ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА.
 
7. ЛИТУРГИЈА СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈАКОВА
 
Још у древној Цркви постојало је предање о томе да је свети Јаков, брат Господњи, саставио Литургију која је првобитно служена у Јерусалиму. Свети Епифаније (+403) каже да се апостоли били проповедници Јеванђеља по васељени и да су они били установитељи Светих Тајни (αρχυγετα μυστιριων), при чему посебно наводи Јакова, брата Господњег. Свети Прокло, патријарх Константинопољски и ученик светог Јована Златоустог, у делу „О предању Божанствене Литургије“ међу онима који су установили обреде савршавања Светих Тајни и писмено их предали Цркви наводи и Јакова, „који је у удео добио јерусалимску Цркву и постао њен први епископ“; даље, описујући како су састављене Литургије светог Василија Великог и светог Јована Златоустог, он указује на Литургију светог Јакова као на основ из кога су обе Литургије произашле. Каснији црквени писци такође потврђују наведена сведочанства. Други сведоци указују на то да је ова Литургија у старини била распространена на Истоку, а делимично и на Западу и то приближно до IX века. Она се сачувала у Палестини, на Кипру, Закинту, на Синајској Гори и у Јужној Италији. Ипак, постелено је почела да излази из употребе, јер је Литургија светог Јована Златоустог, захваљујући уздизању Константинополе, временом постала опште прихваћена. Грчки преписи Литургије светог Јакова сачувани су до наших дана и она се једном годишње служи у Јерусалиму и Александрији, на дан спомена светог апостола Јакова, 23. октобра.
Источнословенски превод ове Литургије у Русији се појавио крајем XVII века. Претпоставља се да је то био превод Јевтимија Трновског, који је он начинио још у Бугарској у XIV веку.
Данашњи чин ове Литургије, који ми употребљавамо, превео је игуман Филип (Гарднер) са грчког језика, према Јерусалимском поретку. Отац Филип је превео текст, сам га сложио на словенској азбуци и одштампао на типографској машини у штампарији Преподобног Јова Почајевског на Карпатима. За овај посао добио је благослов Архијерејског Синода Руске Православие Заграничне Цркве.
Прву словенску Литургију светог апостола Јакова изван граница Русије служио је, по благослову митрополита Анастасија, сам игуман Филип, у Београду у Југославији, 18. јануара по старом календару, на дан спомена светих Атанасија Великог и Кирила Александруског, 1938. године, у руској цркви Свете и Живоначалне Тројице, у присуству митрополита Анастасија, архиепископа Нестора Камчатског, епископа Алексија Алеутског и Аљаског, и епископа Јована Шангајског, као и свештенства и верног народа.
Данас се у Свето-Тројицком манастиру у Џорданвилу и у неким другим нашим парохијским храмовима, по благослову локалног архијереја, ова Литургија служи једном годишње, на дан спомена светог апостола Јакова, 23. октобра по старом календару.

5 коментар(а)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  3. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *