НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

УВОД

9. децембра 1995. године, у саобраћајној несрећи, погинуо је угледни депутат Државне думе Русије, Виталиј Савицки, смели православни Хришћанин који је руску скупштину редовно обавештавао о деловању тоталитарних и деструктивних верских секти. Саобраћајна несрећа је, по свему судећи, била намештена. За 14. децембар 1995. Савицки је у Санкт Петербургу припремио Сверуску конференцију о тоталитарним сектама, најављујући да ће на том скупу јавности понудити сензационалне документе о повезаности вођства секти са врховима политичке власти у Русији. И раније су га нападали и претили му телефоном, а у врата хотелске собе у Чељабинску су пуцали, док је Савицки тамо боравио. Срећом, у том тренутку он се није налазио у апартману.
У једном од својих последњих интервјуа, Савицки је рекао: „Сада се води битка за Русију – у најжешћем облику – за душу сваког човека. А сви хоће да се дочепају свога: председник жели да буде изабран за још један мандат, делегати скупштине хоће да сачувају своје привилегије, секташки мисионари желе да, као и пре, стичу поене на Западу, па долазе овамо. Али, без обзира на отпоре које среће Православна Црква, без обзира на страшно супротстављање које дочекујем овде у Думи ја лично, у друштву се ипак збива нормализација ситуације. Сам ја нисам ништа друго до зрнце песка, неприметна трунчица у руској историји – ветар ће ме одувати, и то је све… Али, оно што смо учинили да спречимо деловање „АУМ Шинрикјо“ било је немогуће пре неколико година; оно што је урадио Мун који је насилно наметао школама своје уџбенике поткупљујући депутате – сада то више не пролази“… Очито, такву борбу непријатељи Цркве и Руског народа нису могли да опросте: убили су Савицког.
21. маја 1997. у Хорошевском међумуниципалном суду завршен је процес др Александру Дворкину, челнику Информативно-консултативног центра Светог Иринеја Лионског за борбу против тоталитарних секти, као и Оделењу религиозног образовања и катихизације Московске патријаршије.
Процес је покренуо бивши свештеник Московске патријаршије, који је, због антицрквене делатности, анатемисан – Глеб Јакуњин, оснивач “ Друштвеног комитета за заштиту слободе савести “ Лав Толстој““; придружили су му се представници сајентологије, „Харе Кришне“, јеховиста, муноваца, висарионоваца и секте „Фамилија“. На оптуженичкој клупи је био и викар московског патријарха, владика броњицки господин Тихон, који је на челу издавачке делатности Руске Цркве.
Дворкин је оптужен због своје брошуре „Десет питања наметљивом странцу или Приручник за оне који не желе да буду врбовани“, где је изнео податке о разорном деловању секти на личност, породицу и друштво. Тужили су га због “ неистинитих информација“, „нарушавања угледа“ секти, итд. У име комитета Јакуњина наступили су, као браниоци секти, Ајлин Баркер (Велика Британија), Џејмс Ричардсон (САД), Гордон Мелтон (САД) и Масимо Интровиње (Италија), који су много пута на Западу заступали секте. Баркерова и Ричардсон су се појавили на суду, а Мелтон и Интровиње су послали писмена објашњења. На страни одбране сведочили су Евгениј Волков, руски психолог који спасава жртве секти; изасланик Светог Синода Грчке Цркве, професор права Георгас Крипас; доктор теологије, један од најугледнијих светских сектолога, Данац Јоанес Огорд; професор Клер Шамполион, која је у Француској основала родитељски комитет за заштиту омладине од секти; Томас Гандов, врхунски немачки стручњак за „нове верске покрете.“ Професор Џејмс Ричардсон је изјавио америчкој ТВ компанији која га је у току процеса интервјуисала да је за САД веома важно да се спречи утицај Руске Цркве на нови руски закон о религиозним организацијама, који би унеколико зауставио ширење секти. Непријатељи Русије су процес очито схватили као процес против Руске Цркве.
Па ипак, правда је победила: тужбе су одбијене, доказано је да је др Александар Дворкин написао истину и да су секте криминалне до сржи. Јакуњин није одустао, и тужио је Дворкина вишој инстанци: међутим, и тај процес је изгубио у јануару 1998. Очито је, оваквих суђења ће у „плуралистичком друштву“ бити још. Доносимо иступање Александра Дворкина на почетку процеса 1997. године, као сведочење Хришћанина на суду овога света.

3 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *