ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА.
 
6. ЛИТУРГИЈА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ
 
У прва три века хришћанства чин Литургије није био записан, него је предаван усмено. О овоме јасно говори свети Василије Велики, архиепископ Кесарије Кападокијске (329-379): „Речи призивања у промени хлеба причешћа и чаше благослова (тј. молитве Свете Тајне Евхаристије), ко нам је од светих писмено оставио?“ „Нико“. И објаснио је зашто: „Јер како би се могло писмено објављивати учење о ономе што некрштени не смеју чак ни да погледају?“ Тако је Литургија, прелазећи из века у век, из народа у народ, из Цркве у Цркву, добила различите облике; остајући у својим основним цртама непромењива, разликовала се по речима, изразима и обредима. Како саопштава свети Амфилохије, епископ Иконије Ликаонске, свети Василисе Велики је молио Бога „да му пода силу духа и разум, како би Литургију служио својим сопственим речима“. После шестодневне усрдне молитве, Спаситељ му се на чудесан начин јавио и испунио његово тражење. Ускоро потом Василије је, обузет надахнућем и божанственим трепетом, почео да возглашава: „Нека се испуне уста моја хвале“, „Чуј, Господе Исусе Христе, Боже наш, из светог обитавалишта Твога“ и друге литургијске молитве. Литургија коју је саставио свети Василије Велики представља скраћење Литургије из апостолских времена. Ево како о томе говори свети Прокло, патријарх Константинопољски: „Апостоли и после њих Учитељи Цркве, служили су Божанску службу веома опширно; а хришћани потоњих времена, који су се охладили у својој вери, престали су да долазе на Литургију због њеног дугог трајања. Свети Василије је, снисходећи овој људској слабости, скратио Литургију, а после њега, још више (ју је скратио) свети Златоуст“.
У најранија времена литургијске молитве састављане су по непосредном надахнућу Духа Светога, као и богопросвећеном знању епископа и других црквених старешина. Постепено установљен је мање више одређен чин. Тај чин, који је чуван у Кесаријској Цркви, свети Василије Велики је прегледао и изложио писмено, саставивши при томе низ својих молитава, које свакако одговарају апостолском предању и најстаријој литургијској пракси. Сходно томе, Литургија светог Василија Великог припада овом великом васељенском учителку и светитељу пре свега по својој стилској формулацији, иако су све њене најважније речи и изрази били пренети из најстаријих апостолских Литургија светог апостола Јакова, брата Божијег, и светог Јеванђелисте Марка.
Литургија светог Василија Великог била је прихваћена на читавом православном Истоку. Али ускоро је свети Јован Златоуст, снисходећи истој људској слабости, направио у њој нова скраћења, која се ипак тичу углавном само тајних молитава.
Особености Литургије светог Василија Великог, у поређењу са Литургијом светог Јована Златоустог, јесу следеће: Евхаристијска и заступничка молитва су много дуже, услед чега су и напеви који се за то време употребљавају отегнутији. Евхаристијска молитва Литургије светог Василија Великог одликује се нарочитом догматском дубином, надахнутошћу и узвишеношћу созерцања, а заступничка својом задивљујућом свеобухватношћу. И неке друге тајне молитве имају другачије текстове, почев од молитве за оглашене.
Речи којима је Света Тајна Евхаристије установљена произносе се као возглас заједно са речима које им претходе: „Даде својим светим ученицима и апостолима рекавши: Узмите, једите…“ и затим: „Даде својим светим ученицима и апостолима рекавши: Пијте из ње сви…“
Након призивања Духа Светога, свештеник над Светим Даровима изговара следеће речи – над светим Хлебом: „Хлеб овај самим пречасним Телом Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа“, а над светом Чашом: „А Чашу ову самом пречасном Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа“. И затим: „Проливеном за живот света“. Даље иде као и обично.
Уместо „Достојно јест“ користи се песма „О Тебје радујетсја, Благодатнаја, всјакаја твар“ („Теби се, Благодатна, радује сва твар“), коју у празничне дане, Велики Четвртак и Велику Суботу замењује задостојник.
Литургија светог Василија Великог у данашње време служи се само десет пута годишње: Први и други пут у навечерје Рождества Христовог и Богојављења, трећи пут на дан спомена светог Василија Великог 1. јануара, четврти, пети, шести, седми и осми пут у првих пет недељних дана Великог поста, почев од Недеље Православља, а девети и десети пут на Велики Четвртак и Велику Суботу током Страсне седмице. А све остале дане током године, изузев неколико дана када се не служи никаква Литургија, или је одређена Литургија Пређеосвећених Дарова, у данашње време служи се Литургија светог Јована Златоустог.

7 коментар(а)

  1. Како се рачуна 40 ти дан, јел се рачуна дан од рођења или од следећег.
    Беба је рођена 2 марта, март има 31 дан.
    Који је датум кад треба да пођемо у Цркву?

  2. Branimir grahovac

    Što treba da ima završeno od škole Čtec

  3. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

  4. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  5. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  6. Veoma lepo objašnjenje. Hvala