ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ.
 
11. МАЛО ПОВЕЧЕРЈЕ
 
После свакодневног вечерња, као и после великог вечерња, када није одређено свеноћно бденије, служи се Мало повечерје (у манастирима оно бива обично после вечерње трпезе, пред одлазак на починак, и спаја се са читањем молитава пре спавања). Мало повечерје се служи готово током читаве године; само у обичне дане Великог поста, изузев среде и петка пете седмице, као и уторка и четвртка сирне седмице, уместо малог служи се Велико повечерје. Поредак малог повечерјајеследећи:
“Благословен Бог наш…”, “Слава Тебје, Боже наш, слава Тебје”, Царју небесни, Трисвето и Оче наш. “Господи, помилуј” дванаест пута, Слава, И ниње, “Придите поклонимсја” три пута, 50. псалам: “Помилуј мја, Боже, по велицјеј милости Твојеј…” (Помилуј ме, Боже, по велико) милости Твојој…), 69. псалам: “Боже, в помошћ моју вонми…” (Боже, похитај ми у помоћ…), 142. псалам: “Господи, услиши молитву моју, внуши мољеније моје…” (Господе, услиши молитву моју, чуј мољење моје…). Славословље: “Слава в вишњих Богу…” (“Слава на висини Богу…”), као на обичном јутрењу.
Символ вере: “Вјерују во Јединаго Бога Отца Вседржитеља…” Канон Пресветој Богородици из Октоиха (види Типик, гл. 9). “Достојно јест”. Трисвето. Оче наш. Тропар дневном светом, храму или претпразништву. Тропар “Боже отец наших…” (“Боже отаца наших…”), “Иже во всјем мире…” (“Црква Твоја по свему свету…”). Слава, “Со свјатими упокој…” (“Са светимаупокој…”), И ниње, “Молитвами, Господи, свјех свјатих…” (“Молитвама, Господе, свих светих…”). “Господи, помилуј” четрдесет пута. Молитва: “Иже на всјакоје времја и на всјакиј час…” (“Христе Боже, Коме се у свако време и на сваки час клањају…”). “Господи, помилуј” три пута, Слава, И ниње, ,Нестњејшују херувим”. “Именем Господњим благослови, отче!” (“Именом Господњим благослови, оче!”). Возглас јереја: “Молитвами свјатих отец наших, Господи Исусе Христе Боже наш, помилуј нас!” Потом следе молитве “Несквернаја, неблазнаја…” (“Нескверна, Беспрекорна…”), “И дажд нам, Владико, на сон грјадушчим…” (“И дај, Владико, нама, који одлазимо на спавање…”), “Преславна приснодјево…” “Упованије моје Отец, прибежишче моје Син…” (“Надање је моје Отац, прибежиште моје Син…”). “Слава Тебје, Христе Боже, упованије наше, слава Тебје!” Слава, И ниње, “Господи, помилуј” три пута, “Благослови!”
Отпуст мали.
Потом следи тражење опроштаја од свештеника и посебна јектенија повечерја.
Значај повечерја објашњен је у упутству које се налази у Служебнику. Тамо стоји: “Јереј који повечерје и молитве пре спавања чита, нека побожно размишља: како је пресвета душа Спаситељева, сједињена са Божанством, сишавши у ад силно свезала кнеза таме, покорила његово царство, а душе праведника који су од века тамо пребивали ослободила његове тираније, узвела са Собом, и, чак и пре Свог преславног вазнесења, у рај их уселила. Тако, благодарећи Му за сва доброчинства, која је Својим спасоносним страдањима и животворном смрћу учинио људском роду, он Га усрдно моли да и сва његова сагрешења њих ради очисти, да га избави од вечних мука и удостоји Царства Свога; а Пречисту Богородицу, Која је присуствовала страдањима и смрти Свога Сина, усрдно моли да му још у овом животу буде заступница и у свим врлинама помоћница, а у дан исхода душе од тела да га Својим моћним заступништвом избави од сваке ђавоље замке и усели у Царство Сина Свога”. Повечерје је, као што видимо, и састављено у складу са оваквим мислима.
У дане претпразновања Рождества Христовог од 20. до 24. децембра, а такође претпразновања Богојављења од 2. до 5. јануара, канон Богородици на повечерју замењује се нарочитим трипјеснецима и канонима из Минеја. Исто бива и 5. августа, ако падне у недељу. У дане попразништва Рождества Христовог и Богојављења повечерја су сасвим без канона. Током Страсне седмице за повечерја су такође одређени нарочити трипјеснеци из Посног Триода. У дан Педесетнице уместо канона Богородици, узима се посебан канон Духу Светоме из Цветног Триода. Од недеље Светог Томе до суботе уочи Педесетнице на повечерју се канону Пресветој Богородици додаје још и трипјеснец Цветног Триода (штампани један за другим на крају Триода). У неким случајевима је одређено да се на повечерју чита не само канон, него и стихира.
После отпуста на крају повечерја обавља се такозвани “уобичајени опроштај” које се састоји у томе да јереј који служи чини поклон до земље, молећи опроштај од оних који стоје у храму, са речима: “Благословите, оци свети и браћо, и опростите мени грешном све што сагреших овога дана делом, речју, мишљу и свим мојим чулима”. Братија одговара: “Бог да ти опрости, оче свети”. Потом јереј, подигавши се, благосиља говорећи: “Благодаћу Својом нека Господ опрости свима нама и нека нас помилује!”. После тога се говори нарочита јектенија са кратким прозбама.[1]
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Док се говори поменута јектенија, братија од десне и леве певнице, по реду, један по један, чине поклон, траже и добијају опроштај од предстојатеља, говорећи: “Благослови, оче свети, и опрости ми грешном”.

7 Comments

  1. Како се рачуна 40 ти дан, јел се рачуна дан од рођења или од следећег.
    Беба је рођена 2 марта, март има 31 дан.
    Који је датум кад треба да пођемо у Цркву?

  2. Branimir grahovac

    Što treba da ima završeno od škole Čtec

  3. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

  4. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  5. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  6. Veoma lepo objašnjenje. Hvala