НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

БЕЛА ХАМВАШ

Загонетни, скоро легендарни, мађарски библиотекар Бела Хамваш код нас је, захваљујући преводима Саве Бабића, у последњих неколико година један од најчитанијих писаца. Нарочито је привлачан за интелектуалце који траже традицију, али, уместо потраге за Светим Предањем, они остају у водама постмодерног еклектицизма, бирајући из светских религија оно што им се допада и градећи од тога удобни свет духовног егоцентризма, у коме и Бог и светиња нису ништа друго до теме за јалове интелектуалистичке расправе, које не покрећу душу.
Хамваш, као и сви пагани, сања о Златном Добу као добу изгубљене целине; тврди како нема индивидуалне душе, него постоји она Универзална, атман; учитељи су Питагора, Платон, Хераклит (не и Христос), мудраци који служе божанским силама да би људима преносили одређене поруке из света оностраног. Последњи учитељи су нестали шесто година пре Христа, и уместо њих су се појавиле књиге, као записи учења. (Наравно, то није тачно за Израил, народ Божји, који има своје пророке све до Светог Јована Крститеља, и у коме се рађа Месија, Учитељ над Учитељима.) Хамваш се у свом кључном делу „Scientia sacra“ залаже за архаичку синтезу као „универзални систем симбола“; та синтеза подразумева аритмологију, астрологију, ЈиЂинг, таоизам…
Европска мистика која је чувала древна предања обухвата алхемију, астрологију; припадају јој Парацелзус и Сведенборг. Највеће мистика је она Јакоба Бемеа (који је био пантеиста), а кога су следили неогностичари типа Сен Мартена, Бадера, Соловјова, итд.
Народи који су имали исти дух, дух баштине, су Келти, Астеци, Индуси, Тибетанци, Јеверији, Грци. Треба се сетити да су Келти и Астеци приносили људске жртве, да су Индуси то исто чинили у култу богиње Кали; Тибетанци у својој религији имају поклоњење божанствима зла и жртвују себе демонима (обред „гчода“). Грчки паганизам је имао пантеон на чијем је челу стајао оцеубица Зевс, ожењен својом сестром… Ако савремени интелектуалац мисли да је то узорита баштина, онда заиста нема наде за тог интелектуалца.
Пантеиста Хамваш сматра да је мноштвеност опсена и да је све једно. Када је стваран свет, створено је и зло (дакле, као и сви незнабошци, Хамваш тврди да је Бог – творац зла). Ево шта он вели: „Мећу Силама је било Зло. Стварање је савршена Целина, па се и зло морало ту наћи./…/ У савршенству је морала да буде и негација“ (логички гледано, савршенство није савршенство ако у себи има негацију.)
Све у свему, учитељство Беле Хамваша није ништа друго до јалови, немоћни еклектицизам.

2 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *