NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Čitanje Evanđelja pred Časnom trapezom

 

PITANJE: Koliko mije poznato, u mnogim našim krajevima, na nedeljnoj jutrenji sveštenik čita Evanđelje pred Časnom trapezom. Pri tome jedni sveštenici stoje sa njene zapadne strane, a drugi sa južne. Šta je pravilnije i bolje?

 

ODGOVOR: Propisi koji se nalaze u savremenom Služebniku, Oktoihu, Tipiku, takođe kod liturgičkih pisaca: prof. Mirkovića, Nikoljskog, Bulgakova, Skabalanoviča, ep. Melentija, Trembelasa i dr., određuju da Evanđelje na jutrenji, kad se ono čita, svagda čita sveštenik, a ne đakon. Tako je bilo i u starini, kao što vidimo iz Diataksisa patrijarha Filoteja († 1376 g.), gde se veli: „I čita jerej Evanđelje“.[1] Isti propis nalazi se i kod Sv. Simeona Solunskog: „I prezviter čita jutrenje Evanđelje“.[2] Po putopisu pak Eterije, s kraja IV v., Evanđelje na nedeljnoj jutrenji čitao je episkop.[3] I po novijim Tipicima, koji određuju da se jutarnje Evanđelje nedeljom čita posle osme pesme kanona, treba da ga čita sveštenik.[4]

Objašnjenje zašto tako biva nalazimo u Novoj Skrižalji arhiep. Venijamina: „Jerej čita jutrenje Evanđelje da bi najpre nahranio rečima one koje će na idućem sveštenodejstvu (tj. Liturgiji) hraniti božanstvenim hlebom. Dužnost hranjenja najpre rečju, a zatim hlebom, jerej čini po ugledu na primer samog Hrista koji je hranio Svoju crkvu najpre naukom, a zatim Tajnom Tela svoga“.[5] Ovo objašnjenje nalazi se doslovno u primedbama koje daje Goar na početku svog Evhologiona,[6] i arhiep. Venijamin svakako ga je odande preuzeo. Duhovito objašnjenje zašto sveštenik čita Evanđelje na jutrenji, a đakon na Liturgiji, daje Skabalanovič. On veli: „Sveštenik na Liturgiji ima višu funkciju od čitanja, ma to bilo i Evanđelje. Osim toga, Evanđelje na nedeljnoj jutrenji važnije je od onog na Liturgiji, zato što se direktno odnosi na vaskrsenje (u takvom odnosu stoje Evanđelja i nekih drugih praznika, npr. Božića; sr. Pashu)“.[7] Po prof. Fundulisu, koji se pri tome poziva na Sv. Simeona Solunskog, sveštenik čitajući vaskrsno Evanđelje na jutrenji predstavlja „viši čin anđela“ koji su pri vaskrsenju Hristovom bili vesnici tog radosnog događaja mironosicama i svetu.[8]

Što se tiče pitanja: Sa koga mesta sveštenik treba da čita nedeljom jutarnje Evanđelje, tu jedinstvo nije potpuno kao što je u pogledu lica koje treba da ga čita. Prema Eteriji, episkop je ulazio u ogradu rešetke Groba Gospodnjeg i odande, prema vratima te ograde, čitao ga.[9] Sv. Simeon Solunski veli da ga prezviter čita sa amvona.[10] Po onome kako se u pogledu čitanja jutarnjeg Evanđelja nedeljom izlaže u Crkvenoslovenskom Tipiku, izlazi da se čita u oltaru.[11] Prof. Mirković pak veli „sa Carskih dveri“. Heortologija, pak veli „sa Časne trapeze“.[12] Prema ruskim liturgičarima, čita se u oltaru. Tako Nikoljski kaže: „Zatim se u nedeljne dane čita Evanđelje u oltaru… iz koga se kao iz Groba Gospodnjeg razleže vest o Hristovom vaskrsenju“.[13] Gotovo istim rečima govori o tome Bulgakov.[14] Skabalanovič kazuje ne samo da se čita u oltaru, nego još jasnije i određenije – na Časnoj trapezi: „Zbog tog se Evanđelje na jutrenji čita u oltaru na prestolu… To osobito odgovara vaskrsnoj jutrenji zato što presto označava grob Spasitelja“.[15] Da ga na Časnoj trapezi treba čitati, veli i ep. Melentije u svom Pravilniku: „Sveštenik otvorivši Jevanđelije, čita ga na Sv. prestolu“.[16]

No najpotpunije izlaganje i objašnjenje o tome nalazimo kod prof. Fundulisa. Prema činjenicama na koje on ukazuje, čitanje se postavlja i rešava na ovaj način: Ako razmotrimo istorijski razvoj toga dela jutrenja, oko čitanja Evanđelja, uočićemo da je on tokom vremena išao u pravcu što potpunijeg predstavljanja pojedinih momenata iz evanđelske istorije o vaskrsenju Gospodnjem. Tako npr. sam ovaj dan, nedelja, predstavlja nam dan vaskrsenja. Drugo, vreme čitanja Evađelja bilo je u starini „rano izjutra“, kako se događaj vaskrsenja opisuje u Evanđeljima. Dalje, svih 11 evanđeljskih odeljaka koji se nedeljom čitaju na jutrenji svagda govore o vaskrsenju Gospodnjem; čitaju se s Časne trapeze koja predstavlja grob Hristov. Sveštenik koji ih čita, kao predstavnik višeg čina sveštenstva, predstavlja „savršeniji čin anđela“. Prema uputstvu pojedinih grčkih rukopisa, u starini, pri čitanju ovog Evanđelja, sveštenik je trebalo da obuče beli epitrahilj i felon, da bi tako što bolje predstavio anđela, „koji beše obučen u belu haljinu“ (Mt. 28, 3; Mr. 16, 5). Najzad, kad se Evanđelje pročita, i danas se ono iznosi na sredinu crkve da ga verni celivaju, a to predstavlja vaskrslog Spasitelja kako se po vaskrsenju javlja učenicima „stavši usred njih“ (Lk. 24, 36; Jov. 20, 19), i kako mu se oni pokloniše (Mt. 28, 18).

Na kraju prof. Fundulis izvodi ovaj zaključak. „U celom, dakle, ovome vaskrsnom okviru poretka jutarnjeg Evanđelja treba da se postavi i pitanje gde stoji sveštenik pri njegovom čitanju. Prema odnosnom opisu evađelista Marka (16, 5-6) – kad žene dođoše na grob „videše mladića gde sedi s desne strane“ i iz njegovih usta čuše: „Ne bojte se! Isusa tražite Nazarećanina, Raspetoga. Usta, nije ovde. Evo mesta gde ga položiše“ – pravo mesto koje treba da zauzme sveštenik pored Časne trapeze, groba Gospodnjeg, jeste s desne strane oltara“,[17] znači s južne strane Časne trapeze, kao što se svuda u Svetoj Gori i Grčkoj čini. I u bugarskom Služebniku jasno se kazuje da na jutrenji „vaskrsno Evanđelje sveštenik čita na južnoj strani Sv. prestola“ (Sofija 1928, 52).

Prema tome, Evanđelje na jutrenji treba svagda da čita sveštenik (ili episkop); na nedeljnoj – s Časne trapeze, stojeći s njene južne strane, a na prazničnoj s nalonja na Carskim dverima.

 

Glasnik, februar 1974.

 

NAPOMENE:


[1] Minj, P. G. T. 154, 761.

[2] Minj, P. G. T. 155, gl. 351, 640.

[3] L. Mirković, Heortologija, Beograd 1961, 292.

[4] Prema Trembelasu, čin jutrenje sastoji se iz dva nezavisna dela. Prvi deo, koji se negda vršio u narteksu i sastojao uglavnom iz petnaest psalamskih antifona, završavao se vhodom u hram, gde je onda vršen drugi deo. Ovaj deo sačinjavala je pesma trojice mladića, docnije i ostale biblijske pesme, hvalitni psalmi i Slavoslovlje (Mikron evhologion, Atina 1955, II, 241).

Jutarnje Evanđelje, prema Sv. Simeonu Solunskom, čitalo se na kraju jutrenje, posle Slavoslovlja i vaskrslog tropara (ovakva praksa održala se do danas na Vel. Subotu, po ulasku u hram s plaštanicom, kad se posle parimija i Apostola određuje čitanje vaskrsnog Evanđelja). I prema Eterijinom putopisu, čitao je episkop Evanđelje na kraju nedeljne jutrenje. Posle toga je dolazio samo jedan psalam i molitva, pa je posle episkopovog blagoslova bivao otpust (up. L. Mirković, n. d. 291; Trembelas, n. d. 235). Treba podvući da se i danas, posle Evanđelja jutrenje, čita jedan psalam (pedeseti) i molitva („Spasi Bože ljudi tvoja…“).

Kad je nastao kanon, a 50. psalam čitan pre njega, počelo se Evanđelje čitati pre toga psalma, kao što stoji u Diataksisu patr. Filoteja i kao što je u našoj i Ruskoj crkvi i danas. Po novijem Tipiku Velike Crkve, nedeljno Evanđelje čita se posle VIII pesme kanona, a pre „Veličit duša…“ (Georgije Violakis, Atina 1921, 24). Prema prof. Fundulisu, do toga je došlo „zbog vezivanja čina jutrenje sa sv. Liturgijom“ i da bi većina vernih tome prisustvovala (Apantisis is liturgikas aporias, Atina 1967, I, 125). Tako danas biva u Grčkoj crkvi, a takođe u Bugarskoj. No to se odnosi samo na vaskrsno jutrenje Evanđelje. Praznično se čita i kod njih posle stepena pre 50. psalma i kanona, kao i kod nas.

[5] Novaja Skrižalj, S. Peterburg 1899, 114.

[6] Venecija 1730, 23.

[7] Tolkovij Tipikon, Kijev 1913, II, 246.

[8] N. d. 125.

[9] Mirković, n. d. 291.

[10] N. d. 640.

[11] Gl. II. Vidi i pravilo u početku Oktoiha.

[12] Liturgika II, 1, Beograd 1966, 142 i Heortologija, str. 27.

[13] Posobije, S. Peterburg 1900, 297.

[14] Nastoljnaja knjiga, Harkov 1900, 781.

[15] N. d. 246.

[16] Jutrenja nedeljna, u Letopis Timočke eparhije, Zaječar 1929, str. 116 i 130.

[17] J. Fundulis, n. d. 125, 126; Isratikon, izd. Apost. Diakonia, Atina 1971,45; „I sveštenik čita jutarnje Evanđelje koje je na redu, stojeći s desne strane sv. Trapeze“. Isto se veli i u objašnjenju u Kalendarima izdanja Apost. Diakonia (1965, str. 8).

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *