NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Kada treba skidati kamilavku u toku bogosluženja?

 

PITANJE: Neki monasi i sveštenici skidaju kamilavke kad se na kraju večernje ili izobraziteljne, uz Veliki post, peva Dostojno; takođe na povečerju, i u drugim slučajevima kad se peva ova pesma. Drugi to ne čine, nego je skidaju pri toj pesmi samo na jutrenji i Liturgiji.

Kada, prema crkvenim propisima, treba skidati kamilavku?

 

ODGOVOR: U crkvenoslovenskom štampanom Tipiku, u glavi 29. „O otkrovenii glav“, čitamo: „Neka se zna da na Liturgiji otkrivamo glave svoje na Vhodu, i pri čitanju Svetog Evanđelja, i na heruvimskoj pesmi Vel. vhoda, i na reči Hristove (tj. „Primite, jadite…“ i „Pijte od njeja vsi…“), i na Dostojno jest, i na Otče naš, pri pojavi Svetih Tajni, i na Vhodu na večernji“.[1]

Propis o otkrivanju glava na Liturgiji nalazimo i u rukopisnom Tipiku srpske recenzije koji je pripadao Narodnoj biblioteci u Beogradu, br. 6, iz 1319. g., ali s nešto manje detalja: „Na Liturgiji… otkrivajem že glavi na s(sve)tem jev(ange)liji i na heruvimskoj pes(ni) i na O(t)če naš na njemže činim stasii sedm a na isplnet se usta naša pen(ija)“.[2] Isti propis nalazi se i u rukopisnom pergamentnom Tipiku manastira Dečana, iz 1336-1346 g.,[3] kao i u jednom drugom Tipiku istog manastira, br. 115, s kpaja XIV v.

Na početku ove primedbe, u oba pomenuta rukopisa, izlaže se o stajanju za vreme pevanja Bog Gospod i Aliluja: „Pod(o)bajet že ved(e)ti jako na utrenjei B(og) G(ospod) stoješte gl(agolj)em, takožde na alliluja, i na liturgiji na apostolje.[4] Otkrivajem že glavi na s(ve)tom jev(an)g(e)liji, i na heruvimskoj pesni, i na O(t)če naš, na njemže tvorim[5] stasiji 7, i na Da isplnet se usta naša penija“.[6]

Mansvetov navodi i grčki rukopisni Tipik[7] iz 1289-1293 g., u kome se o otkrivanju glava govori isto ovako, tj. da se „otkrivaju u vreme Evanđelja, na heruvimskoj pesmi, na Oče naš, kad činimo sedam stajanja“ (piumen stasii epta), pri uzdizanju Svetih Darova, na Pristupite, i pri prenošenju Časnih Darova sa trapeze na proskomidiju.[8]

U navedenim našim i u grčkom rukopisu primećujemo da se ne pominje Mali vhod, recitovanje reči „Primite jadite…“ i „Pijte od njeja vsi…“, kao ni Dostojno, a ni Vhod na večernji.[9] Ali se zato u svima njima pominje „sedam stajanja“ koja se čine na Oče naš. Prema Mansvetovu, tu je reč o sedam posebnih odeljaka na koje se Molitva Gospodnja deli pri proiznošenju, ili o sedam prozbi koje ona sadrži.[10]

Kamilavke se još skidaju na Liturgiji Pređeosvećenih Darova, na Malom i Velikom vhodu; ako se čita Evanđelje onda i tada;[11] na Oče naš, na So strahom Božjim… i na Amin! Da ispolnjatsja… Pored toga, i na molitvi Gospode Isuse Hriste Bože naš… na litiji svenoćnog bdenija.[12]

Najpotpuniji propis o otkrivanju glava nalazimo u Nikolajevićevom Tipiku, ali ni tu se ne govori da bi na Dostojno trebalo svagda skidati kamilavku kad god se ono uzima. Štaviše, tu nalazimo primedbu koja kazuje baš suprotno: „Na malom večernju, povečerju, polunoćnici i časovima (osim ako se na njima čita Sv. Evanđelje) ne skidaju se nikad“ kamilavke, a to onda znači ni na Dostojno.[13] Tek u novije vreme počelo se u nekim manastirima s otkrivanjem glava na ovom Dostojnu na povečerju, što je našlo izraza u pravilu koje je sastavio iguman Kiril za keliju Svetog Jovana Zlatousta u Svetog Gori, a preveo dr Justin Popović.[14] Kod Nikolajevića takođe nema pomena o otkrivanju glava na Veličit duša i Dostojno na jutrenji, što je kod nas svuda uobičajeno. Ovaj postupak nalazimo i u Hilandaru i u drugim manastirima Svete Gore, naime monasi tada skidaju panakamilavke, kao što ih skidaju i na Dostojno na Liturgiji, a u drugim prilikama na toj pesmi ih ne skidaju.

Ne treba da nas čudi što se na Liturgiji i na jutrenji skidaju kamilavke na Dostojno, a da se iz te činjenice ne može izvesti zaključak da ih treba skidati i u drugim prilikama kad se peva ova pesma. Analogiju za takvu praksu možemo naći u sličnom postupanju sa čitanjem molitve Oče naš. Kao što videsmo, i u našim, i u grčkom rukopisu, kao i u crkvenoslovenskom i Nikolajevićevom Tipiku, takođe u Arhijerejskom činovniku, stoji sasvim određeno da za vreme te molitve na Liturgiji i arhijerej otkriva glavu. No zato što se tada pri otkrivenim glavama čita ova molitva, to nije razlog da tako biva na kom drugom bogosluženju pri njenom čitanju, a nema čina na kome se ona ne bi uzimala. Jasno je da se analogno tome može postupati i sa pesmom Dostojno.

Smatram, dakle, da se iz onoga što je rečeno može izvesti zaključak: Na Liturgiji dok se peva Dostojno… glave treba da su otkrivene. Po običaju tako biva i na Veličit duša i Dostojno na jutrenji. Na drugim bogosluženjima kad se ova pesma uzima, kamilavke se ne skidaju.

 

Glasnik, jun 1980.

 

NAPOMENE:


[1] Moskva 1906, l. 37b.

[2] Mansvetov, Cerkovnij ustav, Moskva 1885, 423.

[3] Sada u Publičnoj biblioteci u Lenjingradu, fotosnimci prof. dr L. Mirković u Patrijarš. bibliot. u Beogradu, br. 2335.

[4] U rukopisu br. 115, umesto „apostolje“ stoji „i psalmeh“. I u beogradskom Tipiku br. 6, koji je naveo Mansvetov, ima ovaj navod o stajanju za vreme pevanja Bog Gospod i Aliluja, kao i reči „A na liturgiji na apostolje“, koje znače da se stoji i pri čitanju Apostola. U još starijem Tipiku grčkog manstira Sv. Nikole Kasulanskog, u južnoj Italiji, br. 216, iz HII-HIII v., o ovom stajanju govori se ovako: „Treba da se zna da Bog Gospod pevamo stojeći, a slično i Apostol stojeći slušamo, kao i božansko Evanđelje“ (A. Dmitrijevskij, Tipika, Kijev 1895, 796). Docnije se utvrdilo sganovište da se za vreme čitanja Apostola sedi, a za vreme čitanje Evanđelja stoji (up. Glasnik 1974, br. 3, str. 82).

[5] U br. 115 „činim“.

[6] L.; u br. 115 l. 91a-91b.

[7] Moskovska sinod. bibliot. br. 381.

[8] Mansvetov, n. d. 209.

[9] Prema Bulgakovu, „pred čitanjem molitve Niktože dostojin skufije i kamilavke se skidaju i već se ne stavljaju tokom daljeg toka Liturgije završno sa poslednjim pokazivanjem Sv. Darova narodu“ (Nastoljnaja knjiga, Kijev 1913, 902).

[10] U Savastjanovskom rukopisu ovo mesto glasi drukčije: „Na Iže heruvimsku pesanj stasi tvorim i na O(t)č(e) naš 7.“ Ni u ovakvoj stilizaciji primedba nije jasnija, jer nastaje pitanje zašto bi trebalo činiti stajanja samo u ova dva slučaja, a ne i u drugim kad se glave otkrivaju.

[11] Prema Triodu i Tipiku, po Vel. vhodu, metaniše se „otkrovenimi glavami“. A tako je i prema Goaru „askepis ontes“ (Evhologion, Venecija 1730, 162).

[12] Up. Đ Nikolajević, Tipik, Beograd 1971, 11.

[13] N. d. 11.

[14] Ovaj prevod, kucan na mašini, imao sam u rukama.

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *