом рођењу
 
Према Типику Цркве осмога дана по рођењу бабица доноси новорођенче у припрату храма, где му се, пред вратима храма, уз нарочиту молитву даје хришћанско име. У вези са именом Типик каже: „И даје му име по светоме чији је спомен осмога дана, или којег светог изволи“. Код нас у Русији раније је увек постојао благочестиви обичај – да се новорођеном младенцу име не бира, него да се назове по светоме чији спомен Црква празнује на дан његовог рођења, или на дан наречења имена. Али Црква не брани ни да се име да у част било кога светог. Чин наречења имена састоји се из почетног возгласа јереја: „Благословен Бог наш…“ читања уводних молитава од Трисвете песме до „Оче наш“, и певања тропара дана или храмовног светог, након чега свештеник благосиља дете по челу, устима и прсима, и говори молитву, осењујући новорођенче крсним знамењем и дајући му име. Затим јереј узима новорођенче на руке и чини њиме знак крста пред иконом Пресвете Богородице певајући тропар Сретења Господњег: „Радујсја, Благодатна Богородице Дјево“. После тога произноси отпуст са помињањем светога по коме је новорођенче добило име.
Ту је дата примедба, да ако је новорођенче болесно („ако услед слабости не сиса, већ изгледа да ће умрети“), не треба чекати осми дан, него га истог часа по рођењу „само окупати и одмах крстити, да не би умрло непросвећено (то јест некрштено)“.
Ако је дете рођено мртво, и за тај случај постоји нарочита молитва – Молитва жени кад побаци дете, у којој јереј моли опроштај грехова за ону која је „зачето у њој побацила“.
 
Молитва породиљи после четрдесет дана
 
У четрдесети дан по рођењу детета, породиља треба да дође заједно са својим новорођенчетом, независно од тога да ли је оно већ крштено или није, како би над њима биле прочитане нарочите молитве. Уколико је дете за то време умрло, породиља треба да дође сама, да би биле прочитане молитве над њом. У односу на дете-новорођенче овај чин се назива „Уцрквљењем“, то јест увођењем у Цркву, док у односу на мајку-породиљу он има значење очишћења од природне нечистоте након порођаја. До четрдесетог дана после рођења детета породиља не може да уђе у цркву, нити јој је допуштено да се причести, осим у случају смртне опасности.
Овај чин се састоји од почетног возгласа јереја, читања уводних молитава од Трисвете песме до „Оче наш“, певања отпусног тропара дана или тропара светога и читања четири молитве. Прва молитва се састоји из два дела: прва половина односи се на мајку, а друга на дете, и та друга половина се не чита „ако дете није живо“. Уколико дете још није крштено, након прочитане четврте молитве произноси се отпуст, а ако је крштено, он да се одмах врши његово уцрквљење: свештеник узима детенце на руке и три пута произноси „Воцерковљајетсја раб Божиј (име)…“ („Уцрквљује се слуга Божији…“), при чему прави њиме знак крста, најпре пред вратима храма у припрати, затим на средини храма, и на крају, трећи пут, пред Царским дверима, додајући на сваком месту одговарајуће стихове из псалама. Ако је дете мушког пола уноси га и у олтар, где код северне или јужне стране Престола такође прави њиме знак крста. Потом, говорећи „Ниње отпушчајеши…“ ставља детенце крај олтарских двери и произноси отпуст, и то по обичају Сретењски, јер се читав овај чин обавља по узору на Сретење Господње. (А кум, поклонивши се три пута, узима дете и излази).
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Поредак је следећи: „Благословен Бог наш“, Трисвето, „Пресвета Тројице“ „Оче наш“, Тропар дана, Богородичан, „Господу се помолимо“ Прва молитва („Владико, Господе Сведржитељу…“), „Господу се помолимо“ Друга молитва („Владико Господе, Боже наш…“), „Господу се помолимо“ Трећа молитва („Господе Боже наш…“) и отпуст (божићни).

5 коментар(а)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  3. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *