ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
ПРАЗНИЦИ И СВЕТКОВИНЕ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ.
 
2. БОГОСЛУЖЕЊЕ ПОСНОГ ТРИОДА. ВЕЛИКА ЧЕТРДЕСЕТНИЦА
 
У понедељак после сиропусне недеље почиње сам Велики пост, који се у Типику обично назива Великом или Светом Четрдесетницом, јер, као време покајања, траје управо четрдесет дана, а уз два празнична дана, Лазареву суботу и Улазак Господњи у Јерусалим, и уз Страсну седмицу, добија се све укупно седам недеља. Овај пост се назива великим како због свог дугог трајања, тако нарочито и због своје изузетне строгости. Током овог поста једење рибе уопште није допуштено, изузев у дане празника Благовести и Уласка Господњег у Терусалим. Само суботом и недељом дозвољена је употреба вина и уља, док је за све остале дане, ако нема никаквог празника, одређено сухоједеније, то јест некувана храна, без уља. Са телееним постом сједињен је и духовни пост, који се састоји у уздржању од страсти и свих врста задовољстава и забаве, уз појачану молитву, давање милостиње и чињење добрих дела.
Великопосно богослужење се од обичног, које се савршава другим данима, разликује у много чему – како по свом спољашњем виду, тако и по садржају. Будући да су дани Великог поста првенствено дани покајања, целокупно великопосно богослужење уређено је тако да подстиче скрушеност срца и кајање због грехова. Из њега су удаљени раскош и славље. Царске двери се отварају ретко, на многим службама чак и завеса остаје навучена, пале се само малобројне светиљке, свештенослужитељи обично носе црне одежде, певања је мало, чује се углавном читање. Богослужење је праћено великим бројем великих (земних) и малих (појасних) поклона.
Радним данима, то јест од понедељка до петка, великопосно богослужење има следећу структуру: ујутро – полуноћница, јутрење, први час; пре подне – великопосни часови: трећи, шести и девети, изобразительна и вечерње; увече – велико повечерје. Средом и петком (а у 5. седмици поста још и у четвртак) се томе додаје још и Литургија Пређеосвећених Дарова. Субота (у спомен на њено првобитно празновање у Старом Завету) и недеља се издвајају од других дана Великог поста по томе што се у те дане црне одежде замењују обично тамноцрвеним, нема великих поклона са молитвом преподобног Јефрема Сиријског и служи се цела Литургија – суботом светог Јована Златоустог, а недељом светог Василија Великог. Током Страсне седмице богослужење има своје особености: прва три дана служи се Литургија Пређеосвећених Дарова, на Велики Четвртак – Литургија светог Василија Великог, на Велики Петак Литургије уопште нема (осим ако тај дан падну Благовести), него се служе Царски часови, а на Велику Суботу служи се Литургија светог Василија Великог. Издваја се такође шеста недеља, то јест шести недељни дан Великог поста: то је такозвана Цветна недеља, када се празнује један од дванаест великих празника: Улазак Господњи у Јерусалим и служи се Литургија светог Јована Златоуста.

7 Comments

  1. Како се рачуна 40 ти дан, јел се рачуна дан од рођења или од следећег.
    Беба је рођена 2 марта, март има 31 дан.
    Који је датум кад треба да пођемо у Цркву?

  2. Branimir grahovac

    Što treba da ima završeno od škole Čtec

  3. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

  4. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  5. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  6. Veoma lepo objašnjenje. Hvala