НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

ПРЕДГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ

Књига „Царство Божије и царство празнине“ своје прво издање доживела је у јесен 1998. као седма у циклусу „Православље и секте“. Објављена је у малом тиражу, који је брзо распродат. Зато је „Светигора“ решила да издање понови (у донекле измењеном виду), пошто је тема односа православног Хришћанства према идеологији Новог доба актуелна данас као што је била и онда, па чак можда и актуелнија, јер је после слома неокомунистичког тоталитаризма, код нас на сцени покушај успостављања атеистичко-мондијалистичког „грађанског“ друштва у коме за Господа Исуса Христа и Светог Саву опет неће бити места (као што га није било, у већој или мањој мери, од 1945. наовамо.)
Садржај књиге је остао исти, осим појединих делова који су изостали, јер су своје место нашли у другим књигама потписника ових редова.
Један од битних разлога што се књига појављује поново је тај што се на њеним страницама, из пера најугледнијих хришћанских писаца, могу наћи редови који објашњавају корен, стабло и плодове окултне револуције којој присуствујемо. Поглавље „Астрална Србија“, које говори о нашим самообманама и духовном слепилу, могло би се, наравно, актуелизовати, јер и секте и окултисти још увек раде своје, али хтели смо да оставимо текст онаквим какав је био у доба када се спремала велика несрећа за наш многогрешни и многонамучени народ православни.
Прошло је три године од када је „Царство Божије и царство празнине“ угледало светлост дана. На духовном обзорју човековог света све је више тамних, непрозирних облака. Али, “ облачак је – проћи ћe“, како је у доба кад су га гонили христоборци, говорио Свети Атанасије Велики. А иза свих облака ће гранути Он, Сунце Правде, Јагње Божје заклано за спасење света, Онај Којим се хранимо на Свакој Светој Литургији и Коме свештеник упућује славословље: „Слава Теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби!“ Са Њим, Надом нашом, одолећемо свим искушењима доба које долази и, по милости Његовој, наследићемо Небески Јерусалим, нашу вечну Отаџбину и Очевину. Јер „ко претрпи до краја, тај ће се спасти“ (Мт. 10, 22).

На Светог апостола Тадеја,
21. августа/3. септембра 2001. године

Приређивач

2 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *