ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ.
 
13. СВАКОДНЕВНО ЈУТРЕЊЕ
 
Према Типику свакодневно јутрење обично следи непосредно после полуноћнице. Јереј повлачи завесу са Царских двери, узима кадионицу у руке и, стојећи пред Престолом, возглашава: “Благословен Бог наш, всегда, ниње, и присно, и во вјеки вјеков!” Чтец одговара “Амин” и чита “Придите, поклонимсја…” три пута, а затим се читаку такозвани “царски псалми” који садрже мољење за Цара: псалам 19 “Услишит тја Господ в ден печали…” (Услишиће те Господ у дан жалости) и псалам 20 “Господи, силоју Твојеју возвеселитсја цар…” (Господе, сило Твојом узвеселиће се цар…). Потом следе “Слава, И ниње” Трисвета песма, “Оче наш” и возглас јереја: “Јако Твоје јест Царство…” а затим тропар “Спаси, Господи, људи Твоја” (“Спаси Господе народ Твој…”), Слава, кондак “Вознесисја на крест вољеју” (“Узневши се на крст добровољно”), И ниње, богородичан “Предстатељство страшноје…” (“Заштито силна…”). Све ово време јереј кади читав храм, почев од олтара, при чему Типик каже: “чтец и свештеник нека пазе да када треба да се каже ‘Јако Твоје јест Царство’ свештеник буде на средини храма” (Типик, гл. 9). На крају читања јереј улази у олтар на јужне двери, стаје пред Престо и произноси нарочиту кратку сугубу јектенију која се састоји од само три прозбе са возгласом “Јако милостив и человјекољубец…” (“Јер си милостив и човекољубив…”). Појци певају “Амин. Именем Господњим благослови, отче!” (“Именом Господњим благослови оче”). Стојећи пред светом Трпезом јереј кандилом начини знак крста и каже: “Слава Свјатјеј, и Јединосуштњеј, и Животворјашчеј, и Нераздјељњеј Тројице, всегда, ниње и присно, и во вјеки вјеков” (“Слава Светој и Јединосуштној и Нераздељивој Тројици, свагда, сада и увек и у векове векова”). Појци певају “Амин” и чтец на средини храма почиње читање Шестопсалмија, док јереј за то време тајно чита јутарње молитве. Даље следи велика јектенија. Затим “Бог Господ и јависја нам” (“Бог је Господ, и јави се нама”) по гласу тропара четири пута. Након тога пева се тропар светога чији се спомен слави тога дана. Тропар се пева два пута, потом Слава, И ниње, богородичан “од мањих” (не васкрсних, као код празника са бденијем и полијелејем) који се налазе у посебном делу, распоређени према гласовима и данима седмице на крају Минеја и Псалтира са последованијем, под насловом богородични отпусни после тропара светима, који се певају током читаве године на вечерњу и јутрењу на ‘Бог Господ’, и опет на крају јутрења (Тип. гл. 57). Ако се у Минеју налазе тропари за двоје светих, онда се тропар првоме светом пева два пута, на “Славу” тропар другом светом једном, а на “И ниње” богородичан по гласу другог тропара. После богородична следи читање катизми: од Томине недеље до оданија празника Воздвижења Часног Крста (летњи период) на јутрењу се стихослове по две катизме; од оданија Воздвижења Крста Господњег до недеље о блудном сину (зимски период) на јутрењу се стихослове по три катизме, изузев у периоду божићних и богојављенских празника, од 20. децембра до 14. јануара, када се, због празника, стихослове, као и лети, само по две катизме. Током две припремне недеље уочи Великог поста, месопусне и сиропусне, такође се стихослове само по две катизме, “ради малог предаха братије” пре наступања Великог поста, за који је одређено нарочито правило читана псалтира, и на јутрењу се поново читају по три катизме. Посебно правило читања Псалтира постоји и за пету седмицу Великог поста, као и за Страсну седмицу.
На свакодневном јутрењу, ако није субота и ако нема претпразништва или попразништва, мале јектеније се не произносе после сваке катизме, него одмах након за сваком прочитаном катизмом следи сједалан Осмогласника. Ако је субота, онда се произносе мале јектеније; ако је претпразништво или попразништво читају се сједални минеја, а пре њих се говоре мале јектеније. По завршетку последње катизме и сједална чита се 50. псалам “Помилуј мја, Боже, по велицјеј милости Твојеј” и одмах након читања тог псалма, ако је обично време године а не Велики пост, почиње канон који се састоји од следећих посебних канона спојених у једно:
У понедељак Умилни канон Господу Исусу Христу из Осмогласника, Канон бестелесним силама и канон светоме чији се спомен слави тога дана из Минеја.
У уторак Покајни канон Господу Исусу Христу, Канон светом великом пророку Јовану Претечи, и канон светоме дана из Минеја.
У среду Канон Часном и Животворном Крсту, Канон Пресветој Богородици и канон светоме који се слави тог дана, из Минеја.
У четвртак Канон светим апостолима, Канон светитељу Николају Чудотворцу и канон светоме дана из Минеја.
У петак Канон Часном и Животворном Крсту Господње, Канон Пресветој Богородици и канон светоме дана из Минеја.
Што се пак тиче службе у суботу, она има свој посебан поредак, и то један када се на јутрењу у суботу пева “Бог Господ”, а други када се на јутрењу пева “Алилуја”.
У суботу када се пева “Бог Господ” канони се обично певају на следећи начин:
 
Ако је храм Христов, или Богородичин:
 
1. Канон храма Христовог или Богородичиног, са ирмосом на 6; и
2. Канон светоме из Минеја, на 4; и
3. Канон мученични из Осмогласника, на 4.
 
А ако је храм посвећен светоме:
 
1. Канон светоме из Минеја, са ирмосом на 6;
2. Канон светоме храма, на 4; и
3. Канон из Осмогласника први, мученички, на 4; други канон Осмогласника пева се на повечерју.
 
У Типику постоји нарочита 11. глава “О канонима на јутрењу читаве седмице” у којој се говори о томе како се сједињују канони Октоиха са Минејем. За сваку песму одређено је највише 14 тропара из свих канона, а понекад и 12.
Када у седмичне дане, осим суботе, не падне шестирични празник, онда се певају оба канона Осмогласника, без икаквог прескакања њихових тропара: први канон Осмогласника пева се на 6, други на 4 и из Минеја светоме на 4. Ако пак падне свети шестирични или свети са славословљем, онда се у канонима осмогласника пропуштају по два тропара, обично мученични, када их има. Ако је спомен два света, у понедељак, уторак и четвртак, други канон Осмогласника се уопште не пева, а у среду и петак певају се оба канона Осмогласника без мученичних. У дане претпразништва, попразништва и оданија празника канони Осмогласника се сасвим изостављају. Уместо њих певају се канони претпразништва или празника, док се у периоду од Томине недеље до недеље Свих Светих певају канони Цветног триода.
У суботу се канон храмовног светог не пева ако падне спомен двоје светих: тада певамо канон првом светом са ирмосом на 6, другом светом на 4, и мученични канон Осмогласника на 4. Такође, канон храмовног светог се не пева ако буде спомен светог са славословљем, полијелејем или бденијем: тада се уместо канона храмовном светом пева канон Богородици. Но, канон храма посвећеног Господу или Пресветој Богородици у тим случајевима се не изоставља.
На свакодневном јутрењу не завршава се свака од песама канона ирмосом катавасије, као о празницима, него се, уместо катавасија, 3, 6,8. и 9. песма покривају певањем ирмоса последњег од канона који су одређени за тај дан.
После трепе песме канона и мале јектеније следе сједален Минеја, Слава, И ниње, богородичан. После шесте песме и јектеније следе кондак и икос, ако има, а ако нема, онда се кондак узима из Општег Минеја. После осме песме возглашава се: “Богородицу и Матер Свјета в пјесњех возвеличим” и пева се “Честњејшују”, осим у дане када се ово према Типику изоставља.
После девете песме на свакодневном јутрењу обично се пева “Достојно јест, јако во истину” (“Достојно је ваистину”) и чини се земни поклон, осим суботом, после чега следи мала јектенија. Затим иде светилен за који су правила дата у 16. глави Типика. На свакодневном јутрењу чита се светилан Осмогласника према дану седмице, Слава, И ниње, богородичан. Ако у Минеју постоји светилан светоме, он се чита на “Славу”, после дневног светилна Осмогласника, “И ниње”, богородичан. Ако је среда или петак, онда крстобогородичан Осмогласника. А у суботу најпре светилан Минеја, потом Слава, светилан Осмогласника, И ниње, богородичан. У дане претпразништва или попразништва светилан светога, Слава, И ниње, светилан претпразништва или празника. “Светилни дневни за читаву седмицу” налазе се на крају Осмогласника.
После светилна следи читање Хвалитних псалама: “Хвалите Господа с небес” (Пс. 148), “Воспојте Господеви” (Пс. 149) и “Хвалите Бога” (Пс. 150). На свакодневном јутрењу углавном нема стихира на хвалите, него по окончању читања псалама јереј возглашава: “Тебје слава подобајет, Господи Боже наш, и Тебје славу восилајем, Отцу, и Сину, и Свјатому Духу, ниње и присно и во вјеки вјеков” (“Теби приличи слава, Господе Боже наш, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек, и у векове векова”). Чтец: “Амин”. Затим јереј произноси “Слава Тебје показавшему нам свјет” (“Слава Теби Који си нам показао светлост”) и чита се Славословље које почиње речима: “Слава в вишњих Богу…” (“Слава на висини Богу…”). Ово славословље се донекле разликује од оног “Великог Славословља” које се пева на празничном јутрењу. Након Славословља произноси се прозбена јектенија “Исполним утрењују молитву нашу Господеви” (“Допунимо јутарњу молитву нашу Господу”) са обичним возгласима после ње, као и на празничном јутрењу. Затим се певају Стихире стиховње са припевима на које је указано у Часослову (исти за сваки дан). Ове стихире, у којима се обично прослављају свети мученици или крена страдања Господа, налазе се на одговарајућем месту у Осмогласнику. Завршавају се са “Слава” и “И ниње” и богородичним, или кретобогородичним. Затим се чита “Благо јест исповедатисја Господеви” (“Добро је исповедати се Господу”), Трисвето, Оче наш, возглас, тропар, Слава, И ниње, богородичан (или тропар претпразништва или празника) или крстобогородичан. Затим се произноси сугуба јектенија “Помилуј нас, Боже, по велицјеј милости Твојеј” са возгласом који је за њу уобичајен: “Јако милостив и человјекољубец Бог јеси…” Возглас: “Премудрост”, појци: “Благослови”, јереј: “Сиј благословен Христос Бог наш…” Појци: “Амин. Утверди Боже свјатују православнују вјеру…” После тога, без отпуста јутрења, чита се одмах Први час, на крају кога се произноси велики отпуст.

7 Comments

  1. Како се рачуна 40 ти дан, јел се рачуна дан од рођења или од следећег.
    Беба је рођена 2 марта, март има 31 дан.
    Који је датум кад треба да пођемо у Цркву?

  2. Branimir grahovac

    Što treba da ima završeno od škole Čtec

  3. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

  4. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  5. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  6. Veoma lepo objašnjenje. Hvala