НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

РАТ ПРОТИВ СВЕТОГ САВЕ

Мржња против Христа и Светог Саве у нашем народу нераскидиво је повезана. Још од злосрећне драме „Свети Сава“ Синише Ковачевића, на овом простору је мода да се слободоумље доказује јуришом на највећег Србина икад рођеног, И то пљување је немилосрдно, пуно мржње, слепо од жеље да се лик Архипастира уклони из наше повеснице.
Књига која је прекорачила све међе разума и укуса је „Житије Светог Саве од Богомила монаха“, чији аутор је Драган Јовановић, редовни чланкописац „НИН“-а излио толико отрова на Хришћанство да би му, вероватно, позавидео и Маркиз де Сад. Један од најрадикалнијих потеза „постеколога“ Јовановића био је покушај да се нашој јавности понуди поглед на свет руског математичара Фоменка (омиљеног међу неопаганима и нацистима Русије), који тврди да је Христос живео крајем XI века у Цариграду, а да је Библија настала тек у XVI веку. Сасвим у складу са далијевском „параноја-критичком методом“ настао је и Јовановићев роман. По њему, Растко је Немањин „ванбрачни син“ који иде на Атос у пратњи Богомила монаха. Богомил пише тајну Савину биографију, непрестано му понављајући: „Ништа, ништа од Раса неће да буде, а камоли Нови Јерусалим“. На Атосу калуђери читају јеретичке књиге, а Свети Сава је, такође, „богумил“. Највећа тајна Хришћанства: „Исус“ је Индус коме су „апостоли одсекли главу“ и појели га ( а можда је отишао и у Индију.) Марија Магдалина је „Исусова жена“, која пише писма његовом брату „Томи Близанцу“… Свети Сава је, у Јовановићевом уму, имао „ванбрачну децу“, веровао у реинкарнацију, призивао кишу са додолама и убио Стреза… Суштина овог трабуњања које су 18. јануара 1996. у Дому омладине као „књигу – откривење“ представили Синиша Ковачевић, Александар Јерков и Мирјана Бобић („Нова Искра“, март 1996.) је у реченици коју изговара Јовановићев алтерего, Богомил, на Христовом гробу: “ Дође ми некакав бес те умало не пљунух и не избљувах се на њега“…
Изгледа да Јовановићу често долази тај бес, и очито је да му је диктирао роман који, упркос свему што је у њему „постмодерно“, није добио НИН-ову награду.

2 коментар(а)

  1. сестра Рада

    Помаже Бог драга браћо и сестре у Христу!
    Занима ме откуд симбол Лобања и кости тзв. Адамова глава на застави неких Светогорсих монаха?
    То јесте испред неких келија?
    Не желим да се осете нелагодно људи који су тамо или су били у испосницама.
    Волим Свету Гору и приче Светогорских Стараца.
    Ово питам јер сам чула да постоји таква застава испред врата неких келија?
    Да ли је тај симбол Православан?
    Уз дужно поштовање и према нашим борцима у Другом светском рату који су такође имали заставу са тим симболом-За краља и Отаџбину.
    Састрадавали су за наш народ.
    Не знам откуд тај симбол у нашој вери?
    Благодарим на одговору.
    Бог вам добра дао добри људи !
    Живи и здрави били!

    Амин +++

  2. Драга сестро Радо,

    Бог ти помогао. Адамова глава (гроб Адама: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 и Голгота: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) односно лобања нашег Праоца се иконопише у доњем делу сцене Распећа нашег Господа Исуса Христоса као Новог Адама тј. Богочовека ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) на коју капље Његова Крв као чин искупљења грехова целог човечанства, цитирам:

    Јеванђеље по Светом Апостолу Луки 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Трпљењем својим спасавајте душе своје.“ tj. „Дај крв, прими Свети Дух“.

    Адамова лобања са укрштеним костима се појављује и на Великој схими (Светогорски монаси немају тзв. Малу схиму, већ имају само ову поменуту):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Што се тиче заставе неких Светогорских монаха коју си поменула, мислим да се можда ради о следећем:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    тј. о расколништву које своје корене кроз људску историју има у масонштини односно у несрећном покушају да се повеже „просветитељски“ национализам са Православљем и створи монархо-клерикализам односно теократија.

    С Богом, а не слободно-од-савести „зидарско“ збогом.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *