ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
ПРАЗНИЦИ И СВЕТКОВИНЕ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ.
 
3. БОГОСЛУЖЕЊЕ ПОСНОГ ТРИОДА. OСОБЕНОСТИ ВЕЛИКОПОСНОГ БОГОСЛУЖЕЊА
 
Полуноћница
 
То је служба која у току Великог поста претрпи понајмање измена. Једина разлика између великопосне и обичне полуноћнице је то што после молитве „Иже на всјакоје времја“ и возгласа „Боже, ушчедри ни…“ јереј пред Царским дверима произноси молитву преподобног Јефрема Сиријског: „Господе и Владико живота мога, духа лењости, чамотиње, пожуде и празнословља не дај ми. Духа чистоте, смиреноумља, трпљења и љубави даруј мени, слуги Твоме. Да, Господе Царе, дај ми да уочим прегрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин“.[1]
Ова молитва се приликом њеног првог изговарања дели на три дела, при чему је сваки део праћен земним поклоном. Затим јереј заједно са народом чини 12 малих, појасних поклона, тихо говорећи: „Боже, очисти ме грешног“ а онда опет изговара молитву Јефрема Сиријског у целини, без дељења, и закључује је једним земним поклоном. Првога дана Великог поста на полуноћници, а такође у дане празника који падају у обичне дане Великог поста (од понедељка до петка) и увек на крају Деветог часа, молитва преподобног Јефрема Сиријског чита се само једном са три земна поклона. Зато се у Типику увек разликује „16 поклона“ и „три поклона“. Двократно читање молитве преподобног Јефрема са три велика поклона, 12 малих и закључним великим поклоном у Типику носи технички назив – “ 16 поклона“, док једнократно читање исте молитве са три поклона носи назив „три поклона“. Уопште, када се у Типику каже „велики поклони“, под тим се подразумева молитва преподобног Јефрема Сиријског праћена земним поклонима.
 
Великопосно јутрење
 
Почиње исто као и обично, свакодневно, с том разликом што се на почетку пре псалама чита не само „Придите поклонимсја“ него и „Свјатиј Боже“ и „Оче наш“. Уместо „Бог Господ“ пева се „Алилуја“, а уместо тропара светоме – „Тројични гласа“ који се налазе на крају Триода, са припевом на први тројични, који се мења у зависности од дана седмице. Стихослове се углавном по три катизме, сједални после прве катизме из Осмогласника, а после друге и треће из Триода. После Педесетог псалма јереј на амвону пред Спаситељевом иконом чита молитву „Спаси, Боже, људи Твоја“ (као и на свеноћном бденију).
Најважнију карактеристику великопосног јутрења представља то што се на канону стихослове Песме Светог Писма, заједно са ирмосима и тропарима канона Минеја и трипјеснњеца Триода. Осмогласник се обичним данима поста уопште не пева. У целини се стихослове само оне три песме Светог Писма које иду уз одговарајуће песме трипјесњеца Триода. Осма и девета песма се стихослове увек, а прве песме се стихослове према следећем поретку: у понедељак прва песма, у уторак друга, у среду трећа, четвртак четврта и петак пета. Од осталих песама стихослове се само последњи стихови сваке песме, који служе као припеви за тропаре.
Предак овог стихословља је, према упутству Типика, следећи: после молитве јереја „Спаси, Боже, људи Твоја“ и возгласа „Милостију и шчедротами…“ почињемо „Господеви појем“ („Господу певајмо“) на глас канона светога дневног из Минеја. И говоре стихове песме брзо, свака певница свој стих, док не стигну до „огустеша“ („сабише се“); одатле почињу држати стихове на 14, и пева се Минеј са ирмосом на 6. А певамо овако: Прва певница (десна) говори стих „огустеша“ и пева ирмос. Друга певница (лева) говори друга стих „рече враг“ („рече непријатељ“) и после њега тропар канона (светога из Минеја). И редом говоре стихове, по певницама, све до „тада похиташе“. А од стиха „тада похиташе“ почињемо трипјесњец господина Јосифа на 4. На „Господ царује“ певамо други трипјесњец господина Теодора Студита, и једна (десна) певница пева тропар, а друга (лева) стих и тропар. После тога обе певнице заједно певају: „Слава“, Тројичан, вишим гласом: „И ниње“, богородичан. Највишим гласом говоримо „Слава Тебје, Боже наш, слава Тебје“ и певамо други тропар господина Теодора, „јер после пет тропара долази песма, а најпосле катавасија – ирмос другог канона“.
Тако се поју осма и девета песма (то јест по истом поретку како је горе указано да се пева прва песма).
А трећа песма се поје овако: прва певница говори стих: „Господ взиде на небеса“ и тропар канона из Минеја. Друга певница говори стих: „И даст крјепост царју“, и други тропар канона из Минеја. Потом прва певница „Слава“, а друга „И ниње“, са тропарима канона. Онда прва певница поје из Минеја ирмос треће песме после канона.
Овако се поје и шеста песма.
А четврта, пета и седма песма певају се овако: прво долази ирмос канона из Минеја, затим се последња два стиха припевају на тропаре канона, Слава, И ниње. Песма се не завршава ирмосом, јер се ирмос говори пре песме; ирмоси из Минеја поју се после канона само након треће и шесте песме, пошто те песме не почињу ирмосом.
У друге дане седмице, осим понедељка, прва песма се поје онако како је речено за четврту и пету песму. А код песама које имају трипјесњец, после канона пева се катавасија – ирмос трипјесњеца, као што је горе речено.
У данашње време све ово се донекле поједностављује тиме што не певају две певнице, што се песме не певају гласно, него се једноставно стихослове речитативом, или се чак читају; читају се и тропари канона, а певају се само ирмоси и катавасија. Важно је знати да се у трећој и шестој песми ирмос не пева на почетку песме, као обично, него се њиме песма „покрива“ то јест пева се на самом крају песме. А у случајевима када дата песма има трипјесњец, завршава се ирмосом трипјесњеца из Триода.
Треба такође знати да се после прве катизме говоре сједални из из Осмогласника. Пошто су сви они сабрани на крају Посног триода, нема потребе да се узима Осмогласник. После друге и треће катизме следе сједални Триода, наведени на одговарајућем месту. После треће песме канона и мале јектеније следи сједален светога из Минеја. После шесте песме и мале јектеније сједален мученичан. Они су такође сви наведени на крају Посног триода. „Ако свети има кондак, тај се овде говори“, то јест после шесте песме канона, а мученичан говоримо после прве катизме, са сједалнима, уз припев: „Дивен Бог во свјатих Својих“. После девете песме пева се „Достојно јест“, поклон до земље, мала јектенија и свјетилан Тројичан гласа три пута. Ови свјетилни такође су сабрани на крају Триода; уз први се завршне речи мењају у зависности од дана седмице, као код Тројичних гласа после „Алилује“. Даље следе три обична хвалитна псалма јутрења.
Према Типику на великопосном јутрењу ради поучавања верујућих одређено је да се читају светоотачка дела и то: после прве катизме и сједална од преподобног Јефрема Сиријског, после друге катизме и сједална такође од преподобног Јефрема Сиријског, после треће катизме и сједална из књиге епископа из књиге епископа Паладија зване Лавсаик, после треће песме канона такође из Лавсаика, после шесте песме канона читање из Пролога. У данашње време ово се чини само у манастирима, а у неким парохијама свештеник чита поуке или кратко житије светог из Пролога.
Крај великопосног јутрења такође има своје особености: Велико славословље се чита, као на обичном свакодневном јутрењу, затим следи обична прозбена јектенија, после које се певају стихире на стиховње из Триода, а после тих стихира чита се два пута: „Благо јест исповједатисја Господеви“, Трисвето и Оче наш. После возгласа, уместо обичног тропара, чита се: „В храмје стојашче слави Твојеја, на небеси стојати мним, Богородице, двер небеснаја, отверзи нам двери милости Твојеја“. Нема сугубе јектеније као на обичном, свакодневном јутрењу, него се чита 40 пута „Господи, помилуј“, Слава, И ниње, Честњејшују херувим… „Именем Господњим благослови, отче“, и возглас јереја: „Сиј благословен Христос Бог наш, всегда, ниње и присно, и во вјеки вјеков“. Уместо обичног многољетствија чита се молитва „Небесниј Царју“, а за њом јереј чита великопосну молитву преподобног Јефрема Сиријског: „Господи и Владико живота мојего“ са 16 поклона. По завршетку ове молитве и поклона одмах почиње читање првог часа.
 
Великопосни часови
 
Особеност великопосних часова представља то што се: 1) на сваком часу, уз извесне изузетке, после уобичајена три псалма стихослови катизма, 2) на сваком часу пева се три пута са земним поклонима тропар датог часа, 3) на шестом часу после прве половине богородична чита се паримија, пре и после које је одређен сваки пут нарочити прокимен Триода, 4) на крају сваког часа, после возгласа јереја, чита се великопосна молитва „Господе и Владико живота мога“, обично са 16 поклона, а на деветом часу увек само са три поклона. Тропари часова су следећи:
Тропар Првог часа, глас 6:
„Заутра услиши глас мој, Царју мој и Боже мој“ („Зајутра услиши глас мој, Царе мој и Боже мој“).
Тропар Трећег часа, глас 6:
„Господи, Иже пресвјатаго Твојего Духа в третиј час апостолом Твојим ниспославиј, Того, Благиј, не отними от нас, но обнови нас мољашчихтисја“ („Господе, Који си у трећи час Апостолима Твојим ниспослао Пресветог Духа Твога, Њега, Благи, не одузми од нас, но обнови нас, који Ти се молимо“).
Тропар Шестог часа, глас 2:
„Иже в шестиј дењ же и час на крестје пригвождеј в рај дерзновение“ Адамов грјех, и согрјешениј наших рукописаније раздери, Христе Боже, и спаси нас“ („Ти Који си у шести дан и час на Крсту приковао дреки у Рају Адамов грех; и меницу грехова наших раздери, Христе Боже, и спаси нас“).
Тропар Деветог часа, глас 8:
„Иже в девјатиј час нас ради плотију смерт вкусивиј, умертви плоти нашеја мудрованије, Христе Боже, и спаси нас“ („Ти Који си у девети час ради нас телом смрт окусио, умртви тела нашег мудровање, Христе Боже, и спаси нас“).
Између певања ових тропара (свештеник каже тропар, а затим га певају десна певница два пута и лева певница једном) јереј произноси још по два нарочита стиха, а након што се тропар отпева трећи пут свештеник произноси: „Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу“, а чтец продужава: „И ниње, и присно…“ и чита даље богородичан часа.
После Трисвете песме и „Оче наш“ не чита се кондак празника или светога, како то обично бива, него нарочити тропари који се налазе на одговарајућем месту у поретку сваког часа и по своме садржају тичу се онога што се на сваком часу спомиње.
За први час карактеристично је још и то што се друга половина богородична: „Стопи моја направи по словеси Твојему“ пева на шести глас, сваки стих по два пута, а „Да исполњатсја уста моја хваљенија Твојего Господи…“ три пута.
 
Великопосна Изобразительна
 
Следи увек непосредно након читања закључне молитве деветог часа, при чему се сами изобразителен псалми изостављају, и чин започиње певањем Заповеди блаженстава на 6. глас, при чему уз сваку заповест иде припев: „Помјани нас, Господи, јегда придеши во Царствији Твојем“. На крају се пева трикратно: „Помјани нас, Господи…“ „Помјани нас, Владико“ и „Помјани нас, Свјатиј“ и то посебно умилним, отегнутим напевом, са земним поклонима. После „Честњејшују херувим“ и возгласа јереја: „Боже, ушчедри ни…“ произноси се великопосна молитва: „Господе и Владико живота мога…“ са 16 поклона, после чега одмах, без возгласа, почиње великопосно вечерње, читањем „Придите, поклонимсја“ и предначинатељног псалма. Тако бива у оним случајевима када нема литургије Пређеосвећених Дарова. Ако се пак служи литургија Пређеосвећених Дарова, онда се после молитве и поклона чита: „Всесвјатаја Тројице, јединосуштнаја держава…“ („Свесвета Тројице, Једносуштна моћи…“). Јереј: „Премудрост“, пева се „Достојно јест“ возглас јереја: „Пресвјатаја Богородице, спаси нас“, „Честњејшују“, „Слава Тебје, Христе Боже…“ и читав велики отпуст.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Превод авве Јустина (Поповића): „Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух здравоумља, смиреноумља, трпљења и љубави даруј мени, слузи Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да будем свестан грехова својих, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин“

7 коментар(а)

  1. Како се рачуна 40 ти дан, јел се рачуна дан од рођења или од следећег.
    Беба је рођена 2 марта, март има 31 дан.
    Који је датум кад треба да пођемо у Цркву?

  2. Branimir grahovac

    Što treba da ima završeno od škole Čtec

  3. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

  4. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  5. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  6. Veoma lepo objašnjenje. Hvala