НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

НОВА РЕЛИГИЈА ЗА НОВО ЧОВЕЧАНСТВО

Екуменски покрет je настао крајем XIX и почетком XX века, пре свега међу протестантима, као израз жеље да се поново сједине раздељени хришћани. Једна Света, Саборна и Апостолска Црква од Истока придружила се екуменском покрету преко помесних Цркава у нади да ће хришћанима Запада помоћи да нађу Цркву Бога Живога, која је већ две хиљаде година благодатно присутна у историји човечанства. Угледни теолози (од владике жичког Николаја Велимировића, преко оца Георгија Флоровског до оца Александра Шмемана) делатно су сведочили о спасењу које се Богом даје кроз Православну Цркву, настојећи да римокатолицима и протестантима објасне дубине „вере једном предате Светима“ (Јуд. 3), за коју се на Истоку столећима живело и умирало да би се живело вечно. На несрећу, екуменизам је све више постајао синоним за издају Христа, површан приступ Светом Писму и Светом Предању, разне синкретистичке експерименте, који су се на крају претворили у стремљење ка стварању светске “ НАДРЕЛИГИЈЕ“.
Видевши да је заиста тако, Јерусалимска, Грузинска и Бугарска Црква напустиле су једну од главних екуменистичких организација – Светски Савез Цркава, а на скупу у Солуну у априлу 1998. и остале Помесне Цркве изразиле су озбиљну забринутост због све већег удаљавања учесника екуменског покрета из инославних средина од Христа и хришћанских извора (почев од праксе женског свештенства па све до оправдавања полних изопачености).
Међутим, екуменизам наставља да постоји. Неколико текстова који предстоје нуде православни поглед на синкретистичку тезу да „сви путеви воде Богу“.
Чланак свештеника Тимотеја Сељског о духовној целомудрености даје основе за размишљање о начину на који треба ступати у додир са инославнима.
Текст Михаила Верла говори о типичном Њу Ејџ догађају – „Парламенту светских религија“ одржаном у Чикагу 1993, а Људмила Перепјелкина пише о паганизму у Светском савету цркава.

2 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *