ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА.
 
2. ЛИТУРГИЈА СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТА. УВОД
 
Литургија светог Јована Златоуста је, као што смо видели, најчешће употребљавана Литургија у нашој цркви, зато ћемо изучавање најузвишенијег хришћанског тајнодејства почети управо од ње.
„Литургија – како каже архимандрит Гаврило – према Типику Источне Цркве представља једно велико, складно и деловито богослужение, које је, по заповеди Исуса Христа, од почетка до краја прожето успоменом на Њега. Но, ова јединствена целина, са своје стране, по спољашњој форми може да се подели на три главна дела:
 
1. Проскомидију,
2. Литургију оглашених и
3. Литургију верних“.[1]
 
Дакле, Литургије светог Василија Великог и светог Јована Златоустог деле се на три дела, а то су:
Проскомидија (што, према грчком пореклу речи προσκομιδή, од προσκομίζω – „приносим“, значи „приношење“), на којој се од дарова које су донели верујући, хлеба и вина, припрема материја за савршавање Свете Тајне;
Литургија оглашених, састоји се од молитвословља, читања и певања који служе као припрема за савршавање Свете Тајне; тако се назива зато што ]е на њој дозвољено присуство „оглашених“, то јест оних који још нису крштени, него се само спремају за примање крштења;
Литургија верних на којој се савршава сама Света Тајна; њој могу да присуствују само „верни“, то јест крштени, они са правом да приступају Светој Тајни Причешћа.
 
Припрема за служење Литургије
 
Свештенослужитељи који намеравају да служе Литургију, претходног дана треба да учествују и да се моле на свим богослужењима дневног круга. Уколико из неког разлога немају могућности да присуствују тим службама, онда је неопходно да их све прочитају. Дневни круг почиње од Деветог часа, затим иду Вечерње, Повечерје, Полуноћница, Јутрење, Први, Трећи и Шести час. Свештенослужитељи су обавезни да присуствују свим овим службама. Осим тога, свештенослужитељи који служе Литургију дужни су да се на њој обавезно причесте Светим Христовим Тајнама, те су стога обавезни да претходно прочитају „Молитвено правило пред Свето Причешће“. На крају Служебника обично се налази Упутство које указује како на састав овог правила, тако и на друге услове чије је испуњавање неопходно за достојно савршавање Литургије. Сваки свештенослужитељ треба да буде добро упознат са садржајем ових за њега изузетно важних упутстава. Осим читања „Правила“, свештенослужитељ треба да приступа Светој Тајни у чистоти душе и тела, удаљивши од себе све духовне препреке за савршавање овако велике и страшне Тајне, то јест разлоге за грижу савести, непријатељство и чамотињу; такође, он треба да буде измирен са свима; још од вечери неопходно је да се уздржава од непотребног узимања хране и пића, а од поноћи апсолутно ништа да не једе и не пије, јер по канонским правилима наше Цркве Литургију треба да савршавају „људи који ништа нису јели“.
Када дођу у храм ради служења Литургије, свештенослужитељи се, пре свега, припремају молитвама. Они стају пред Царске двери и читају такозване „Улазне молитве“, не облачећи на себе још увек никакве свештене одежде. Те молитве се састоје од уобичајеног почетка – Благословен Бог наш, Царју Небесниј, Трисвето, Оче наш – и покајних тропара: „Помилуј нас, Господи, помилуј нас“, Слава… „Господи, помилуј нас“ И ниње… „Милосердија двери отверзи нам…“ („Отвори нам двери милосрђа“). Потом се свештенослужитељи клањају пред иконама Спаситеља и Мајке Божије, целивају их и говоре тропаре: „Пречистому образу Твојему поклањајемсја Благиј…“(„Клањамо се пречистом лику Твоме, Благи…“) и „Милосердија сушчи Источник, милости сподоби нас, Богородице…“ („Богородице, Ти си извор милосрђа, удостој нас самилости…“). У дане празника или попразништва клањају се обично још и пред иконом празника, изговарајући празнични тропар. Затим свештеник непокривене главе тајно чита пре Царским дверима молитву у којој тражи од Господа да Он пружи руку Своју са висине светога станишта Свога и да га укрепи за предстојећу службу. После тога свештенослужитељи се клањају један другоме, тражећи узајамно опроштај, клањају се појцима и народу и улазе у олтар, читајући у себи стихове 5. псалма, од осмог до тринаестог: Ући ћу у дом Твој, поклонићу се са страхом храму Твоме светоме… Ушавши у олтар они чине три поклона пред светим Престолом и целивају га. После тога скидају са себе расе и камилавке, или клобуке, и почињу да облаче свештене одежде које одговарају њиховом чину.
 
Облачење пре Литургије
 
Ово облачење обавља се свечаније него пред било коју другу службу, јер је праћено читањем нарочитих молитава над сваким делом одежде. Док обично свештеник само благосиља своју одежду и при томе облачи само епитрахиљ и наруквице, а у свечанијим тренуцима још и филон, пре Литургије он се облачи у комплетну одежду, која се састоји од стихара, епитрахиља, појаса, наруквица и фелона, а ако је награђен набедреником и палицом, онда облачи и њих. У потпуно одјејаније свештеник се облачи још и:
1. На Васкршњем јутрењу („најсвечаније, потпуно одјејаније“, како се каже у Цветном Триоду),
2. на вечерњу за први дан Васкрса,
3. на вечерњу Великог петка и
4. на три јутрења у години пред изношење крста: на Воздвижење Крста Господњег 14. септембра, затим 1. августа, и у недељу Крстопоклону.
 
Али у свим овим случајевима свештеник само благосиља делове одежде и ћутке их облачи. Пре Литургије он за сваки део одежде произноси нарочите молитвене речи, на које се указује у служебнику. Ако са свештеником служи и ђакон, онда обојица узимају у руке своје стихаре и чине три поклона ка истоку изговарајући речи „Боже, милостив буди мени грешном“, након чега ђакон узима од свештеника благослов да се обуче, целива му руку и крст на стихару, и облачи се, изговарајући молитву која је одређена у Служебнику. Свештеник пак облачећи се узима у леву руку сваки део одежде, десном га благосиља, изговара одговарајућу молитву, па га целива и облачи.
Када се обуку, свештеник и ђакон умивају руке, изговарајући 25. псалам, од 6. до 12. стиха: „Умију в неповиних руцје моји…“ (Умићу са невинима руке своје…). Ово символизује очишћење себе од сваке прљавштине тела и духа. Затим ђакон на Жртвенику припрема све што је неопходно за служење: ставља свештене сасуде – дискос лево, а путир десно, поред њих ставља звездицу, копље, сунђер, покриваче и воздух, пали свећу или кандило, ставља просфоре и вино разблажено невеликом количином воде. Ове просфоре и вино ни у ком случају не могу бити исти они који су били освештани на свеноћном бденију после литије, јер то строго забрањује нарочито „упутство“ служебника.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. „Руков. по Литургике“, стр. 495. Тверь, 1886.

5 коментар(а)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  3. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *