ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
ПРАЗНИЦИ И СВЕТКОВИНЕ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ.
 
1. ПРАЗНИЦИ
 
Област Литургике која се бави црквеним празницима назива се хеортологијом, од грчког εορτή, што значи празник. То је учење о празницима у коме су представљени делови богослужења по периодима наше црквене године.
Хришћанско богослужење води порекло од Оснивача наше вере Господа нашег Исуса Христа и Његових апостола. Првобитно апостоли и верујући поштовали су јеврејске празнике и посећивали старозаветни храм. Чак је и свети апостол Павле, проповедник потпуне слободе од јеврејског закона, током својих мисионарских путовања жудео за тим да празнике проведе у Палестини. Ипак, хришћани су постепено почели да празнују недељу и потом да сами обележавају и друге празнике, састајући се ради заједничке молитве и богослужења. Први хришћани из старозаветне цркве придржавали су се обичаја да молитвом освештавају три најважнија дела дана – јутро, подне и вече. Тако су правили свој поредак богослужења и свој чин. Ово потврђују сведочанства многих црквених писаца из тог времена. Поменута питања су више осветљена у првом делу литургике, у у другом одељку – о Богослужењу.
У вези са горе поменутим, Хеортологија се такође бави питањем настанка хришћанских празника и утицајем старозаветног богослужења на њих, као и питањем постепеног развитка сваког празника. На том плану за њу није незанимљиво ни питање црквенобогослужбеног Устава – Типика.
У главама које следе изложена су и објашњавају се богослужења по непокретним данима црквенобогослужбене године, а такође и за периоде Посног и Цветног триода. Осим тога, наведени су историјски подаци везано за сваки од Дванаест великих празника, као и упутства из Типика и друга сведочанства у вези са богослужењем.
Оним који желе да се детаљно упознају са историјом настанка и развитка хришћанског богослужења, а такође и уређењем његовог чина устава, препоручујем да потраже опширна истраживања тог предмета као што је „Тумачење Типика“ („Толковый Типикон“) професора Кијевске Духовне академије Михаила Скабалановича, у три тома, где су детаљно и свестрано изложена питања у вези са богослужением, календаром и празницима. Постоје и друге добре монографије из ове области.

5 коментар(а)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  3. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *