НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Владимир Димитријевић
АСТРАЛНА СРБИЈА

Небеска Србија: има ли појма коме су се више изругивали у последњих десет година но што је овај? Ту синтагму србском језику је подарио Свети Владика Николај Велимировић, указујући у свом делу „Србски народ као Теодул“ на смисао Небеске Србије: „Ту су оци наши и праоци свети/ што са крстом часним достигоше мети“. Небеска Србија је србско насеље Небеског Јерусалима, града у коме обитава безбројан народ од сваког језика, колена и племена (Откр. 7, 9) Небеска Србија су сви спасени и Богом прослављени Срби и Србкиње, краљеви и ратари, епископи и витезови, мајке и сестре, супрузи и супруге, мушкарци, жене и деца, подвижници, мученици, исповедници, који свагда бдију над нашом земаљском Србијом и гледају идемо ли и ми за њима у Царство Божије… Зашто су пљували по тој и таквој Небеској Србији?
Постоји много разлога. Пре свега, непријатељи србски су желели да јој се наругају и обесмисле њено присуство у нашем народу; затим су је злоупотребљавали комунистички властодршци, кријући своје злочине иза борбе за „Православље и Србство“; и, што је најважније, људима није било јасно шта је та Небеска Србија, Србија покајника и молитвеника, Србија исповећених и причешћених слугу Божјих, а не Србија партијашка и идеолошка, Србија без Христа и Светог Саве…
Уместо Небеске Србије, понудили су нам окултистичку, водолијашку, „астралну Србију“, Србију обновљеног паганизма, Србију пуну лажних пророка и фантазера, који су тврдили да су Срби Богом изабрани самим тим што су Срби, да им не треба покајање, да ће се цео свет кајати пред њима, да је победа њихова, и, ево, одмах ту, на домаку. (Тако је, авај, својевремено схваћен и србски пријатељ Енрико Јосиф, који је покушао да споји хришћанство и јудаизам са патетиком својственом уметничкој занесености.)[1] У тој „астралној Србији“, Србији и Црној Гори Новог Доба на домаку, живимо (умиремо?) до дана данашњег, гледајући страву и несрећу какве није било у нашој историји.
Али, никад и нигда не треба заборавити речи које нам је упутио Владика захумско-херцеговачки Атанасије, беседећи о пострадању Срба из Крајине на Цетињу 4. августа 1998. и сведочећи о најновијим мученицима нашим: „Нека би нас они водили и штитили, руководили и покривали и нека нас не поколеба подсмевање такозваних српских интелектуалаца да смо небески народ. Њима је то за поспрдњу, а нама није, нама је утеха. Само ако смо небески народ можемо опстати на земљи… Нека би нас свети Мученици штитили, руководили, од зла бранили, на добро упућивали. Небеска Србија је израз којим ми не национализујемо небо, него онебесујемо ову земљу коју нам је Бог дао, као дар Божији, да на њој стекнемо небо.“
Пред читаоцима је поглавље књиге које говори о тој лажној, ненебеској Србији, Србији митова и секуларно-новопаганских обмана. Нека буде опроштено прирећивачу на чињеницама које је унео: срео их у новинама, које излазе данас и овде. Ово је и тужбалица и нарицање и вапај Богу за помоћ: „Помоз’ Боже, јаднијем Србима“, како би рекао Његош.


НАПОМЕНЕ:

  1. Да Енрико Јосиф није успео у покушају синтезе Хришћанства и јудаизма, показује оваква његова реченица: „Пазолини снима корњачу у тренутку кад испушта јаја, двестото, тристото, и та корњача изгледала је тако болно и тако дивно, очију пуних патње, као Мајка Божја: за мене то беше лик Мајке Божије“. (Е. Јосиф „Речи у времену последњем“). Јасно је да такав лик Мајка Божија не може имати ни за једног православног Србина…

2 коментар(а)

  1. сестра Рада

    Помаже Бог драга браћо и сестре у Христу!
    Занима ме откуд симбол Лобања и кости тзв. Адамова глава на застави неких Светогорсих монаха?
    То јесте испред неких келија?
    Не желим да се осете нелагодно људи који су тамо или су били у испосницама.
    Волим Свету Гору и приче Светогорских Стараца.
    Ово питам јер сам чула да постоји таква застава испред врата неких келија?
    Да ли је тај симбол Православан?
    Уз дужно поштовање и према нашим борцима у Другом светском рату који су такође имали заставу са тим симболом-За краља и Отаџбину.
    Састрадавали су за наш народ.
    Не знам откуд тај симбол у нашој вери?
    Благодарим на одговору.
    Бог вам добра дао добри људи !
    Живи и здрави били!

    Амин +++

  2. Драга сестро Радо,

    Бог ти помогао. Адамова глава (гроб Адама: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 и Голгота: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) односно лобања нашег Праоца се иконопише у доњем делу сцене Распећа нашег Господа Исуса Христоса као Новог Адама тј. Богочовека ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) на коју капље Његова Крв као чин искупљења грехова целог човечанства, цитирам:

    Јеванђеље по Светом Апостолу Луки 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Трпљењем својим спасавајте душе своје.“ tj. „Дај крв, прими Свети Дух“.

    Адамова лобања са укрштеним костима се појављује и на Великој схими (Светогорски монаси немају тзв. Малу схиму, већ имају само ову поменуту):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Што се тиче заставе неких Светогорских монаха коју си поменула, мислим да се можда ради о следећем:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    тј. о расколништву које своје корене кроз људску историју има у масонштини односно у несрећном покушају да се повеже „просветитељски“ национализам са Православљем и створи монархо-клерикализам односно теократија.

    С Богом, а не слободно-од-савести „зидарско“ збогом.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *