НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

ЊУ ЕЈЏ И УПОТРЕБА ДРОГЕ

Халуциногене дроге су одувек биле коришћене за паганске сусрете са оностраним. Не мирећи се са убогом свакодневицом у којој нема ничег осим зноја лица и жуљевитих дланова који се боре са маћехом земљом, пагански човек је хтео да се пробије у свет који је са оне стране сиве завесе навикнутог и обичног.
Индијанци Северне и Јужне Америке користили су многобројне дроге у ту сврху. Пејотл, „кактус визија“, давао им је храброст пред борбу, а жреци су преко њега сретали племенске богове. Када је стигло западно, инквизиторско Хришћанство, пејотл им је у визијама доводио „Христа“ и „свеце“. Створенаје својеврсна црква пејотиста. Њен „символ вере“ је гласио: „Бели човек зна да чита, и реч Божју сазнаје из Библије. Индијанац не зна да чита, и реч Божју сазнаје од пејотла“.
Астеци су веровали да гљива „теонанацатл“ („Божије месо“) води у вечни свет, у коме се све већ догодило. Када је 1502. крунисан Монтезума II многи су, узимајући гљиву, доживели визије будућности, а неки су се, у екстази, поубијали…
Дрога јурема, служена као напитак, доводила је до вићења земље духова са цвећем и птицама; од капи напитка оживљавале су куће и дрвеће; мушкатни орах изазивао је промену перципирања простора и времена, визуелне и звучне халуцинације, осећај продуженог оргазма (заборављало се на потоње ефекте – болове у костима, јаку главобољу, грчеве, депресију.) Вештице средњег века користиле су бунику и велебиље; мандрагора је служила као амајлија; гљива – мувара је толико господарила људима Азије да су сиромаси пили мокраћу богатих који су могли да себи приуште мувару да би, за тренутак, пали у екстазу.
Нови пагани, који су са дивљег атеизма прешли на анархистичку религиозност, нису могли без халуционгена. Одговарало им је што не бивају проузроковани поремећаји нервног система и што искуство може да се опише.
Међу првим корисницима дроге ради „проширивања свести“ били су француски уметници Делакроа, Домије, Бодлер, Готје, Нервал, Верлен, Мије, Лоти, Мопасан. Рембоово „систематично растројавање чула“ могло се постићи и на тај начин… Григ, Глук, Колриџ такође су долазили у додир са најпопуларнијом дрогом епохе – хашишом… Бодлер је написао „Вештачке рајеве“ да би понудио тумачење онога што су он и његови другови доживели. Борећи се против зла и служећу му, песник је забележио: „И ја сам почесто био жртва таквих поремећених стања и замаха који нам дају пуно право да поверујемо како се неки злуради демони у нас знају ушуњати, силећи нас да сасвим несвесно вршимо њихове најбесмисленије заповести“. Хашиш, који су он и пријатељи користили ради стимулисања стваралаштва, показао се као кључ за закључавање демонских окова на души. Хашиш, каже Бодлер, човеку даје само оно што он већ има у себи, мисли које дрога изазива „потичу више са земље неголи са неба, за своју лепоту претежно дугују нервној раздражености, лакомости којом се дух на њих баца“. Оне имају „лажни сјај магије“. Развијајући машту, хашиш убија вољу, а уметник без воље није уметник, него исцеђена крпа. Разарање ума је потпуно: „Онај који прибегава неком отрову да би размишљао на крају неће бити у стању да размишља без отрова“. Дрога разбија личност и потчињава је једној опакој сили. Бодлер је увидео каква је сила у питању: „Нека неко и схвати, баш ако хоће, овај начин изражавања као претерану метафору, ја ћу, ипак, признати, да ми надражујући отрови изгледају не само као најсилнија оруђа којима располаже дух мрака да би заврбовао и подјармио сажаљење достојно човечанство, већ и као једно од најсавршенијих његових отелотворења“. Овде смо дошли до сржи проблема наркомистике: и сам хашишар, Бодлер сведочи да дроге служе демону за поробљавање људи путем слика и визија.
Велики пропагандиста халуциногена био је и Олдоуз Хаксли, чији је оглед „Вратнице опажања“, о узимању мескалина, дроге присутне у мексичком пејотлу многима био повод да крену његовом стазом. Када је Хаксли прогутао дрогу, видео је златну светлост, прекрасне црвене површине, књиге које се претварају у драгуље. Гледајући цвеће у букету, разумео је шта значи „непосредно виђење Бога“. Намештај је био другачији. Било му је лепо и јасно да не треба чинити ништа друго до живети. Предмети су изгубили свој смисао, али је то „света визија ствари“. „Ствари без претензије, задовољне да буду оно што јесу, довољне у својој бити, не изигравајући ништа, не покушавајући болесно да се „одвоје од Дарма – тела и да луциферски пркосе милости Божјој: тако Хаксли описује своје искуство пантеистичког свејединства. Па ипак, мескалин га је одвајао од ближњих: „Ово учествовање у испољавању величанствености ствари не оставља места, да тако кажем, за обичне, неопходне бриге људске егзистенције, изнад свега за бригу о људима који су се налазили око мене“.
Упркос Бодлеровим упозорењима, настављено је са узимањем дроге ради „веће креативности“. Још 1944. извесни Елдрич је извео оглед који је показао да „марихуана може музичара да узнесе до нових врхунаца виртуозности“. Искривљена перцепција времена и простора после узимања марихуане, сматрао је он, помаже музичарима да увек свирају на нови начин. Скоро сви рокмузичари су усвојили ту тезу, и, уз марихуану и теже дроге, почели да изводе концерте.
Постало је помодно користити халуциногене: Јејтс је једном пробао, и привиђао змајеве; Сартр је пробао, и водио борбу са демонском рибом, док му се кишобран претварао у леш; Ален Вотс је цвеће и дрвеће у дворишту гледао као накит; Антонен Арто је описивао обред пејотла код Тарахумара Индијанаца, чији је шаман Артоу рекао да се, због зла присутног у стварима, оне без дроге не могу на прави начин сагледати; Ернст Јингер добија откривење да је „око чвор у дрвету“; америчка порнографска списатељица, Анаис Нин (која је у свом „ослобађању“ ишла дотле да је свесно ушла у инцестуозну везу са оцем), доживела је спајање звукова и боја; Анри Мишо је пробао индијску конопљу и угледао „брадато колено“, да би, на основу наркоискуства, закључио како „демон постоји“, и да се приликом узимања дроге откривају човекове „демонске могућности“; домаћи писац Давид Албахари је узео хашиш и имао осећај да је „тежак као коњ“, у складу са песмом „Електричног оргазма“…
Када је др Алберт Хофман открио дрогу LSD 25, није се ни слутило да ће ово бити једно од кључних средстава за стварање Њу Ејџ будућности. У немилосрдном испробавању дроге на ситним криминалцима и проституткама, учествовала је CIA, која је педесетих година овог века спроводила пројекат „MKULTRA“, са основним циљем: истражити могућности окултне манипулације људима, као и употребу халуциногених дрога. Шездесетих, оглед је наставио др Тимоти Лири, професор са Харварда, који је својим студентима давао LSD. Др Ричард Алперт, такође харвардски професор психологије, помагао је Лирију у овим истраживањима. Лири и Алперт су ускоро протерани са Харварда, али су остали творци психоделичне револуције, без које се хипи покрет не може замислити.
Тал Брук, негдашњи гласноговорник Саи Бабе, а сада један од врхунских стручњака који се боре са Њу Ејџом, био је млад када је Тимоти Лири својим беседама пленио студентарију. И сам Брук је користио дроге да би мењао стање свести. У својој књизи „Када свет буде један“ он наводи Лиријев говор из оног доба: „LSD не производи трансцендентно искуство; он просто делује као хемијски кључ. Отвара ум, ослобађа систем нерава његових уобичајених образаца и структура, и ослобађа невероватну количину енергије свесности. Разумевање, описивање и коришћење ослобођених енергија на интелигентан начин било је загонетка за научнике хиљадама година. Управо овде је кључ за мистерију која је то била преко 2500 година; искуство ширења свести, смрт пре смрти и поновно рођење. Ведски мудраци, посвећеници Елеузине и тантристи су сви знали тајну; преко својих езотеријских списа прошапутали су поруку.“ Затим је Лири говорио о потреби да се напусти своја егосвест, и да се милиони сигнала које мозак прима у секунди ослободе цензуре логике и свести. Истицао је да је искуство узимања LSDa безопасно, и да човек може много добити, не губећи ништа.
Тимоти Лири и Ричар Алперт заједнички су превели „Тибетанску књигу мртвих“, упутство за путовање у оностраност после смрти. Дело су протумачили као приручник за узимање халуциногена, и објавили га под насловом “ Психоделично искуство“.
Крајем шездесетих, млади су већ масовно користили синтетички направљен LSD. Лиријев сан о нирвани која се стиче гутањем пилуле остварио се. Племена хипика широм САД упражњавала су „психоделични комунизам“, уживајући у слободној љубави и дрогама. Естетика, пацифизам, ненасиље, антиматеријализам, „нека те ништа не везује“, „водите љубав, а не рат“, „Дорси“, „Џеферсон Ерплејн“, „Флојди“, „Лед Цепелин“… Како се у мјузиклу „Коса“, који је касније филмовао Милош Форман, певало: „Доба водолије… Наступа зора доба Водолије…“.
LSD је чинио чуда: човек је губио осећање личности, плутао ван свог тела, видео своје унутарје, враћао се у фазу бебе, а секунди су постајали вечност. Верујући да могу да лете, неки су скакали са прозора; други су легали на аутопутеве. Неки су лудели: човек је, на пример, веровао да је постао поморанџа. Лири је хвалио LSD као афродизијак, мада су неки стручњаци уочили како LSD може бити извор садизма и перверзије. Лиријева „League for spiritual discovery“ („Лига за духовна истраживања“), скраћено LSD ужива све већу популарност; бивши харвардовац се кандидује за гувернера Калифорније, док му је противкандидат Роналд Реган. Џон Ленон свом пријатељу као предизборну песму компонује „Come together“… Прича се како би двадесет килограма ЛСДа било довољно да Сједињене Државе доживе најлепше визије. Сазнаје се да је вођа хипибанде масовних убица, Чарлс Менсон, за своју месијанску улогу сазнао тек пошто је пробао дрогу.
Озбиљна психолошка истраживања В. Линерта из 1966. године показују да LSD изазива смањење умних способности, растројство, шизофрене реакције, акутна параноидна стања, депресије, кризе, органска оштећења мозга и наказно рођену децу… Резултати су били објављени у угледном „Часопису за психологију“, али се на њих нико није осврнуо. Требало је мењати свест да би се мењао свет.
„Битлси“ су певали „Lucy in the Sky with Diamonds“; то je поново био LSD, на шта указују почетна слова речи наслова…
Бит песник, полни изопаченик и будиста Ален Гинзберг, у то време је изјављивао: „На врхунцу огледа са LSD схватите да је ваша свест она иста која је одувек постојала код свих људи и у сва времена, на сваком месту. То је Велика Свест, она свест коју људи зову Богом. Затим вас привлачи сумња: да ли је та свест оно што су звали Богом или оно што су звали Ђаволом?“
„Битлси“ су певали о „жутој подморници“ – то је израз из сленга, који означава жуту капсулу са дрогом…
Шта је било са оцима психоделичне револуције?
Ричар Алперт је постао индуистички гуру Рам Дас.
Тимоти Лири је, пре но што је умро од рака простате, решио да своје умирање снима на видеокасетама, да би се, као са секса, табу скинуо и са смрти; намеравао је да своју смрт преноси преко Интернета, да би свима била доступна; говорио је: „Интернет је дрога XXI века“… Снимање последњих дана и месеци његовог живота почело је у септембру 1995. године. За то време, посећивали су га или му се јављали стари пријатељи, творци контракултуре. Писац Виљем Бероуз је поводом Лиријевог одласка изјавио: „Завештање које оставља Лири има огромну вредност: дрога је створила паралелну реалност која је омогућила саздавање контракултуре“. Писац романа „Лет изнад кукавичјег гнезда“, по коме је снимљен и знаменити филм, Кен Кејси, поздрављајући се са Лиријем, изјавио је: „Запамти, Тим, све док и последња домаћица не доживи транс од дроге, шездесете нису завршене“. У једном од предсмртних интервјуа, Лири је навео да значајном личношћу XX века, човеком који је помогао и његовој психореволуцији, сматра Алистера Кроулија…
Водолијашком схватању дрога морамо придружити и становиште психолога Станислава Грофа, који је сматрао да се коришћењем халуциногена може доћи до дубоких, перинателних искустава, чиме се постижу „значајни увиди у спиритуалне и религиозне димензије у универзалној структури света“. Затим се ступа у област трансперсоналних искустава, која надилазе простор и време. Роберт Мастерс и Џин Хјустон наставили су да развијају ове тезе, и дошли до закључка да наркомански мистици, за разлику од традиционалних, не беже од света, него се у исти укључују и обогаћавају га својим мистичким увидом (што, дакако, помаже победи „Водолијине завере“).
Тако се остварио савет Алистера Кроулија, који је црни маг дао у свом „Дневнику уживаоца дроге“: „Уживање дроге би морао бити пажљиво промишљен и свесно религиозан чин“. Атеизам на Истоку и Западу се борио против „религије као опијума за народ“; на крају је, као што рече један од циничних алтернативаца, опијум постао религија за народ.

2 коментар(а)

  1. сестра Рада

    Помаже Бог драга браћо и сестре у Христу!
    Занима ме откуд симбол Лобања и кости тзв. Адамова глава на застави неких Светогорсих монаха?
    То јесте испред неких келија?
    Не желим да се осете нелагодно људи који су тамо или су били у испосницама.
    Волим Свету Гору и приче Светогорских Стараца.
    Ово питам јер сам чула да постоји таква застава испред врата неких келија?
    Да ли је тај симбол Православан?
    Уз дужно поштовање и према нашим борцима у Другом светском рату који су такође имали заставу са тим симболом-За краља и Отаџбину.
    Састрадавали су за наш народ.
    Не знам откуд тај симбол у нашој вери?
    Благодарим на одговору.
    Бог вам добра дао добри људи !
    Живи и здрави били!

    Амин +++

  2. Драга сестро Радо,

    Бог ти помогао. Адамова глава (гроб Адама: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 и Голгота: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) односно лобања нашег Праоца се иконопише у доњем делу сцене Распећа нашег Господа Исуса Христоса као Новог Адама тј. Богочовека ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) на коју капље Његова Крв као чин искупљења грехова целог човечанства, цитирам:

    Јеванђеље по Светом Апостолу Луки 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Трпљењем својим спасавајте душе своје.“ tj. „Дај крв, прими Свети Дух“.

    Адамова лобања са укрштеним костима се појављује и на Великој схими (Светогорски монаси немају тзв. Малу схиму, већ имају само ову поменуту):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Што се тиче заставе неких Светогорских монаха коју си поменула, мислим да се можда ради о следећем:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    тј. о расколништву које своје корене кроз људску историју има у масонштини односно у несрећном покушају да се повеже „просветитељски“ национализам са Православљем и створи монархо-клерикализам односно теократија.

    С Богом, а не слободно-од-савести „зидарско“ збогом.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *