НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

УВОД

9. децембра 1995. године, у саобраћајној несрећи, погинуо је угледни депутат Државне думе Русије, Виталиј Савицки, смели православни Хришћанин који је руску скупштину редовно обавештавао о деловању тоталитарних и деструктивних верских секти. Саобраћајна несрећа је, по свему судећи, била намештена. За 14. децембар 1995. Савицки је у Санкт Петербургу припремио Сверуску конференцију о тоталитарним сектама, најављујући да ће на том скупу јавности понудити сензационалне документе о повезаности вођства секти са врховима политичке власти у Русији. И раније су га нападали и претили му телефоном, а у врата хотелске собе у Чељабинску су пуцали, док је Савицки тамо боравио. Срећом, у том тренутку он се није налазио у апартману.
У једном од својих последњих интервјуа, Савицки је рекао: „Сада се води битка за Русију – у најжешћем облику – за душу сваког човека. А сви хоће да се дочепају свога: председник жели да буде изабран за још један мандат, делегати скупштине хоће да сачувају своје привилегије, секташки мисионари желе да, као и пре, стичу поене на Западу, па долазе овамо. Али, без обзира на отпоре које среће Православна Црква, без обзира на страшно супротстављање које дочекујем овде у Думи ја лично, у друштву се ипак збива нормализација ситуације. Сам ја нисам ништа друго до зрнце песка, неприметна трунчица у руској историји – ветар ће ме одувати, и то је све… Али, оно што смо учинили да спречимо деловање „АУМ Шинрикјо“ било је немогуће пре неколико година; оно што је урадио Мун који је насилно наметао школама своје уџбенике поткупљујући депутате – сада то више не пролази“… Очито, такву борбу непријатељи Цркве и Руског народа нису могли да опросте: убили су Савицког.
21. маја 1997. у Хорошевском међумуниципалном суду завршен је процес др Александру Дворкину, челнику Информативно-консултативног центра Светог Иринеја Лионског за борбу против тоталитарних секти, као и Оделењу религиозног образовања и катихизације Московске патријаршије.
Процес је покренуо бивши свештеник Московске патријаршије, који је, због антицрквене делатности, анатемисан – Глеб Јакуњин, оснивач “ Друштвеног комитета за заштиту слободе савести “ Лав Толстој““; придружили су му се представници сајентологије, „Харе Кришне“, јеховиста, муноваца, висарионоваца и секте „Фамилија“. На оптуженичкој клупи је био и викар московског патријарха, владика броњицки господин Тихон, који је на челу издавачке делатности Руске Цркве.
Дворкин је оптужен због своје брошуре „Десет питања наметљивом странцу или Приручник за оне који не желе да буду врбовани“, где је изнео податке о разорном деловању секти на личност, породицу и друштво. Тужили су га због “ неистинитих информација“, „нарушавања угледа“ секти, итд. У име комитета Јакуњина наступили су, као браниоци секти, Ајлин Баркер (Велика Британија), Џејмс Ричардсон (САД), Гордон Мелтон (САД) и Масимо Интровиње (Италија), који су много пута на Западу заступали секте. Баркерова и Ричардсон су се појавили на суду, а Мелтон и Интровиње су послали писмена објашњења. На страни одбране сведочили су Евгениј Волков, руски психолог који спасава жртве секти; изасланик Светог Синода Грчке Цркве, професор права Георгас Крипас; доктор теологије, један од најугледнијих светских сектолога, Данац Јоанес Огорд; професор Клер Шамполион, која је у Француској основала родитељски комитет за заштиту омладине од секти; Томас Гандов, врхунски немачки стручњак за „нове верске покрете.“ Професор Џејмс Ричардсон је изјавио америчкој ТВ компанији која га је у току процеса интервјуисала да је за САД веома важно да се спречи утицај Руске Цркве на нови руски закон о религиозним организацијама, који би унеколико зауставио ширење секти. Непријатељи Русије су процес очито схватили као процес против Руске Цркве.
Па ипак, правда је победила: тужбе су одбијене, доказано је да је др Александар Дворкин написао истину и да су секте криминалне до сржи. Јакуњин није одустао, и тужио је Дворкина вишој инстанци: међутим, и тај процес је изгубио у јануару 1998. Очито је, оваквих суђења ће у „плуралистичком друштву“ бити још. Доносимо иступање Александра Дворкина на почетку процеса 1997. године, као сведочење Хришћанина на суду овога света.

2 коментар(а)

  1. сестра Рада

    Помаже Бог драга браћо и сестре у Христу!
    Занима ме откуд симбол Лобања и кости тзв. Адамова глава на застави неких Светогорсих монаха?
    То јесте испред неких келија?
    Не желим да се осете нелагодно људи који су тамо или су били у испосницама.
    Волим Свету Гору и приче Светогорских Стараца.
    Ово питам јер сам чула да постоји таква застава испред врата неких келија?
    Да ли је тај симбол Православан?
    Уз дужно поштовање и према нашим борцима у Другом светском рату који су такође имали заставу са тим симболом-За краља и Отаџбину.
    Састрадавали су за наш народ.
    Не знам откуд тај симбол у нашој вери?
    Благодарим на одговору.
    Бог вам добра дао добри људи !
    Живи и здрави били!

    Амин +++

  2. Драга сестро Радо,

    Бог ти помогао. Адамова глава (гроб Адама: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 и Голгота: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) односно лобања нашег Праоца се иконопише у доњем делу сцене Распећа нашег Господа Исуса Христоса као Новог Адама тј. Богочовека ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) на коју капље Његова Крв као чин искупљења грехова целог човечанства, цитирам:

    Јеванђеље по Светом Апостолу Луки 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Трпљењем својим спасавајте душе своје.“ tj. „Дај крв, прими Свети Дух“.

    Адамова лобања са укрштеним костима се појављује и на Великој схими (Светогорски монаси немају тзв. Малу схиму, већ имају само ову поменуту):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Што се тиче заставе неких Светогорских монаха коју си поменула, мислим да се можда ради о следећем:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    тј. о расколништву које своје корене кроз људску историју има у масонштини односно у несрећном покушају да се повеже „просветитељски“ национализам са Православљем и створи монархо-клерикализам односно теократија.

    С Богом, а не слободно-од-савести „зидарско“ збогом.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *