ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ.
 
14. ЧАСОВИ И ИЗОБРАЗИТЕЉНА
 
У свакодневне службе спадају такође часови – први, трећи, шести и девети, од којих смо горе већ говорили о Првом часу, који се увек спаја са јутрењем, као и о Деветом часу, који готово увек претходи вечерњу. Сваки од ових „часова“ служи се у спомен на неке догађаје који су били спасоносни за нас.
Детаљно о томе говори поучно упутство које се налази на крају служебника. Први час, који по нашем рачунању пада у 7 сати ујутро, подсећа нас на то како је Господ Исус Христос био вођен од Кајафе Пилату, „као злочинац, Добротвор свезан… Судија читавог света од безаконих првосвештеника и старешина јудејских би оклеветан, и од неправедног судије осуђен“. Први час је, по мишљењу професора М. Скабалановича, био установлен у четвртом веку у палестинским манастирима.
Приликом служења Трећег часа, који одговара нашем 9 ујутро, сећамо се како је Спаситељу судио Пилат, како је тамо претрпео безбројне поруге, шамаре, бичевање и крунисање трновим венцем. Уједно, сећамо се и великог догађаја који се, према сведочанству књиге Дела апостолских, збио у тај час – силаска Духа Светога на апостоле. У складу са тим изабрани су и одговарајући псалми: Пс. 16: „Услиши Господи правду моју“, Пс. 24: „К Тебје Господи воздвигох душу моју…“ и Пс. 50: „Помилуј мја Боже, по велицјеј милости Твојеј…“ У њима се, заједно са мољењем за то да нас Господ научи да ходимо стазама Његовим, представља страдалнички пут земаљског живота Спаситељевог међу Његовим непријатељима, Његов молитвени вапај, кривица људи пред Богом и кајање због грехова, а такође и молитва за слање Духа Светога. У древним Часословима, почев од познатог Часослова из Синајске библиотеке (VIII век), за Трећи час указује се на данашње псалми, као и тропаре.[1]
Код Шестог часа, што је по нашем рачунању подне, сећамо се распињања Господа на крсту између двојице разбојника које се догодило у тај час, изругивања војника и пролазника Господу Који је страдао, и таме која је тада покрила земљу. Сходно томе за читање су одређени псалми: Пс. 53: „Боже, во Имја Твоје спаси мја“ (Боже, у Име Твоје спаси ме), Пс. 54: „Внуши, Боже, молитву моју…“ (Чуј, Боже, молитву моју) и 90: „Живиј в помошчи Вишњаго…“ (Који живи у помоћи Вишњега). У њима се приноси молитва Господу са надом на помоћ Његову и пророчки се указује на Јудино издајство, на мржњу Јудејаца који су тражили смрт Господа, на Спаситељева душевна и телесна страдања, као и на мрак који је покрио земљу од шестог до деветог часа, а затим се изображава срећа људи који траже помоћ од Бога. У најстаријим рукописним Часословима псалми шестог часа подударају се са данашњим, као што је то горе речено за Трећи час.
Девети час нас подсећа на Спаситељеву смрт на крсту, земљотрес, устајање мртвих из гробова и пробадање ребра Господњег копљем. У вези са тим читају се псалми: Пс. 83: „Кољ возљубљена сељенија Твоја, Господи сил…“ (Како су дивна насеља Твоја, Господе над војскама…), Пс. 84: „Благословил јеси, Господи, земљу Твоју…“ (Благословио си Господе земљу Твоју…) и Пс. 85: „Приклони, Господи, ухо Твоје и услиши мја…“ (Приклони, Господе, ухо Твоје, и услиши ме…). У њима се представљају обитавалишта Господа над војскама и ватрена жеља да се у њих уђе, излаже се пророштво о томе како је Господ искупио људе и говори се о силаску Спаситеља у ад. Време настанка Деветог часа, баш као и других Часова, низ црквених писаца везује за период од четвртог века, што се може видети и по сачуваним споменицима.
Сва четири часа (први, трећи, шести и девети) састављена су према потпуно истом плану: прво иду три псалма, која се завршавају трократним „Алилуја, алилуја, алилуја, слава Тебје Боже“, затим следи тропар часа који се употребљава само током Великог поста, док се обично уместо њега чита тропар празника или светог дана, а затим на „И ниње“ богородичан часова, па Трисвето, Оче наш, посебни тропари који се такође читају само у време Великог поста, а обично се замењују кондаком празника или светога дана, 40 пута „Господи, помилуј“ и завршна молитва која је заједничка свим часовима, повечерју и полуноћници. „Иже на всјакоје времја и на всјакиј час…“ („Христе Боже, Коме се у свако време и на сваки час…“), опет три пута „Господи, помилуј“, „Честњејшују Херувим“, „Именем Господњим благослови, отче“ и возглас јереја „Боже, ушчедри ни…“ („Боже, смилуј се на нас…“) или „Молитвами Свјатих Отец наших…“ („Молитвама Светих Отаца наших…“). На крају сваког часа чита се нарочита молитва, која је различита за сваки дати час. Први час се готово увек спаја са јутрењем, трећи и шести се заједно читају пре Литургије, а девети час, којим се дан завршава, чита се пре вечерње.
Понекад бива и други поредак читања часова. Тако се три пута годишње читају такозвани Царски часови: на Велики петак, у навечерје Рождества Христовог и у навечерје Богојављења (или у петак уочи ових празника, ако навечерје пада у суботу или у недељу). Царски часови имају ту особеност, да на њима два од три псалма имају нарочит, пророчки садржај, да се после богородична на сваком часу певају посебне претпразничне стихире, да се возглашава прокимен, да се читају паримеј, Апостол и Јеванђеље, и да се сви ови часови читају редом – први, трећи, шести и девети – чинећи једну службу, заједно са изобразительном која следи.
О Великом посту и у свим случајевима када се вечерње спаја са Литургијом, један за другим следе часови: трећи, шести и девети, а потом изобразитељна (види ниже).
После сваког часа следи нарочит чин који као да представља његов продужетак и назива се „међучасје“, или „почасје“. Свако међучасје, баш као и час, састоји се из читања уводних молитава, три псалма, Трисвете песме, Оче наш, тропара, „Господи, помилуј“ 40 пута, Честњејшују“, возгласа свештеника и закључне молитве. Нема само молитве „Иже на всјакоје времја“. Молитвословља међучасја налазе се у Поретку Псалтира и јерејском Молитвослову. Према Типику међучасја се читају само у седмичне дане, и то обичне. Изостављају се у периоду празновања Рождества Христовог и Богојављења од 20. децембра до 14. јануара, током месопусне и сирне седмице, током Страсне и Пасхалне седмице, а такође и у седмици која следи након Педесетнице. У данашње време међучасја су готово свуда изашла из употребе.
У оне дане када се по Типику Литургија спаја са вечерњем, као и у дане када се Литургија из овог или оног разлога уопште не служи, бива посебан чин који носи назив „Изобразительна“.[2] Ако се чин Изобразитељне служи уместо Литургије изван поста, онда се то чини непосредно после службе Шестог часа; а у дане поста чин Изобразитељне служи се после Деветог часа.
Изобразительна почиње са два псалма која обично улазе у састав првог дела Литургије: Пс. 102 „Благослови душе моја Господа…“ (Благослови, душо моја, Господа…) и Пс. 145: „Хвали душе моја Господа“ (Хвали душо моја Господа). Затим се као на Литургији пева песма која слави ваплоћеног Господа: „Јединородниј Сине и Слове Божиј…“ („Јединородни Сине и Логосе Божији“), онда следе заповести Блаженства, после којих се, ако је Изобразительна уместо Литургије, читају Апостол и Јеванђеље. Потом се, после трократног „Помјани нас, Господи“, узноси анђелско славословље Троједном Богу: „Свјат, Свјат, Свјат“ („Свети је, Свети, Свети“), чита се Символ вере (који се изоставља уколико након тога следи потпуна Литургија), молитва „Ослаби, остави…“ („Ослаби, отпусти…“), Оче наш, кондаци према Типику, 40 пута „Господи, помилуј“, Слава, И ниње, Лестњејшују Херувим“ возглас јереја, молитва „Всесвјатаја Тројице…“ и отпуст ако у продужетку следи Литургија, а ако Литургије нема онда даље иде „Буди имја Господње“ („Нека је благословено име Господње“), читање 33. псалма „Благословљу Господа на всјакоје времја…“ (Благосиљаћу Господа у свако време), „Достојно јест“ и отпуст.
Током Великог поста изостављају се прва два псалма (Пс. 102 и Пс. 145) и „Јединородни Сине“, па Изобразительна почиње директно певањем заповести Блаженства, при чему се после сваке заповести Блаженства припева: „Помјани мја Господи, јегда придеши во царствији Твојем“ („Помени ме Господе кад дођеш у Царству Твоме“).
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Види: Скабаланович. „Толковый Типикон“. 3, Киев 1915, стр. 9.
  2. Или руски „Обедница“.

5 коментар(а)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  3. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *