ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
ПОСЕБНА БОГОСЛУЖЕЊА.
 
9. КАНОН ЗА ИСХОД ДУШЕ
 
Сваки православии хришћанин током свога земног живота припрема се за будући живот. Он моли Бога да његов крај буде заиста хришћански, непостидан и миран, како слушамо у црквеним прозбама на свакодневним богослужењима. Света Црква не оставља своја чада у њиховом самртном часу, него се моли за њих и Светим Тајнама исповести и причешћа припрема их за одлазак. Тако је одређено да се у најстрашнијим тренуцима раздвајања душе од тела служи „Молепствије за исход душе“ „приликом разлучења душе од тела сваког правоверног“, то јест, када човек, умирући, одлази из овог живота, над њим се чита нарочити чин, који се састоји од почетних молитава, 50. псалма, молебног канона Пресветој Богородици „у име човека који се са душом разлучује и не може да говори“, те закључне „Молитве коју свештеник чита на исход душе“. Овај чин се обично назива „отходним“.
Осим овог чина и у Требнику и у јерејском молитвослову налази се још и друга, слична служба: „Молепствије за разлучење душе од тела, када се човек дуго мучи“. Овај „чин“ је дужи: он има три псалма: 69, 142. и 50, канон и две молитве: „Молитва за душу суђену“, „Молитва за онога који се с душом бори“.

5 коментар(а)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  3. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *