НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

О ПРЕВРЕДНОВАЊУ „ЛЕГЕНДИ“ И „ХИПОКРИЗИЈИ МОНАХА“

У броју 171. листа „Република“ од 1. септембра 1997. г. налазимо два отворена писма упућена Синоду СПЦ и Патријарху Павлу.
Једно писмо потписао је Београдски женски лоби, под утицајем недавно одржаног Међународног скупа жена у Новом Саду. На овом скупу жене света су поново изразиле страх од православног фундаментализма, инсистирајући да се у образовању Србије фундаментализам што пре одвоји од религије. У писму се помиње „Други екуменски сабор“ јуна ове године у Грацу, на коме су „бискупице развиле алтернативни театар и превредновале бајке и легенде унутар Цркве“. Тражи се да Црква призна своју кривицу што прећуткује насиље над женама. Српска Православна Црква, по мишљењу Лобија, није дала креативан одговор који би импресионирао учеснице овог сабора – штавише, једва да је на том сабору била и заступљена. Жене се у СПЦ помињу само као чуварке огњишта и инкубаторке српства, митске мајке које рађају ратнике. СПЦ равноправно са режимом дели кривицу за рат. Београдски женски лоби тражи да се Синод СПЦ и Патријарх Павле изјасне зашто нису осудили српске ратнике који су силовали по Босни и када ће СПЦ омогућити женама да буду владице и патријархице.
У другом отвореном писму, Владимир Миличић, profesor emeritus Западног Универзитета у Вашингтону, САД, пише да би сваког Србина требало да ожалости напуштање високоморалне и демократске хришћанске организације Светског Савета Цркава. Професор осуђује разлог који је Митр. Цетињски Амфилохије навео на интернетском издању Радија Б 92, 29. јуна 1997. неслагање са одлуком чланица ССЦ да дозволе хомосексуалне бракове. Миличић у тим речима види хипокризију, будући да чланови Сабора, као монаси, и сами живе на противприродан начин, а „историјска је традиција да међу монасима свуда у свету постоји врло висок проценат хомосексуалаца“. Професор из Вашингтона моли све Србе да утичу на Сабор: „да задржи СПЦ у Светском Савету Цркава, да изједначи жене са мушкарцима у руковођењу Црквом и да заузме хришћански однос према припадницима свих полних оријентација – јер све је од Бога!“ „Молим било кога из Сабора да ми јавно укаже на нетачности у мом писму, да бих се и ја мало просветио и оморалио“, пише Професор.
На корицама истог листа налазимо десетак бројева телефона разних СОСцентара: за жене жртве сексуалног насиља, инцеста, политичке, етничке, националне, синдикалне и верске дискриминације.
„Република“ је „гласило грађанског самоослобађања“, са паролом ПРОТИВ СТИХИЈЕ СТРАХА; МРЖЊЕ И НАСИЉА, чији је уредник београдски политичар Небојша Попов. Штампа се у високом тиражу и представљено је на Интернету.

Ивица Живковић

2 коментар(а)

  1. сестра Рада

    Помаже Бог драга браћо и сестре у Христу!
    Занима ме откуд симбол Лобања и кости тзв. Адамова глава на застави неких Светогорсих монаха?
    То јесте испред неких келија?
    Не желим да се осете нелагодно људи који су тамо или су били у испосницама.
    Волим Свету Гору и приче Светогорских Стараца.
    Ово питам јер сам чула да постоји таква застава испред врата неких келија?
    Да ли је тај симбол Православан?
    Уз дужно поштовање и према нашим борцима у Другом светском рату који су такође имали заставу са тим симболом-За краља и Отаџбину.
    Састрадавали су за наш народ.
    Не знам откуд тај симбол у нашој вери?
    Благодарим на одговору.
    Бог вам добра дао добри људи !
    Живи и здрави били!

    Амин +++

  2. Драга сестро Радо,

    Бог ти помогао. Адамова глава (гроб Адама: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 и Голгота: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) односно лобања нашег Праоца се иконопише у доњем делу сцене Распећа нашег Господа Исуса Христоса као Новог Адама тј. Богочовека ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) на коју капље Његова Крв као чин искупљења грехова целог човечанства, цитирам:

    Јеванђеље по Светом Апостолу Луки 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Трпљењем својим спасавајте душе своје.“ tj. „Дај крв, прими Свети Дух“.

    Адамова лобања са укрштеним костима се појављује и на Великој схими (Светогорски монаси немају тзв. Малу схиму, већ имају само ову поменуту):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Што се тиче заставе неких Светогорских монаха коју си поменула, мислим да се можда ради о следећем:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    тј. о расколништву које своје корене кроз људску историју има у масонштини односно у несрећном покушају да се повеже „просветитељски“ национализам са Православљем и створи монархо-клерикализам односно теократија.

    С Богом, а не слободно-од-савести „зидарско“ збогом.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *