ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
ПОЈМОВНИК ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛУЖЕЊА.
 
7. БОГОСЛУЖБЕНЕ КЊИГЕ
 
Књиге по којима се обавља богослужење у храму називају се богослужбене књиге. Оне се деле на обичне и нотне (појачке).
 
О обичним књигама
 
Постоје четири врсте обичних богослужбених књига: 1) за заједничко богослужење, 2) за посебно богослужење по потреби једнога или неколико лица, 3) оне које се употребљавају и за једно и за друго богослужење, и 4) за домаће богослужење без учешћа свештенослужитеља.
 
Књиге за заједничко богослужење
 
Пре свега, неопходно је да се зна да је за састављање било које поједине службе за било који дан у години неопходно коришћење неколико књига. Ово стога што се у склопу сваке службе једно појављује стално и представља њен непроменљиви део, док се друго мења за различите дане у седмици и различите дане у години. Немогуће би било изложити све ове непроменљиве и променљиве елементе богослужења у једној књизи, јер се богослужење свакодневно мења у зависности од свештених успомена и сећања на свете угоднике Божије које Црква празнује. Стога се у једним књигама излажу непроменљиви делови богослужења, а у другима они који се мењају у зависности од разних покретних и непокретних празника. Књиге које се односе на заједничко богослужење су следеће:
Служебник. То је књига у којој се излажу непроменљиви делови свакодневног богослужења, и то оно што треба да произносе и чине свештеници и ђакони. Служебник садржи поредак вечерња, јутрења, Литургије светог Јована Златоуста, Литургије светог Василија Великог, Литургије Пређеосвећених Дарова и допунске целине као што су збирка отпуста, прокимени, месецослов, а на крају и упутства у којима се објашњава како свештенослужитељи треба да поступају у случајевима када се појаве различите недоумице у вези се богослужењем.
Архијерејски служебник ((Чиновник архиерейского священнослужения). То је исти онај Служебник, али намењен архијерејима који обављају богослужење, са указивањем на све особености архијерејске службе. Осим чинова три Литургије он садржи чинове постављања у разне црквене степене и чин освећења антиминса.
Часослов. То је књига која садржи непроменљиве делове дневног богослужења, осим Литургије, а намењена је чтечевима и појцима у певници. У њој се излажу чинови Полуноћнице, Јутрења, првог, трећег, шестог и деветог часа, Вечерња и великог и малог Повечерја.
Назив Часослов ова књига је добила зато што се у њој излаже чин часова. Часослов такође садржи допунски део који у различитим издањима има различит садржај. Обично постоје јутарње молитве, које се читају пре полуноћнице, чин уздизања панагије, благосиљање трпезе, канон Богородици састављен од стране монаха Теостирикта, молитве за оне који одлазе на починак, тропари и кондаци, богородични којима се закључује појање тропара и стихира. Великом Часослову такође се придодаје Месецослов. Мали Часослов представља скраћење Великог. Ова скраћења тичу се само допуна.
Октоих или Осмогласник. Назив потиче од грчког οκτώ (“окто”) – осам, и ήχος (“ихос”) – глас. Ова књига, која се обично састоји из два дела, садржи у осам гласова (или напева) распоређене променљива молитвословља које се певају на различитим црквеним службама седмичног круга, то јест које се мењају у зависности од дана у седмици,будући да сваки дан посвећен посебном спомену (светога или празника). Поредак променљивих богослужења који је изложен у Октоиху је следећи: недељна служба првог гласа, служба понедељка првог гласа, уторка, среде, четвртка, петка и суботе, затим недељна служба другог гласа, служба понедељка другог гласа, уторка и тако до суботе, затим недељна служба трећег гласа, служба понедељка трећег гласа… и тако даље, истим редом за све седмичне службе свих осам гласова. Певање свих осам гласова током осам недеља у црквеном Типику назива се “столп” (стуб). Током црквене богослужбене године пева се шест таквих столпова. Певање Октоиха у радне дане почиње од недеље Свих Светих после Педесетнице, а завршава се пред суботу Месопусне недеље. У периоду Великог поста, затим током Сирне седмице која му претходи и Страсне седмице на његовом крају, као и у периоду од Васкрса до Педесетнице, у радне дане се не пева према Октоиху. Недељом се Октоих не пева од Цветне недеље, закључно са недељом Свих Светих. Осим тога, ако неки од дванаест Господњих празника падне у недељни или радни дан, Октоих се такође не користи. Октоих се не користи ни онда кад неки Богородичин празник или празник светога падне у радни дан.
Минеј месечни, празнични и општи. Минеј месечни (од μηναιον – месец) садржи променљиве молитве за сваки дан у години, по датумима сваког месеца, за непокретне празнике (то јест такве који долазе увек одређеног дана у одређеном месецу). Стога се Месечни минеј, у складу са бројем месеци у години, састоји од дванаест књига. На крају сваке књиге штампају се посебне богородичне васкрсне песме, или тзв. догматици, богородичне васкрсне које се певају после стихира на стиховње, богородичне које се певају “када има ‘Слава’ светоме у Минеју”; затим Отпуститељни богородични које се певају после тропара у недељне и празничне дане, и богородични отпуститељни које се певају обичним данима после тропара.
Осим Месечног Минеја постоји још и такозвани Минеј Празнични, или “Антологион”, или “Трефологион”, “Цветослов”, који садржи службе изабране из Месечног Минеја за Господње, Богородичине и нарочито поштоване празнике у част неких светих.
Општи Минеј садржи променљиве молитве не за сваког светог посебно, као Месечни Минеј, него за сваки збор светих одвојено, на пример, општа служба за Апостоле, Мученике, Светитеље итд. Осим служби светима он такође садржи општи поредак празника Господњих, Богородичиних, Крсту, Анђелима, Претечи и Саборима. Општи Минеј има двојаку употребу; као прво, он је неопходан уз Месечни Минеј, када треба да се обави служба оним светима за које није написана посебна служба у Месечном Минеју; као друго, у сиромашним црквама, где нема читавог комплета богослужбених књига, Општи Минеј служи као замена за дванаест томова Месечног Минеја.
Постоји још и Допунски Минеј, са службама недавно прослављеним светитељима, које из тог разлога нису ушле у Месечни Минеј.
Триод посни и Триод цветни. Ове две књиге садрже молитве за покретне празнике богослужбене године, који зависе од тога у који дан пада Васкрс. Ове књиге се називају тако зато што њихов карактеристичан садржај представљају непотпуни канони, који се састоје углавном од три (прве, осме и девете) песме (грчки τριωδιον – “триодион”, “трипјеснец”), или од четири (четирипјеснец), или пак од две песме (двепјеснец).
Посни триод садржи молитвословља припремних недеља за Велики пост, молитвословља самог Великог поста и молитвословља Страсне седмице. Прва служба која се налази у Посном триоду је служба недеље Митара и Фарисеја, а последња је служба Велике Суботе. Молитвословља из Посног триода радним данима замењују молитвословља из Октоиха. Из Октоиха се узимају само неки сједални и светилни, али они се штампају у самом Триоду, тако да није неопходно коришћење Октоиха. У периоду када се употребљава Посни триод, само у недељне дане из Октоиха се узимају васкрсне песме за сваки дати глас. Певање из Минеја се током периода Посног триода не укида, али постоје неки дани када се Минеј одлаже и читава служба се обавља само по Триоду.
Цветни триод садржи молитвословља почев од првог дана Васкрса, па завршно са недељом Свих Светих после Педесетнице. Цветни триод, попут посног, понекад замењује Минеј, а понекад се пева заједно са њим. Васкрсне песме Октоиха штампају се на својим местима у Цветном триоду, па се тако може и без Октоиха.
Неке службе из Посног и Цветног триода издају се као посебне књиге. Такве су: Поредак Прве седмице Великог поста, Поредак Страсне седмице, Поредак на Свету и Велику Недељу Пасхе и за читаву Светлу седмицу и друге.
Ирмологиј. Ова књига садржи углавном збирку ирмоса свих канона за свих осам гласова, одакле је и добила свој назив. Осим тога, у њој се налазе неке непромењиве песме неопходне појцима у певници, као, на пример, све оно што се пева на Литургијама светог Јована Златоустог, светог Василија Великог и Пређеосвећених Дарова, васкрсни богородични и (богородични) за службе у обичне дане, Тројични гласа, тропари, васкрсни и заупокојени који се певају по “Непорочнима”, песме које се певају пре читања Јеванђеља и после читања на јутрењу, песме Светог Писма које се певају на почетку сваке песме канона, припеви на девету песму канона за Господње и Богородичине празнике, “Всјакоје диханије…” стихира “Преблагословена јеси…” и Велико Славословље.
Типик или Устав. Ова књига садржи детаљно указивање на то у које дане и сате, на којим божанским службама и у каквом поретку треба да се произносе молитвословља садржана у Служебнику, Часослову и, нарочито, Октоиху, Минејима и Триодима. То је најнеопходније упутство како би богослужење могло да се обавља складно и према поретку.
По своме садржају Типик се дели на три дела. Први део, од 1. до 47. главе, садржи општа упутства за разне службе, савете ? томе какво треба да буде молитвено расположење оних који се моле на различитим службама и правила живота за монахе. Други део од 47. до 52. главе садржи месецослов за читаву годину са указивањем на особености богослужења за све дане црквене године и за свету Четрдесетницу до недеље Свих Светих. Трећи део од 52. главе до краја представља својеврстан прилог и допуну прва два дела. Типику се придодаје још и таблица за одређивање дана празновања Пасхе.
 
Књиге за посебно богослужење
 
Постоје две врсте оваквих књига. Једне од њих имају садржај који се у потпуности разликује од књига које се користе за заједничко богослужење; друге садрже изводе из књига за заједничко богослужење и прилагођене су за домаћу употребу. У књиге које се односе на посебно богослужење прве врсте спадају:
Требник. Ова књига садржи изложење свештенодејстава и молитвословља која се обављају за потребу и по захтеву једног или неколико лица, у време ко је одређено околностима њиховог живота. У таква свештенодејства спадају пре свега чинови свих Светих Тајни, јер оне представљају прву и најнеопходнију потребу свих хришћана, затим чинови погребења упокојених, освећења воде, пострижења монаха, освећења храмова и многи други који се тичу различитих случајева хришћанског живота.
Постоје Велики, Мали и Допунски Требник.
Велики требник се састоји из два дела: први део садржи углавном поредак Светих Тајни и других свештенодејстава која прате човека од рођења па до преласка у вечност. Други део садржи углавном кратка молитвословља за различите потребе. Као допуна у Требник улази још и Месецослов и “Списак хришћанских имена по азбучном реду”.
Мали Требник представља извод из Великог Требника направљен због тога што је за молитвословља која се савршавају изван храма лакше користити књигу мањег обима.
Допунски Требник садржи чинове освећења храма и ствари које припадају храму, као што су различити црквени предмети, одежде, иконе и слично. Овај допунски требник често се спаја у једну књигу са Малим Требником.
Поредак присаједињавања иноверних… Ова књига се другачије зове “Књига чинова присаједињења Православљу”. Православна Црква не присаједињује све иноверне на исти начин, него другачије оне који нису били крштени, на пример јудаисте и муслимане, другачије оне који “у јесу крштени, али нису помазани светим миром, на пример лутеране и друге протестанте, а другачије оне који су крштени и миропомазани али не припадају Православној Цркви. Зато постоји неколико различитих чинова, који су сви обједињени у овој књижици. Неки од ових чинова су објављени и као посебне књижице.
Књига молебног појања. Ова књига садржи чинове молебног појања за Нову годину, за почетак учења код деце, за болесне, за путнике, за случај суше, као и многе друге, за различите случајеве у животу.
Поредак за Недељу Православља. Ово је чин молебног појања ради обраћења заблуделих, за који је прописано да се обавља у прву недељу Великог поста – Недељу Православља, уз анатемисање јеретика, а вечан спомен и многољетствија поборницима свете православне вере. Први део овог чина обавља се у свим црквама, а други само у саборним.
 
Књиге за домаћу употребу
 
Ове књиге садрже углавном више или мање опширне изводе из књига које се употребљавају приликом заједничког богослужења. Међу њих спадају:
Правилник, чији је потпуни назив: “Молитвено правило за оне који се припремају за причешће Светим Христовим Тајнама”. Он садржи све молитве неопходне приликом припреме за свето Причешће, изложене одговарајућим редом.
Каноник садржи јутарње молитве, канон са акатистом Најслађем Исусу, Канон са акатистом Пресветој Богородици, Канон анђелу чувару, Молитве за оне који одлазе на починак, Каноне за све дане у седмици, Канон и молитве пред свето Причешће, Општу службу “за све дане” и чин певања дванаест псалама.
Акатистник садржи различите акатисте.
Молитвеник садржи изводе из разних богослужбених књига. Постоје потпунији и скраћени молитвеници.
 
Књиге за заједничко и посебно богослужење
 
Реч је о књигама Светог Писма као што су: Јеванђеље, Апостол и Псалтир.
Јеванђеље. Богослужбено Јеванђеље, које обично лежи на Престолу, преко антиминса, назива се зато још и “Престоним Јеванђељем”. Оно садржи благовест све четворице јеванђелиста Матеја, Марка, Луке и Јована, и подељено је на главе и црквена зачала. “Зачалима” се називају делови за које је Типиком одређено да се читају на одређеним службама у одређене дане богослужбене године. Свако од четири Јеванђеља има своје посебно рачунање глава и зачала. Испред зачала одштампана је звездица, а доле пише када се оно чита, као и речи којима треба започети читање зачала. На крају престоног Јеванђеља налазе се табеле које показују ког дана у години се чита које зачало. Прва табела показује распоред читања по седмицама, почев од првог дана Васкрса, друга показује распоред читања по данима и месецима (Месецослов). На крају је указано на зачала која се читају разним зборовима светих, као и у разним случајевима, приликом обављања различитих чинова (такозваних “треба”).
Апостол. Књига Апостол садржи Дела светих апостола, седам саборних посланица и четрнаест посланица светог апостола Павла, а понекад и Откривење, које се код нас на богослужењима не чита. Књига Дела апостолских и Посланице подељене су на главе. Осим тога, читав апостол подељен је на зачала (осим Откривења, пошто се оно не чита). Рачунање ових зачала је једно и јединствено за читаву књигу Апостол. Као и у Јеванђељу, и овде код сваког зачала стоји звездица, а доле је показано када се то зачало чита и којим речима треба започети његово читање. На крају Апостола налазе се исте онакве табеле као и на крају Јеванђеља, које указују на поредак читања, најпре по седмицама, почев од првог дана Васкрса, потом Месецослов који указују На поредак читања по датумима у месецу, затим на читање различитим зборовима светих, и у разним случајевима приликом обављања “треба”. Истовремено, указује се и на прокимене који се певају пре читања Апостола и “алилујаре” који следе након читања Апостола, а такође и на “причасне” који се певају на Литургији током причешћивања свештенослужитеља у олтару.
Псалтир. Постоје две врсте Псалтира – обичан, мали Псалтир и Псалтир “са последованијем”.
Мали псалтир садржи 150 псалама који се налазе и у Библији, изложених истим редом, али уз поделу на 20 катизама, при чему је свака катизма подељена на три “славе”. Пре и после сваке катизме налазе се Трисвето, покајни тропари и молитве. На почетку стоје таблице које указују на то када, у којим периодима богослужбене године, и на којим службама се читају које катизме. На крају се налазе Песме Светог Писма које се читају или певају на јутрењу са каноном, Величанија на празнике Господње, Богородичине и светих, уз псалме који су за њих изабрани, као и Поредак након исхода душе из тела. На самом крају налазе се Помјаник и Чин певања дванаест псалама.
Псалтир са последованијем садржи као додатак читав часослов, у коме се налазе не само часови, него и међучасја, затим Месецослов са свим тропарима и кондацима за све дане богослужбене године, а такође за период Великог поста са припремним недељама и Страсном седмицом, као и за период од Васкрса до Недеље Свих Светих, тропари и кондаци Октоиха, тропари и кондаци општег Минеја. На крају је приложено читаво правило пред Свето Причешће са свим канонима и акатистима које оно садржи у књигама “Правилник” и “Каноник”, као и Пасхалија.
Псалтир са последованијем намењен је углавном за богослужбену употребу, док је Мали Псалтир намењен за домаће читање и читање за упокојене.
 
О нотним књигама
 
Нотне богослужбене књиге употребљавају појци у певници. По своме садржају и саставу оне одговарају обичним богослужбеним књигама. Нотни зборници црквеног појања садрже оне песме које се стално или чешће од других певају на вечерњу, јутрењу и Литургијама, како непроменљиве, тако и променљиве из Октоиха, Минеја и Триода. Постоји и посебни нотни Октоих који садржи ноте за недељне службе на свих осам гласова, затим нотни Ирмологиј, Празнично појање, нотни Триод, посни и цветни. Онима који уче нотно појање намењен је уџбеник црквеног нотног појања. За нотно појање везан је и појам “обиход”, који означава да је оно намењено за домаћу или свагдашњу употребу.

7 Comments

  1. Како се рачуна 40 ти дан, јел се рачуна дан од рођења или од следећег.
    Беба је рођена 2 марта, март има 31 дан.
    Који је датум кад треба да пођемо у Цркву?

  2. Branimir grahovac

    Što treba da ima završeno od škole Čtec

  3. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

  4. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  5. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  6. Veoma lepo objašnjenje. Hvala