ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ.
 
1. СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ И ЊЕГОВО ПОРЕКЛО
 
„Свеноћним бденијем“ се назива свечано богослужење које се савршава у ноћи уочи недељних дана, а такође и великих празника, који у типику имају знак крста у кругу, штампан црвеном бојом, и средњих празника, који имају знак крста у полукругу, штампан црвеном бојом. У велике празнике, уочи којих се служи свеноћно бденије, спада свих дванаест такозваних „Господњих“ и „Богородичиних“ празника, а такође Рођење Јована Крститеља 24 јуна, Усековање главе Јована Крститеља 29. августа, Светих првоврховних Апостола Петра и Павла 29 јуна, Обрезање Господње, спомен Светог Василија Великог 1, јануара и Покров Пресвете Богородице 1. октобра.
Средњи празници са знаком крста у полукругу штампаног црвеном бојом, уочи којих се такође служи свеноћно бдење, јесу следећи: спомен светог Апостола и Јеванђелисте Јована Богослова 26. септембра, светог Јована Златоуста 13. новембра, светог Николаја Чудотворца 6. децембра, Света Три Јерарха Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог 30. јануара, светог Георгија Победоносца 23. априла и други дан спомена светог Апостола и Јеванђелисте Јована Богослова 8. маја. Осим тога свеноћно бденије се служи још у два случала: 1) Уочи храмовних празника или у част светога чије мошти почивају у датом храму, и 2) уочи средњих празника који имају знак крста штампаног црвеном бојом и примедбу: „Ашче изволит“, или „Ако настојатељ изволи, служимо бденије“, изузев у случају ако се храмовни свети слави на Духове. У том случају Велико вечерње које се обично служи после Литургије на дан Педесетнице, служи се у своје време.
Реч „бденије“ значи „будност“, то јест провођење времена без сна. Свеноћно бденије води порекло из најстарије епохе хришћанства, када су први хришћани неретко читаву ноћ бдели проводећи време у молитви на гробовима мученика, у катакомбама, нарочито уочи недеље, првог дана седмице, прослављајући хвалебним песмама Васкрслог Христа. Возглас јереја при крају свеноћног бденија: „Слава Теби Који си нам показао светлост!“ односи се на појаву првих сунчаних зрака на истоку у свитање. У неким местима, као на пример на Светој Гори, свеноћно бденије и до данас траје по читаву ноћ. Но, у већини савремених манастира, а нарочито у парохијским храмовима, бденије се, по људској слабости, а и због немара према држању Типика и црквеној молитви, све више и више скраћује, па је тако сведено на минимум, што се свакако не може прихватити као законито стање.
Сходно упутству 2. главе Типика свеноћно бденије треба да почне „мало по заласку сунца“. Иако је поредак и садржај онога што се пева и чита на Свеноћном бденију у многоме сличан поретку и садржају такозваног „Великог вечерња“ и „Полијелејног јутрења“, ипак, Типик строго разликује „бденије“ и „полијелеј“. Основна разлика између њих је у томе што су Велико вечерње и Полијелејно јутрење два самостална богослужења која се служе одвојено једно од друтог, једно увече а друго ујутро, док је Свеноћно бденије једна целина, нераскидиво богослужење, које се при томе служи и веома свечано. Свеноћно бденије је сложено богослужење које се састоји од три нераскидиво повезана и сједињена чина: Вечерња, Јутрења и Првог часа.
У богослужбеним књигама реч „бденије“ се понекад замењује речју „сабор“, чиме се указује на то да је реч о богослужењу које служи читав сабор свештенослужитеља, како би било што свечаније. На пример, у Типику и у Минејима се често среће израз „врши се сабор, где леже мошти његове и где је храм његов“, то јест тамо где почивају мошти датог светитеља, или је храм посвећен његовом имену, по Типику треба служити свеноћно бденије. Реч „бденије“ понекад се такође у богослужбеним књигама замењује грчким називом „агрипнија“ (αγρυπνία).

5 коментар(а)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  3. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *