НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

ЊУ ЕЈЏ И ФЕМИНИЗАМ

У оквиру левичарског покрета за еманципацију жена Њу Ејџ је нашао своје место још од самих почетака. То што се данас дешава у феминизму јесте све већи продор окултно-мистичних теорија женске улоге у развоју човечанства ка „божанствености“; иза овога у највећем броју случајева стоји Њу Ејџ идеологија.
Барбара Маркс Хабард, угледница Демократске партије САД и једна од лидера „водолијашке завере“ у својој књизи „Евина глад“ каже да се одувек поистовећивала са Евом и њеном глаћу у рајском врту. Донедавно, читаво човечанство је било гладно забрањеног плода, а сад, на помолу епохе која ће значити велику „иницијацију“ у древне гнозе, плод ће бити кушан: саздаће се, тврди Хабардова, нови свет, окренут друкчијем поимању „Божанственог“, које подразумева коришћење полне енергије и екстазу. Сексуална екстатичност тантризма и таозима основа су нове религије.
Мирјам Стархок инсистира на обнови древних паганских култова плодности и ритуалне, „сакралне“ проституције: „Сексуалност је света, јер је учествовање у енергији, у страсном предавању сили богиње, иманентној нашим похотама. У оргазму добијамо енергију која покреће звезде“, каже она. Мерилин Фергасон поручује да је полни живот само у границама брака већ одавно превазиђена ствар, и да су нам нужни нови погледи на стварност. Дух Сет, говорећи кроз Џејн Робертс, тврди да је природно бити бисексуалан. Стархокова наставља: „Наго тело означава истину, закон богиње је љубав: страсна полна љубав“.
Њу Ејџ феминистикиње из своје, „мистичне“ перспективе одобравају све могуће врсте изопачености: мужеложништво и женоложништво, на пример. Јер, по учењу о реинкарнацији, у „мушком телу“ може се наћи „женска душа“ и обрнуто; такође, може се „десити“ да су се две душе волеле у „претходном животу“, па да су сад, према кармичком усуду у телима истог пола. Алиса Бејли је учила да људи напредују према андрогинизму.
Шта је „сакрална проституција“? У доба древног незнабоштва, нарочито у Вавилону, инсистирало се на томе да се са врховном богињом може доћи у додир преко њених женских „посвећеница“ које су, за новац – прилог идолишту, блудничиле у име дотичне богиње (оваквих случајева било је у Индији, Египту, и другде). Ненси Квалс-Корбек предлаже да се та пракса обнови, јер, како излаже у својој књизи „Света проститутка“, свака модерна жена која држи до себе, проводећи сате пред огледалом у дотеривању и шминкању, има „сакралну блудницу“ у души. На то је само треба подсетити. Моника Су и Барбара Мор уче да је прва религија коју су жене откриле била „сексуално-духовна религија, слављење космичке екстазе“. Богиња месеца обожавана је у оргијама, а жене су могле да јој се предају блудничећи са странцима у идолишту.

Рита Грос изједначава сексуалност и спиритуалност, а вештица Ирена Твидл сматра да без полне енергије човек ни не може да оствари себе. Дејвид Вуд, отворено говорећи о коначном смислу овакве праксе, подсећа да жена, која има пет телесних отвора, може да се поистовети с планетом Венером (римска богиња похоте), то јест – звездом Даницом, то јест Деницом, палим архангелом, то јест са Луцифером – сатаном, чији је знак пентаграм, петокрака звезда. Водолијашица, римокатоличка монахиња Мадона Колбеншлаг, најављује долазак Светога као богиње, чему треба да допринесу жене, буђењем своје полности, а Мејту Фокс учи о „еротичном Богу“…
Свему овоме придружио се „Lucis Trust“ издавањем „Компилације о сексу“, коју је злодух Џвал Кхул диктирао Бејлијевој, учећи је основама „сакралне полности“, што ће човечанство одвести „планетарној иницијацији“…
У Откривењу Јовановом, као и код многих старозаветних пророка, Вавилон је символ свега што је у идолопоклонству најгнусније, а антицрква се назива „блудницом вавилонском“. Кад се Њу Ејџфеминизам има у виду, ово назвање нам постаје много јасније.
Феминистичка теологија постала је омиљена и међу либералним протестантима, представницима Светског савета цркава. Како смо већ видели у јесен 1993. године у Минеаполису у Минесоти одржан је скуп „Преобликовања“, на коме је Софија, „женска страна Божанства“, била у центру пажње. У програму скупа писало је: “ Софијин глас је предуго ућуткиван. Нека она говори и благосиља нас у току ових дана.“ Учеснице су Софију дефинисале овако: „Софија је божанска енергија у женском бићу коју су ослободили ритуали богиње“; „Софија је премудрост у мени“; „Софија је место у вама у коме почива цео свемир“.
Елизабета Бетенхаузен, припадница америчке лутеранске заједнице, изјавила је: „Жене, а не Бог, су истински створитељи“. На скупу је читана молитва Софији у којој се тврди да су жене створене по њеном лику, и помињу се паганске полне разузданости, о којима Хришћани не могу говорити без гађења. Наступале су и полне изопаченице, којима култ Софије такође нуди своје „погодности“.

2 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *