НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Др Александар Дворкин
РЕЧ НА ПРОЦЕСУ

Тоталитарним сектама или деструктивним култовима називају се такве организације религиозног или псевдорелигиозног карактера који се заснивају на строгом потчињавању целокупног живота својих чланова интересима лидера или организације. Њих карактеришу такве појаве као што су: контрола свести, извртање основних етичких принципа, интензивно врбовање (при чему се врбованима не говори потпуна истина ни о организацији, ни о самом учењу) и због свега напред наведеног анти-хуманост и анти-друштвеност.
Са философско-богословске тачке гледишта може се рећи да Бог, односно надсветска реалност представља главно поље интересовања члана традиционалне религиозне организације, док је интересовање члана нетрадиционалне тоталитарне секте у потпуности усмерено на личност њеног лидера или на саму организацију као такву. Зато их и називају псевдорелигиозним организацијама.
Припадници секти који на улици врбују нове чланове никад не говоре истину о својим организацијама; они или не говоре ништа о религиозном карактеру своје групе, или се скривају иза назива „црква“ и „хришћани“, користећи православну символику, или се позивајући на то да је Православна Црква одобрила њихово деловање.
Управо због тога је и била неопходна моја брошура, да би „обичан“ човек могао разумети да нико од њих нема никакве везе са Православном Црквом. И у саопштењу Архијерејског сабора Руске Православне Цркве речено је да псеудохришћански, неопагански и окултни покрети и секте немају ништа заједничко са хришћанством.Моја брошура само појашњава одлуке овог Сабора.
Све четири организације, чију част и достојанство штити „Комитет“, конкретно се помињу у одлукама Сабора. Каква је свака од ових организација? Сајентологија је основана после Другог светског рата. Оснивач је писац научне фантастике Рон Хабард. У многим земљама судски органи одричу овој организацији религиозни карактер, и она се све чешће сматра удружењем изнуђивача и уцењивача, сазданом по обрасцу сурових и осветничких специјалних служби. Њено главно гесло изражено је речима оснивача Рона Хабарда: „Стварајте новац, стварајте новац, стварајте што више новца, притискајте друге да раде, како би они стварали још више новца“. Оно што се сматра религиозним садржајем сајентологије представља заправо накарадну смесу несистематично обједињених одломака из популарне психоанализе, црне магије, окултизма и сатанизма.
„Међународно друштво за свесност Кришне“, које за себе упорно тврди да представља најстарију светску религију уствари је основао 1966. године у Њујорку Индус Абхај Чаран Де, присвојивши за себе и скромну титулу: „његова божанска милост Бхактиведанта Свами Прабхупада“. Његово друштво, које је истрајно убеђивало васцело човечанство да се ослободи привезаности за материјални свет, за неколико година свог постојања разобличено је за многе криминалне активности: трговину дрогом и оружјем, преваре, уцене, убиства и насиље. А раскошан начин живота његових предводника рашчуо се по целом свету.
Мунова „Црква уједињења“, која се лажно представља као „Удружење Светог Духа за уједињење целокупног хришћанства“, мада је ниједан озбиљан стручњак не може признати за хришћанску, макар и најекстремнију, секту, предлаже целом човечанству да постане члан породице корејског бизнисмена, милијардера Сунг Мјунг Муна. Ради тога од човека се захтева да се одрекне својих родитеља и отаџбине, да испије напитак са крвљу Муна и његове жене (иначе, четврте по реду), да ступи у брак са особом коју Мун одреди (по правилу, до тада потпуно непознатом) и да се потпуно посвети служењу овом новом „месији“, који се појавио да би исправио и допунио Христово дело. Тада ће, наводно, наступити Царство Божје на земљи.
И на крају наш руски „Богородичин центар“ основан од стране Венијамина Јанкељмана (Береславског), који себе назива понекад архиепископом, а понекад и патријархом Јованом. Учење „Богородичиног центра“ је засновано на болесној личној амбицији и дубоким ифантилним комплексима њеног вође (који, тобоже, стално разговара са Мајком Божјом), као и на јереси, коју је Црква осудила још у другом веку. Следбеници овог покрета морају да се одрекну својих најрођенијих (које Береславски назива енергетским вампирима), да раскину брачни однос, да држе крајње строги пост и да изнурују себе неспавањем. Секту карактерише патолошка мржња према жени и материнству. Ево шта, на пример, пишу о мајци: „Мајка је начело апсолута. Њени критерији се сматрају за највиша мерила и њен глас постаје суд савести. Она заузима место предвиђено за Дух Свети, покравши унутарњи храм, образ Божји, који је додељен при рођењу. Она пресаздаје душу и подиже у њој своје породично идолиште, где је уместо лика Пренепорочне Дјеве с Младенцем изображена блудница вавилонска, нага девојка која на поводцу води свињу… Расте дете, расту и отвори, начињени у узрасту до две године, када је мајка повијала малишана, пожудно посматрајући његове гениталије и привијала га уза се као мужа, мислећи како што боље да га искористи. Она је навикла да граби и искоришћава“ („Епископ“ Јован Береславски, „Исповест рањеног срца“, стр. 141,144). А ово је нешто најпристојније што смо могли пронаћи. Јуче су тужиоци тврдили да је „Богородичин центар“ почео да се мења на боље. Хтео бих да скренем пажњу на чињеницу да ниједна од горе поменутих изјава Береславског није до сада званично повучена. Докле год овакви искази „пророка“ и неприкосновеног вође „Богородичиног центра“ остају на снази, можемо ли говорити о било каквим променама.
Но, и кришнаити имају тек нешто бољи однос према жени и материнству. На пример, Прабхупада, оснивач “ Друштва за Кришна свест“ објаснио је својим следбеницима да деца нису ништа више до нуспроизвод тела, и додао: „Човека који сматра нуспроизводе тела својим рођацима, а земљу, на којој се родио, достојном поклоњења … треба сматрати сличним магарцу“.
Тужиоце је повредила моја опаска да се над члановима секти спроводи насиље; од батинања и силовања до пренапорног, исцрпљујућег рада од 15 до 18 сати сваког дана, без довољно хране и сна.
Очито је да уважени тужиоци нису упознати са тим како су кришнаити тукли и силовали децу. Упознаћу вас са писмом једног младића, упућеним кришнаитском омладинском часопису „Онаква каква јесте“, чији уредници позивају следбенике да се подсете дивних година проведених у гурукулију (кришнаитска школаинтернат за децу): „Покушај да се присети кошмара гурукулија представља најстрашнију ствар која се може десити младом човеку. Ја покушавам да заборавим све ужасе којима су нас подвргавали у име Божје; све оне батине, психичке тортуре, стална силовања – и ти си се усудио да ми пошаљеш тај часопис. Ти мислиш да ситне пошалице и глупа писма могу године мука претворити у нешто подносиво? Што не трошиш своје време и енергију на нешто корисније, рецимо на консултације са жртвама гурукулија? Мене је силовао исти онај учитељ који је силовао и мог брата у Француској; моју сестру по мајци су у Даласу приморали да пије сопствену мокраћу; мој очух је преносио новац од продаје наркотика из Лас Вегаса у Лос Анђелес; моју мајку су приморали да се уда против њене воље. Гуруа мог млађег брата убио је светски вођа санкиртана. И ти хоћеш да ја наставим у том духу? Или ћеш ме сместити у списак уобичајених губитака? Уствари, ако ниси знао, таквих као што сам ја има на хиљаде широм света“.
Како се догодило да сам управо ја почео да пишем о овим и неким другим сектама? Рећи ћу без лажне скромности да сам ја један од ретких специјалиста у Руској Православној Цркви који се бави проучавањем нових религиозних покрета тј. секти.
Стицајем околности ја сам лично искусио начин живота на Западу, а и образовање које сам стекао, стекао сам углавном у западним земљама. Дипломирао сам на њујоршком универзитету, и своју прву дисертацију, богословску, писао сам и бранио у Америци. Другу дисертацију, историјску, писао сам у Америци и у Италији, а бранио сам је у Америци. Осим тога, студирао сам у Француској. Укупно сам у иностранству провео петнаест година, и то углавном студирајући. Мојим образовањем је руководио један од највећих православних богослова 20. века – Јован Мајендорф. Резултат тога је моја специјалност – историја Цркве и богословље. Много сам путовао по свету и видео како се живи у разним земљама.
Видео сам како изгледа палета религиозног живота, како у Америци, тако и у низу западноевропских земаља. Лично сам се упознао са многим религиозним покретима – и са традиционалним религијама, а и са новооснованим култовима. У времену после Другог светског рата, Американци, а вероватно и целокупно западно друштво су се суочили са феноменом нових религиозних покрета и секти, које сви иоле озбиљнији стручњаци за религију сврставају у деструктивне култове. Често су резултати деловања ових секти били веома трагични. Сетимо се самоубиства – убиства чланова секте „Храм народа“ (911 људи) у Гвајани 1978. год, самоубиства чланова секте „Лоза Давидова“ у Тексасу 1993. г., самоубиства чланова секте „Храм Сунца“ 1995.,1996. и 1997. г., и сасвим недавно, колико јуче, самоубиства тридесет деветоро људи, чланова секте „Небеска врата“ – у Калифорнији. Многи се сећају зверских убистава која су починили чланови секте „Породица Чарлса Менсона“, такође у Калифорнији. Међутим, мало људи зна да се Менсон, још пре оснивања секте (у време док је издржавао једну од многобројних казни затвора) подвргао сајентолошком аудитингу (аудитинг – основна сајентолошка процедура помоћу које се човек, наводно, ослобађа од свих болести и несавршенства и претвара у натчовека). Ми знамо да се сајентолози упињу да продру у руске казнене установе (затворе), како би тамо примењивали своје методе. Очито, још немамо свог руског Менсона.
Сетимо се тровања гасом у токијском метроу, које су извели чланови секте „Аум Шинрикјо“, чији слепи пророк је намеравао да на тај начин припреми терен за завођење своје владавине у читавом Јапану. Узгред буди речено, неколико недеља пре тровања гасом у токијском метроу, ја сам у парламенту изнео мишљење да је „Аум Шинрикјо“ изузетно опасна секта. Присталице неограничене „слободе“ тада су ме извиждале, а након неколико недеља ја сам уз крајњи напор организовао свој радни дан како бих успео да дам интервјуе десетинама новинара, који су се трудили да и у компликованој форми задају једноставно питање: како сам то наслутио? Ја нисам наслутио, него сам, будући да сам стручњак за ту област, знао. Исто тако је неколико француских стручњака упозоравало на самоубилачке пориве у наизглед безопасном еколошком покрету „Храм сунца“. Ни њима тада нису веровали, а после се полиција хватала за главу. Но, једино што стручњаци могу да чине јесте да – упозоравају.
Може се ипак рећи да су западна друштва, захваљујући свом горком и мучном искуству, стекла одређени имунитет према новооснованим сектама и култовима.
Мање или више тачне представе о већини ових секти и секташа учврстиле су се у свести становника САД, Европске Заједнице, Јапана итд. Број чланова секти више не расте, а у многим земљама су почели да размишљају о томе како да законским путем ограниче њихово деловање.
Управо у то време неочекивано је пала гвоздена завеса, и бескрајна пространства Русије постала су мета мисионарске активности новојављених пророка и учитеља. Због познатих околности, наша земља је практично била изолована од осталог света. Због тога, када су границе отворене, стешњени у својим земљама секташки проповедници су, по закону спојених судова, просто запљуснули Русију, а наши грађани су се показали потпуно неотпорни према примамљивим обећањима, громким и заводљивим речима, па чак и према оним људима који им прилазе на улици и упорно настоје да ступе са њима у присан разговор.
Но, истинска слобода избора није могућа без слободе информисања. Тек када је потпуно обавештен, човек може начинити и истински слободан избор. Ми површно схватамо фразу да знање ослобађа, не удубљујући се често у то шта она значи. Но, њено значење је сасвим јасно. Шта више, стичући знање, ми не само да стичемо слободу, него се и штитимо од многих грешака и разочарења. А човек који зна шта чини и који (под)носи последице својих поступака јесте збиља одговоран и слободан човек. Када купац купује нешто у продавници, он жели да добије што више података о роби за коју даје свој новац.
Ја сам – верујући православни хришћанин и члан Православне Цркве. Сарадник сам Одељења за религиозно образовање и катехизацију Московске Патријаршије где водим Информативно-консултативни центар свештеномученика Иринеја Лионског. Мој задатак је – религиозно просвећивање. Брошуру, о којој се данас говори, написао сам на захтев Одељења за религиозно образовање, и он ју је и штампао. Књига је лепо прихваћена од стране хришћана у Русији. Реч је о томе да нисам могао да је не напишем.
Ево неких података из прошле године, који су објављени у штампи као и на Интернету: у Данској је сајентологија законским путем лишена религиозног статуса; у Великој Британији и Немачкој Мун је проглашен за непожељну личност; у Канади сајентологија је осуђена на највећу новчану казну икад изречену у тој земљи; списак судских процеса који се воде против сајентологије у САД и осуђујућих пресуда донетих против ње у тој земљи толики је да се може начинити обимна књига; личности на високим положајима у “ Међународном друштву за Кришна свест“ осуђене су за уцене и пљачке јувелирница у Јапану, за уцене, крађе и трговину оружјем у Немачкој, за трговину наркотицима у Великој Британији и САД, за уцене и крађе у САД, за силовање малолетника, убиства и наношење тешких телесних повреда у САД.
На основу пресуде грчког суда деловање „Друштва за Кришна свест“ забрањено је у тој земљи.
Власти у Немачкој и Француској биле су принуђене да донесу низ посебних мера против Сајентолошке „цркве“ и њених многобројних структура, лишивши је религиозног статуса и отворено је прогласивши за криминалну организацију. То је било засновано на низу судских пресуда у Немачкој.
У Италији, милански трибунал је сајентологију прогласио за криминалну организацију и осудио 29 сајентолога. У Лиону руководилац друге по величини групе сајентолога у Француској и целокупна руководећа врхушка осуђени су на казне затвора са различитим временским трајањем, као и на новчане казне због крађа и навођења на самоубиство. У Шпанији још увек траје судски процес против сајентологије. Европске земље једна за другом оснивају парламентарне комисије за проучавање и испитивање деловања секти, психокултова и нових религија. У летку, који је немачка влада штампала да се дели по школама, набраја се не 10 као код мене, него 17 одлика тоталитарних секти. И најзад, у јануару ове године, суд у Атини је забранио деловање сајентологије у Грчкој.
То су тек неки од података. Могли бисмо да их наводимо до сутра. Зашто скрећем пажњу суду на све ове пресуде европских судова? Зато што у Русији делују само месни одбори ових религиозних организација, и то од недавно, тако да једноставно још нису успели да дођу у сукоб са законом, као што је то случај са оним земљама у којима оне делују дуже времена. Но, како се они придржавају једног те истог вероучења, користе исте методе и у свим најважнијим питањима потчињавају се руководству из иностранства, мислимо да треба упозорити да постоји опасност и за грађане Русије. Уосталом, нешто од тога се већ и десило. Познати су случајеви секти „Аум Шинрикјо“ и нашег „Белог братства“. Да не говоримо о разарању породице, о упропашћеним животима и родитељском болу. Неће ваљда тужиоци тврдити да су удружења која су основали родитељи и рођаци несталих младића и девојака инспирисана антикултним покретом из иностранства који, наводно, једини и објављује негативне информације о сектама?
Дакле, секте су много пута дошле у сукоб са законом на Западу. Но, колико је све што сам сада навео познато у Русији? И знају ли наши суграђани откуда тако негативно мишљење о сектама? Наравно, можемо поново поменути гас у токијском метроу, масовна убиства и самоубиства, уцене, крађе и насиља. Али и без тих грозних дела, ми знамо да секташтво проузрокује тешке психичке трауме, губитак имовине, разарање породице и свих људских односа. Оно људе претвара у робове. Ми не желимо да се то исто догоди и у Русији.
Све ове секте, скупа са нашим домаћим “ богородичницима“, „Белим богатством“ и висарионовцима постоје сада и код нас. Зато је моја дужност као хришћанина, научника и богослова била да упознам моје сународнике са оним што је општепознато у многим земљама у свету, о конфликтима које секташи доносе са собом и о томе шта се све може догодити и код нас.

са руског: Родољуб Лазић

2 коментар(а)

  1. сестра Рада

    Помаже Бог драга браћо и сестре у Христу!
    Занима ме откуд симбол Лобања и кости тзв. Адамова глава на застави неких Светогорсих монаха?
    То јесте испред неких келија?
    Не желим да се осете нелагодно људи који су тамо или су били у испосницама.
    Волим Свету Гору и приче Светогорских Стараца.
    Ово питам јер сам чула да постоји таква застава испред врата неких келија?
    Да ли је тај симбол Православан?
    Уз дужно поштовање и према нашим борцима у Другом светском рату који су такође имали заставу са тим симболом-За краља и Отаџбину.
    Састрадавали су за наш народ.
    Не знам откуд тај симбол у нашој вери?
    Благодарим на одговору.
    Бог вам добра дао добри људи !
    Живи и здрави били!

    Амин +++

  2. Драга сестро Радо,

    Бог ти помогао. Адамова глава (гроб Адама: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 и Голгота: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) односно лобања нашег Праоца се иконопише у доњем делу сцене Распећа нашег Господа Исуса Христоса као Новог Адама тј. Богочовека ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) на коју капље Његова Крв као чин искупљења грехова целог човечанства, цитирам:

    Јеванђеље по Светом Апостолу Луки 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Трпљењем својим спасавајте душе своје.“ tj. „Дај крв, прими Свети Дух“.

    Адамова лобања са укрштеним костима се појављује и на Великој схими (Светогорски монаси немају тзв. Малу схиму, већ имају само ову поменуту):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Што се тиче заставе неких Светогорских монаха коју си поменула, мислим да се можда ради о следећем:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    тј. о расколништву које своје корене кроз људску историју има у масонштини односно у несрећном покушају да се повеже „просветитељски“ национализам са Православљем и створи монархо-клерикализам односно теократија.

    С Богом, а не слободно-од-савести „зидарско“ збогом.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *