ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
ПРАЗНИЦИ И СВЕТКОВИНЕ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ.
 
4. БОГОСЛУЖЕЊЕ ЦВЕТНОГ ТРИОДА. НЕДЕЉА ПЕДЕСЕТНИЦЕ – СВЕТА ТРОЈИЦА
 
То је празник који прославља Свету Тројицу, у спомен на Силазак Духа Светога на апостоле. Пошто се овај велики догађај одиграо педесети дан после Васкрсења Христовог, и празник се увек слави педесетог дана после празника Васкрса, те стога увек пада у недељу. Читава служба Педесетнице, за коју је карактеристично то да је врло свечана и узвишена, представља разраду свакодневне литургијске песме у част Свете Тројице: „Видесмо Светлост истинску; примисмо Духа Небескога; нађосмо веру истиниту, клањајући се нераздељивој Тројици, јер нас је Она спасла“. У службама овога дана много пута се пева и молитва Духу Светоме: „Царју Небесниј“.
Свеноћно бденије се служи по уобичајеном поретку, као за свих дванаест Господњих празника. Божанствена литургија је са празничним антифонима. Уместо „Свјатиј Боже“, само за први дан празника пева се „Јелици во Христа крестистесја“. Главна особеност празника Педесетнице је то што се одмах после Литургије служи Велико вечернее са входом, великим прокименом: „Кто бог велиј, јако Бог наш“ и читањем три коленопреклоне молитве.
После возгласа свештеника: „Благословен Бог наш“ обично свештенослужитељи у олтару певају „Царју небесниј“, чита се Трисвета песма, Оче наш и предначинатељни псалам 103: „Благослови душе моја Господа“. Следи Велика јектенија са нарочитим прозбама „за присутни народ и оне који очекују благодат Светога Духа“ и другим. Затим „Господи возвах“ са стихирама на 6, Слава, И ниње, „Царју небесниј“, вход са кадионицом, „Свјете Тихиј“, прокимен велики: „Кто Бог велиј“, и одмах после тога се чита прва коленопреклона молитва, затим Сугуба јектенија „Рецимо сви“ и после ње одмах друга коленопреклона молитва. Даље иде молитва „Сподоби, Господи“ и после трепа коленопреклона молитва. Молитву свештеник чита у олтару, окренут лицем к народу. После сваког читања следи Мала јектенија са прозбом: „Заштити, спаси, помилуј, подигни и сачувај нас, Боже, Твојом благодаћу“ и нарочити возглас свештеника који чита молитву. Вечерње се, као и обично, завршава посебним празничним отпустом. Постоји обичај да се на дан Педесетнице храмови и куће украшавају зеленилом и цвећем, и да се за време богослужења на вечерњу стоји са цвећем у рукама.[1] Овај обичај води порекло још од Старог Завета и јеврејске Педесетнице. Тако је без сумње била украшена и сионска горња одаја када је Дух Свети сишао на апостоле. Зеленило и свеће, природа која се обнавља у пролеће, символизују обнављање људи силом благодати Духа Светога.
Празник који следи дан после Педесетнице носи назив „Духовски понедељак“, јер је посвећен Свесветом Животворном и Свесилном Духу, Једном од три лица Свете Тројице, једносуштном и једнако поштованом и слављеном са Оцем и Сином. Песме тога дана готово су потпуно исте као и првог дана празника. Претходно вече (први дан празника) служи се мало повечерје (јер је вечерње већ служено) са каноном Духу Светоме. Јутрење је без полијелеја, али са Великим славословљем. На њему се не пева „Честњејшују“, него ирмос Девете песме канона. На Литургији антифона више нема, него се певају изобразитељни и „Блажена“, али с тим да има Входног стиха. Празник Педесетнице се потом слави читаве седмице па је зато у среду и петак разрешен пост (трапава седмица), а оданије празника је у суботу.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Код Срба је обичај да се за време богослужења плету венчићи од зелене траве.

5 коментар(а)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  3. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *