НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

ПОСЛАНИЦА О МАСОНСТВУ РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ

„Љубљени! Не верујте свакоме духу,
него кушајте духове, јесу ли од Бога;
јер многи лажни пророци изиђоше на свијет“.

(Јн. 4, 1).

Ако се на неко време могу применити ове свете речи омиљеног Христовог ученика и тајновидца Јована, онда је то наше. Наше смутно доба је веома сиромашно пророцима, али обилује лажним пророцима. Свет је осиромашио „духом Божјим“, али је врло богат „духом заблуде“.
„Стара змија, која је ђаво и сотона“ (Откр. 20, 2) посејао је људским срцима мноштво свакаквих лажних учења, јереси и секти, помоћу којих заводи слабе у вери и неискусне у познавању тајни Царства Божијег, одвраћајући их од вере у Бога, у Христову Цркву, у бесмртност душе, у загробни живот у будућу доделу судбине на Божијем Суду.
Једно од најштетнијих и стварно сатанских лажних учења у историји човечанства је масонство. О њему намеравамо да по нашој архипастирској дужности говоримо руском православном свету.
Познати масон Волтер је у своје време рекао: „Згњечимо неваљалицу“, тј. религију. Та чувена фраза наилази на одјек у масонским круговима до данас. Године 1881. белгијски масон Флери је писао:
“ Доле Распетог! Ти, који већ осамнаест векова држиш свет под јармом! Твоје царство је завршено! Бог није потребан!“.
„Наш циљ није да обновимо индивидуализам, већ да избришемо хришћанство са лица Земље“, рекла је исте године оснивачица Теозофског друштва Блаватска.
„Атеист је једна од најчувенијих титула човечанства, орден светских јунака… мученика… спасилаца света. Никаква филозофија, никакво богословље нису донели свету ништа вредно у поређењу са добром вешћу атеизма… част и слава тим истуреним борцима прогреса, тој почасној авангарди армије слободе. Част и слава ономе ко је због своје бриге о човеку заборавио Бога“, каже теозофкиња Ана Безант.
Истакнути масон, са највећим, 33. степеном, изјавио је 1912. године: “ Осећамо потребу да једном заувек докрајчимо Цркву, све Цркве. Док то не постигнемо, нећемо моћи ни да продуктивно радимо, ни да изградимо било шта трајно“.
Године 1813. масон Сикар де Плозол каже: „Постоји један мир који не можемо склопити, једно разоружање, на које не можемо пристати, има један рат који морамо неуморно наставити до победе или до смрти, а то је рат против свагдашњих непријатеља масонства и републике, непријатеља разума, науке и људске правде, ти непријатељи су, у ствари, све догме и све Цркве“.
Нешто касније, на главним конвенту, чули су се овакви говори: „Разоримо тај симбол ужаса и одвратности, то жариште светског злочина и обновимо нашу свакидашњу борбу. Згњечимо неваљалицу. Водићемо борбу са свим религијама, пошто су оне прави непријатељи човечанства“.
Белгијски масон Кок саопштио је на међународном масонском конгресу у Паризу: „Оно што морамо да срушимо то су религија, догме“, и даље: „Помоћу пропаганде и чак административних аката постићи ћемо да можемо да уништимо религију“.
Шпански масон-револуционар Франциско Фереро у свом катихизису за световне школе пише: „Бог – то је само дечја концепција, изазвана осећањем страха“. Није довољно победити утицај свештенства и лишити Цркву ауторитета… Потребно је уништити саму религију – такву одлуку доноси масонски конгрес 1900. године. „То је борба на живот и смрт“,рекао је на том конгресу белгијски велики мајстор.
Значајне су следеће речи масонских посленика: „Подсетимо се да су хришћанство и масонство апсолутно непомирљиви, тако да приступити једном, значи раскинути са другим. У том случају масон има само једну дужност – мора храбро сићи у арену и борити се“. „Радићемо, прешћемо спретним и опрезним рукама мртвачки покров који ће једног лепог дана покрити све религије, а онда ћемо у целом свету помагати рушење клерикализма и сујеверја, које из њега произлази“ – каже члан конвента Велике ложе Француске. Сличних изрека могло би се навести још много, пошто ни један масонски састанак не пролази без иступа против религије.
Треба приметити да масонство у својим ритуалима, иницијацији и симболици има изразити богохулан карактер. Тако, на пример, ложа 18ог степена (Розенкројцеровска) украшена је призором Голготе. На крсту је насликана ружа. Седнице ложе почињу у тренутку када се надвоје поцепа црквена завеса. Церемонија се завршава светогрдним понављањем Тајне вечере. Поједини масони се изјашњавају као сатанине слуге: „Ми, масони, каже велики мајстор Броклин ложе Лесинг, припадамо Луциферовом роду. Троугао уместо крста. Ложа уместо Цркве“. Наравно, постојање таквих богохулних ритуала масони крију, мада они заиста постоје у врховима хијерархије неких масонских ложа.
Масони то често поричу, позивајући се на посебне чланове свог устава, који „забрањују било какве расправе о деловању државне власти и било какво масонско мешање у борбу политичких партија“, али, као и много шта друго, ти чланови устава масонских ложа служе само да би се лакше преварили необавештени људи. Тако, на својој седници од 12. априла 1884. године Велика ложа Француске је донела одлуку: „Укинути као непотребан члан устава којом се Велика ложа Француске, одриче расправа о политичким питањима“, мада у званичном билтену Великог Истока Француске за 1886. годину можемо прочитати: „Једно време било је не толико правило, колико обична формалност, да се тврди како се масонство не бави ни питањима религије, ни политиком. Под притиском полицијских прописа приморани смо да кријемо оно што је наш једини задатак“. Но без обзира на то у званичним статутима члан устава који забрањује мешање у политику је сачуван. Одатле се може видети колико се може веровати званичним статутима масонских ложа.
Низ ауторитетних извора сведочи да је у свим револуцијама XVIII, XIX, као и нашег века, масонство најживље учествовало и имало врло велик утицај. Масонска издања то и до данас подржавају, и чак се поносе тиме она често наглашавају да је револуционарна девиза: „Слобода, једнакост, братство“ – одувек девиза масонства. Масон и кабалист Папис тврди да су „револуције у ствари примена устава масонских ложа на друштво“. Руску револуцију 1905. године један масонски часопис поздравио је речима: „Сви републиканци, а нарочито масони, треба да изразе најтоплије жеље за најбржи тријумф руске револуције“. То је у прошлости. А шта масони говоре сада? Године 1923. на једном састанку ложе града Канже речено је: „Масонство које је играло водећу улогу 1789. године мора бити спремно да истакне кадрове за револуцију која је увек могућа“.
„Браћо – стоји у другом броју истог званичног билтена дозволите ми да такође изразим наду да ће масонство којем историја дугује националне револуције, смоћи да изведе још већу револуцију – интернационалну“.
Треба приметити да масонски посленици увек поистовећују безбожну републику и социјализам, не гнушајући се чак ни од савеза са комунистима, али кријући се иза девизе: „слобода, једнакост, братство“. Председник Великог Истока Француске овако дефинише републику: „За мене република значи: антиклерикализам, антимилитаризам, социјализам“. „Само захваљујући савезу левице, чија ће основна ћелија бити ложа, тријумфоваћемо“ – речено је у извештају поменутог конвента. „Морамо окупити све републиканце и чак у савезу са комунистима израдити програм“.
На тај начин масони сами потврђују своју везу са комунистима и са уништитељима наше Отаџбине. Под знаком масонске звезде раде све мрачне снаге које руше националне хришћанске државе. Масонска рука је учествовала и у уништењу Русије. Сви принципи, сви методи које бољшевици примењују ради уништења Русије врло су блиски масонским. Петнаестогодишње посматрање уништавања наше Отаџбине очигледно је показало целом свету како ученици опонашају своје учитеље и како поробљивачи руског народа поштују програм масонских ложа за борбу са Богом, Црквом, хришћанским моралом, породицом, хришћанском државом, хришћанском културом и са свим оним што је створило и прославило нашу Отаџбину.
Не можемо да не приметимо и да је почетни узрок нашег мучног црквеног раскола исто то изопачено масонство, са његовим различитим организацијама и посленицима који су се увукли у црквено-парохијске установе, са циљем кварења и разарања црквеног живота. Набацивши тогу брижника за Православље и хришћанску просвећеност они са изузетним лукавством и лицемерјем, уз помоћ новца и штампе заводе лаковерне и необавештене људе, заражују их отровом модернизма и одвлаче од праве Христове Цркве. Руска емиграција је веома затрована масонством.
Обично руски масони настоје да се ограде од светског масонства тврдећи да руске ложе тобоже немају ништа заједничко са ложама других земаља. Али такве тврдње не одговарају истини. Масонство има одређено уређење. Поједине масонске ложе на челу са председником удружују се у федерацију коју води административни орган или савет. Сваке године централни орган сазива заједнички састанак представника свих ложа одређене федерације, а те представнике ложе бирају истовремено са другим одговорним лицима. На тај начин, ни један масон не може да не зна којој федерацији припада његова ложа. Руске ложе распоређене су по многим земљама и носе карактеристична имена: Астреја, Поларна светлост, Јупитер, Хермес и др. Ни један руски масон не може тврдити да нема ништа заједничког са безбожним масонством других земаља.
Познати руски масон Кузмин-Каравајев је 1923. године изјавио на ковенту Велике ложе Француске: „Сви ми, руске избеглице, ваши смо ученици: ми учимо како да постанемо добри масони како бисмо могли да спроведемо у живот масонску девизу: слобода, једнакост и братство“.
Тврдња да је руско масонство у иностранству некаква посебна и независна организација садржи у себи неистину. Масонство је јединствено, без обзира на неку разлику у ритуалима, чак на неку привидну, тачније, демонстративну сукобљеност. Врло често се чују изјаве како постоји „добро“ масонство и „лоше“, међутим у изјавама и списима истакнутих масона стално наилазимо на потврде јединства светског масонства, без обзира на сукобљеност која се у њему испољава. (У основи свих масонских статута налази се такозвани Андерсонов устав).
Брат Колсон пише у Светским масонским Аналима: „Нема странаца под нашим стубовима“ (односно, у ложама). Општепризнати масонски ауторитет, брат Рагон, тврди: „Основно обележје масонства је – интернационалност. Масонство је јединствено и сваки ритуал или нација који одступају од тог принципа греше и удаљавају се од масонског пута… Ми не разумемо право масонство које би могло назвати енглеским, шкотским француским, америчким и сл. Постоји ли математика енглеска, шкотска, француска? Не, постоји само математика и исто тако постоји само масонство. Некакве посебености у ритуалима, церемонијама и формама пријема нису довољне да национализују масонство, у супротности са његовом тежњом ка интернационалности“. Масонство је јединствено, и сукобљеност између различитих ритуала је само демонстративна, за широку публику. Припадност једном ритуалу нипошто не искључује дотичног „брата“ из другог, тобоже њему непријатељског ритуала. Сваки масон највишег степена има и три прва степена и у својству мајстора је пуноправан члан било које ложе на Земљиној кугли. Сваки масон, ма којој федерацији припадао, мора због тога да носи одговорност за онај антихришћански и антидржавни рад који врши јединствени масонски ред, а онај који се заклања од те одговорности иза националних или ритуалних етикета или сам себе обмањује или чини свесну превару.
Пошто смо указали на тренутно деловање масонства, не можемо да не поменемо исто тако погубне организације и учења, која су му блиска, а налазе се са њим у тесној вези и зависе од њега, као што су: теозофија, антропозофија, „Хришћанска наука“ и ИМКА (YMCA).
На наше дубоко жаљење, та друштва су широко распрострањена међу нашом емиграцијом. Због тога ми и сматрамо за своју дужност да заштитимо нашу руску паству од тако опасних учења и позивамо сву нашу духовну децу да са њима никако не опште.
Узимајући у обзир све што је горе речено, Свети сабор је одлучио:
1. Да осуди масонство као учење и организацију, непријатељску према Хришћанству и револуционарну, усмерену ка уништењу основа националне државности.
2. Да такође осуди сва сродна са масонством учења и организације: теозофију, антропозофију, Хришћанску науку и ИМКА-у.
3. Да се наложи епископима и старешинама мисија да саопште подређеном свештенству упуте неопходне за борбу са поменутим штетним учењима и организацијама и одвраћање православне руске пастве од заношења њима или учествовања у њиховом штетном деловању помоћу црквене проповеди, ванцрквених расправа, штампе, наставе Закона Божијег у школским установама и, нарочито, преко исповести.
4. Обавезати пастире Цркве да оне који приступају исповести питају јесу ли чланови масонских организација и деле ли та уверења, а ако се испостави да јесу, или да деле онда им објаснити да је учешће у поменутим организацијама неспојиво са звањем Хришћанина – члана Христове Цркве, да се морају или одлучно одрећи масонства и са њим сличних учења или, ако то не учине, неће бити допуштени Св. Причешћу а у случају даље изгубљености биће искључени из Св. Цркве…

15./28. август 1932. г. Велика Госпојина Сремски Карловци, Југославија

Председник Архијерејског сабора Руске Православне Цркве у иностранству
Митр. Антоније (Храповицки)


2 коментар(а)

  1. сестра Рада

    Помаже Бог драга браћо и сестре у Христу!
    Занима ме откуд симбол Лобања и кости тзв. Адамова глава на застави неких Светогорсих монаха?
    То јесте испред неких келија?
    Не желим да се осете нелагодно људи који су тамо или су били у испосницама.
    Волим Свету Гору и приче Светогорских Стараца.
    Ово питам јер сам чула да постоји таква застава испред врата неких келија?
    Да ли је тај симбол Православан?
    Уз дужно поштовање и према нашим борцима у Другом светском рату који су такође имали заставу са тим симболом-За краља и Отаџбину.
    Састрадавали су за наш народ.
    Не знам откуд тај симбол у нашој вери?
    Благодарим на одговору.
    Бог вам добра дао добри људи !
    Живи и здрави били!

    Амин +++

  2. Драга сестро Радо,

    Бог ти помогао. Адамова глава (гроб Адама: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 и Голгота: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) односно лобања нашег Праоца се иконопише у доњем делу сцене Распећа нашег Господа Исуса Христоса као Новог Адама тј. Богочовека ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) на коју капље Његова Крв као чин искупљења грехова целог човечанства, цитирам:

    Јеванђеље по Светом Апостолу Луки 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Трпљењем својим спасавајте душе своје.“ tj. „Дај крв, прими Свети Дух“.

    Адамова лобања са укрштеним костима се појављује и на Великој схими (Светогорски монаси немају тзв. Малу схиму, већ имају само ову поменуту):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Што се тиче заставе неких Светогорских монаха коју си поменула, мислим да се можда ради о следећем:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    тј. о расколништву које своје корене кроз људску историју има у масонштини односно у несрећном покушају да се повеже „просветитељски“ национализам са Православљем и створи монархо-клерикализам односно теократија.

    С Богом, а не слободно-од-савести „зидарско“ збогом.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *