НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Уместо предговора
ПУТ КОЈИМ СЕ ЧЕШЋЕ ИДЕ

Отпадајући од пуноте живота у Христу, западно човечанство остало је у духовној пустињи. И као што се ожеднелом, од сунца обамрлом, човеку, који у пустињи залута, чини се да види бунаре пуне воде, палме са слатким урмама или читаве градове, тако се и западним боготражитељима призраци и авети древног многобоштва чине као свештена стварност којој свим срцем треба служити. Крај 19. и почетак 20. века у интелектуалним круговима Европе и Америке био је доба великог бућења античког паганства, магије и окултизма. Откривен је Далеки Исток као источник уметничких надахнућа и културног стваралаштва. Шопенхауер се одушевљава Будом и његовим учењем; Ниче се опија оргиј астичким стихијама дионисијског. Француски књижевници – симболисти су под великим утицајем херметизма, па и демонизма (Бодлер пише „Литаније сатани“, а Уисманс у свом роману „Насупрот“ даје читаву поетику сатанизма као естетицистичког супротстављања сваком устаљеном поретку.) Оснивају се многобројне магијске дружине. У британској „Златној Зори“, која своја учења гради од „хришћанске“ гнозе, јеврејског кабализма и индуистичких светих списа, спиритуално образовање стиче угледни ирски песник Виљем Батлер Јејтс. Алистер Кроули, даровити младићмаг, после изласка из „Златне Зоре“ постаје отворени сатаниста: себи даје чаробњачко име „Велика Звер“ (антихрист) и почиње да приноси чак и људске жртве, да би достигао „виша стања свести“. Године 1904. кроз његову жену Роуз Кели оглашавају се духови који су га изабрали за свог гласноговорника, то јест за гласноговорника „Новог Еона“. Кроули, у стању транса, обузет духом Ајвазом, објављује и закон тог Еона: „Чини оно што хоћеш и нека ти то буде једини закон“.
У то време, окултисткиња руског порекла Јелена Петровна Блавацка оснива тзв. „Теософско друштво“. Она има намеру да обједини модерне научне теорије (еволуционизам, рецимо) са источњачким порукама о цикличном времену, реинкарнацији и карми, као и западњачким спиритизмом и астрологијом. Њени следбеници тврде да их руководе духови древних хималајских гуруа који им дају поруке за Ново Доба („The New Age“) пробуђеног човечанства. Као кључни знак распознавања, теософи бирају змију и свастику, индуски кукасти крст, који касније преузима Хитлер. Једном је Блавацка признала да теософија није „теософија“ (Бого – мудрост), него култ бога – змије, теос офија („офис“ на грчком значи „змија“). То јест, култ сатане.
Данас у свету има много духовник потомака велике змијине слушкиње Јелене Блавацки. Њихов се покрет зове „Покрет за Ново Доба“, и шири се муњевитом брзином, како на Западу, тако и код нас. Новодопци су објавили да је хришћанска ера човечанства завршена са астролошким знаком Рибе, који је трајао две хиљаде година; сада наступа Доба Водолије, у коме ће се остварити промена нашег поимања и потпуно усавршавање човека. Људско биће ће постати бог и оствариће рај на земљи. Покрет за Ново доба обухвата најразличитије области људског стваралаштва. У области природних наука, рецимо, теоретичари попут Фритјофа Капре доказују како је модерна физика дошла до истих закључака које су о природи ствари имале индуске „Веде“ и кинески таоизам. У оквиру екологије, новодопци се залажу за повратак божанству Мајке Земље („Magna Mater“ којој су, у праисторији, приношене и људске жртве.) Свакодневни живот треба да буде здрав – мало џогинга, мало вегетаријанства, јога вежбе и ТМ допринеће бољој кондицији. Ако се човек разболи, треба да иде код парапсихолога, биоенергетичара, врачара и гатара. Да би постигао измењена стања свести и отворио „врата перцепције“ (Хаксли), треба да се бави магијом и користи халуциногене дроге (LSD, на пример). Њу Ејџ има своју музику (снимљени и у звуке преведени космички шумови, рецимо); своје филмове (Спилберг – Лукасови „Блиски сусрети треће врсте“, „Ити, Ванземаљац“, серија о Индијани Цонсу); своју књижевност (хорор, научна фантастика, мач и магија.) То је веома широк покрет и највећи број далекоисточних секти на Западу, као и окултних групација, укључен је у њега.
Ево неколико основних појмова теологије Њу Ејџа. Ти појмови су, слободно то можемо рећи, знаци за распознавање савремене паганске духовности.
По учењу новодобаца:
1. Бог је безлична свудаприсутна сила, истовремено извор добра и зла. („Ако нема зла у Кришни, како би се могло манифестовати у свету“?, кажу кришнаисти.)
2. ИсусХрист (намерно не кажемо православно „Христос“) је учитељ Новог доба и просветљена особа која је схватила да је бог. По угледу на таквог „Христа“, свако треба да схвати да је и он сам – „суштински божанствен“.
3. Човек је по себи добар и савршен, и у себи може наћи све што му треба за привремени и вечни живот;
4. Спасење је развој психичких снага и „више свесности“. Ово се постиже истраживањем сопствене унутрашњости и парктиковањем окултних техника којима човек схвата да је он лично – божанствен по природи;
5. Грех је „непознавање сопствене божанскости“;
6. Смрт је тренутак утапања у „Бога“, то јест у безличну космичку енергију. Да би тај сусрет био прави, мора се достићи унутарње просветљење;
7. Сатана је „обична свест“ – човек који постоји у стању неоствареног потенцијала;
8. Рај и пакао су добро или лоше стање свести.
Да ли је потребно рећи да ово учење нема никакве везе са учењем Цркве? Нажалост, потребно је, јер је народ заборавио Православље, па рог често прима као свећу. И то рог сатанин.
1. Бог је Света Тројица, Отац и Син и Дух Свети, са безброј нестворених благодатних енергија у којима, у складу са својим опредељењем могу да учествују и разумна бића – ангели и људи. Сама суштина Божја несазнатива је и неприступна. По речи Светог Максима Исповедника: „Бог се не може сазнати у суштини, али се познаје по лепоти Његових створења и Своме промишљању о њима“. Или, како каже Свети Јован Дамаскин: “ Да Бог постоји, то је очигледно. Али шта је Он по суштини и природи, то је непознато“. Господ није никаква безлична космичка енергија јер је космос Божја творевина, и Господ га надилази. Како рече Свети Григорије Богослов, Бог је „највиша светлост, неприступна, неисказана, умом недосежна, речју неизречена; која просвећује сваку разумну природу“.
2. Исус Христос је друго Лице Свете Тројице, Син Божји, Који се у време владавине римског ћесара Августа ваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве, поставши Син Човечији, сјединивши у Својој Божанској Личности Божанску и људску природу – неразделно и несливено. Он је, жртвујући Се на крсту, ослободио род човечански од греха, смрти и ђавола, помиривши га са Небеским Оцем. Васкрсењем из мртвих, показао је да ћемо сви ми једног дана васкрснути и стати пред Њега, као Цара и Судију, да би свако, по својим делима, примио вечни живот или вечну смрт, то јест да би био у вечној светлости са Богом и ангелима Његовим или у вечној тами са сатаном и његовим демонима.
3. Човек је, по себи, наслеђујући последице пада Адама и Еве, склон греху, смртан и под влашћу злих духова. Тек крштењем, које је улазак у Цркву Божју, он добија могућност да се ослободи своје трулежности и да, чистећи се од унутарње таме, благодаћу Божјом, постане усвојени син Небеског Оца. Како каже Свети Иринеј Лионски, Син Божји постао је Син Човечји да би синови људски постали синови Божји.
4. Спасење је, дакле, ступање у Цркву Божју као заједницу Тела и Крви Исуса Христа. Тек у Цркви он се ослобађа робовања тами, јер је Господ на Себе драговољно узео грехе људи и Жртвом на Голготи, Васкрсењем и Вазнесењем Својим искупио људе. Да би се неко спасао, потребно је да ступи у органску заједницу Христа и Његових верних – у Цркву, и да се чува од греха, творећи врлине. На тај начин, он задобија благодат Светога Духа и ослобађа се служења нечистим силама. Јер, по речи Св. ап. Павла, „где је Дух Господњи, онде је слобода“ (Гал. 5, 1, 13; 2. Кор. 3, 17).
5. Грех је све оно што се противи светој и савршеној вољи Божјој и што човека удаљује од заједнице са Богом Љубави. То је одступање од Господа, гажење Његових заповести, вређање Његове доброте и милосрђа, предавање себе у ропство демонима и осуда на вечну муку. Грешник је роб греха (Јн. 8, 34), а онај ко врши вољу Оца Небескога је син светлости – по слободи и љубави према Светој Тројици. Ко робује греху, робује твари и осуђује себе на трулежност. Ко служи Пресветој Тројици, налази се изнад стихија овога света и благодаћу се преображава у „земаљског ангела и небеског човека“ (појам из многобројних химни свецима Господњим.)
6. Смрт је удаљавање од заједнице са Богом Који је Живот и источник живота. Она је последица греха. Како каже књига Премудрости Соломонове: „Бог није створио смрт, и не радује се погибији живих. Он је све створио за живот… Он је човека створио за бесмртност. Завишћу ђаволовом смрт је ушла у свет“ (Прем. Сол. 1, 1314; 2, 2324). Да Адам и Ева нису послушали сатану и прекршили заповест љубави Божје, они никад не би окусили смрт и њихови потомци је не би доживљавали као болно раздвајање душе од тела. Па ипак, Богочовек Исус Христос је, како се пева у васкршњој химни, „устао из мртвих, (Својом) смрћу смрт уништио, и свима у гробовима даровао живот“ као могућност пребивања у заједници са Светом Тројицом.
7. Сатана је предводник мрачних духова који су у почетку од Бога створени као добри ангели, али су се у зле претворили кад су, по својој гордости, отпали од Бога и изгубили првобитну лепоту. „Сатана“ значи противник, јер је он противник Бога и човека. Он је и ђаво, што значи клеветник, јер клевета људе код Бога и Бога код људи (учећи их, рецимо, да Бог није Отац, него „безлична космичка сила.“) Он је и бес, јер, кад је човек у његовој власти, тада побесни, полуди, изгуби се. Он је и демон, злодух, јер је престао бити чисти ангео. Он стално ратује против људи, желећи да им душе претвори у паклену радионицу (Еф. 6, 1116); Он вара сав свет (Откр. 12, 9); одваја их од Христа и Цркве (1. Тим. 4, 1). Господ Исус Христос га је због тога назвао „убицом људским од искони“ (Јов. 8, 44). С обзиром на то да је некад био ангео, он још увек има извесне моћи да вара и куша људе, али је немоћан ако му се ови супротставе силом Божјом. Јер, Господ Исус Христос је раскопао његова дела (1. Јов. 3, 8) и сатро га (Јев. 2, 14), а власт да га побеђују дао је и својим ученицима (Мт. 10, 8; Мк. 16,17) Сатана је изумитељ свих лажних учења о Богу и човеку насупрот учењима Цркве, која је Дом Божји, стуб и тврђава истине (И Тим. 3,15). Бог је Глава Цркве, и Он је Истина (Јов. 8, 44). Сатана пак, у људска срца сеје лажну веру и погрешно знање (Мт. 13, 24-25). Ко га следи изопачава се и удаљује од Бога; ко га следи, пада у смрт и таму.
8. Рај и пакао су, већ рекосмо, или заједница са Богом или савез са ђаволом. Ко воли Бога и ближњега, већ сада живи са Господом, а тако ће бити и кад умре. Ко воли сатану и клања му се, након смрти мучиће се с њим зато што ће бити удаљен од Лица Божјег, од Христа, источника Живота.
Учење Свете Цркве изложили смо укратко (и, наравно, непотпуно), да бисмо показали да постоје огромне, непремостиве разлике између „догматике“ секти и дружина које проповедају Доба Водолије и нову епоху „више религијске свести“ и Откривења датог Цркви Божјој. То што Њу Ејџ говори о „универзалном хришћанству“ је злонамерно и незналачко тумачење основних истина хришћанске вере. Претендујући на научност својих идеја, идеологија Њу Ејџа није ништа друго до израз људске гордости која би хтела да магијски потчини духовни свет. То је стара замка ђавола: ако једете плод познања, бићете као богови. Обожење се, међутим, не постиже механички, на силу, већ кроз заједницу коју је Отац Небески са човеком успоставио преко Свог Јединородног Сина, Господа Исуса Христа у Духу Светоме. Обожење је узрастање у љубави, кроз жртвено смирење, а не кроз надувавање огреховљеног, трулежног „ја“ које се скрива под маском љубави схваћене сентименталистички као уважавање свог и туђег егоизма. Како вели амерички подвижник, покојни отац Серафим (Роуз), источњачки култови су код нас популарни управо зато што хране људску гордост, учећи човека да је он бог по природи. Хришћанство зна да човек може бити бог по благодатном усвојењу; а по природи Божанство је само Света Тројица, Отац и Син и Дух Свети.
Њу Ејџ човеку препоручује да постане бог бавећи се магијом, што је Господ изричито забранио још у Старом Завету (Излазак 20, 3; Пон. Зак. 18, 912). Магије се може употребити јер је божанство „неутрално“, као и духови који настањују космос: помоћу зазивања и заклинања и „Бог“ и духови ће се „покоравати“ зазивачу. Није случајно што један од заговорника Новог Доба, Шри Раџниш, каже да је “ вештичарство једна од највећих могућности људског развоја“, и што Свами Прабхубада из „Харе Кришне“ учи да се може ступати у полно општење са „богом“. Различите далекоисточне секте су идолопоклоничке (следбеници Кришне нуде храну луткицама својих „богова“). Страшна је истина да су овом идолопоклонству подлегли и многи Срби, чији су преци столећима умирали за истину и правду Еванђеља. Заборавивши Бескрвну Жртву Свете Евхаристије, они приносе жртве демонима (јер, како сведочи Свето Писмо, пагани жртвују демонима, а не Богу – 1. Кор. 10, 20). Људи, нарочито млади, склони су паду у тзв. „прагматичку обману“: ако нешто делује, то је истинито. Окултизам и магија, наравно, делују, али то не значи да су им догматика и етика исправне. И коришћење дрога типа LSD-a отвара „врата перцепције“, стварајући „мистичке доживљаје“. Али, одмах након тога, отварају се и врата смрти, и несрећни наркоман кроз њих упада у понор своје заблуде. Разне технике западног и источњачког херметизма („астрална пројекција“, „медитације“, вежбе дисања, мантрање, сексуална јога, итд.) сличне су дрогама: у почетку „шире свест“, а затим доводе до прекида веза са околином и до растакања душе. Желећи да достигне „своју божанственост“ неискусни истраживач заборавља боголикост која се не осваја магијом, него усваја смиреношћу и љубављу. Хотећи да се „стопи са космосом“, он ишчезава у хаосу привиђења која му зли дух подмеће као сурогат истинске духовности. Верујући да је изашао у онострано, он остаје роб греха, смрти и ђавола, слично праоцу Адаму који је, слушајући змију, уместо сличности Богу постао сличан животињама.

* * *

Пред читаоцем је књига о путу којим се чешће иде – путу у пропаст, у бездан окултних наука и праксе. На србском језику се до сада појавило преко две хиљаде књига које се баве ширењем паганизма – од далекоисточних религиј а до црне магије (само од оснивача антропозофије, Рудолфа Штајнера, на србском језику постоји преко стотину наслова!), плус „Треће око“, „Вечити феномени“, „Досије Икс“, „Чудо“, „Зона сумрака“ и слични часописи… Ји Ђинг, тарот, наталне мапе… астрална пројекција, реинкарнација, карма… „Господар прстенова“, Стивен Кинг, Клајв Баркер… летећи тањири, општење са духовима, ченелинг… гностицизам, богумилство, манихејство… алхемија, Кабала, геомантија (фенг шуи)… тантра, мантра, јога… неуролингвистичко програмирање, трансперсонална психологија, позитивно мишљење… телепатија, телекинеза, парапсихологија… биоенергетика, ауре, чакре… холистичка медицина, макробиотика… нова имена, нове речи, нова „еванђеља“, која нас сваки дан запљускују – и све то, ма како различито изгледало, има само једну идеју: наступа Ново Доба, Доба Водолије, Доба просветљеног човечанства, коме је Христос непотребан…. Међутим, уместо да то друштво, коме Христос није потребан напредује и цвета, оно је све несрећније, све горе, све више испуњено очајањем и самоубилачким склоностима…
Ово је књига о путу којим се чешће иде, путу у пропаст. Истовремено, то је књига чији је циљ да свакога читаоца обавести о томе како тај пут избећи, и да га упути на Онога Који јесте Пут, Истина и Живот Вечни човека и света (Јн. 14, 6).

На дан Св. мученика и архиђакона Евпла,
11/24. августа 1998. од рођења Пута

Приређивач

2 коментар(а)

  1. сестра Рада

    Помаже Бог драга браћо и сестре у Христу!
    Занима ме откуд симбол Лобања и кости тзв. Адамова глава на застави неких Светогорсих монаха?
    То јесте испред неких келија?
    Не желим да се осете нелагодно људи који су тамо или су били у испосницама.
    Волим Свету Гору и приче Светогорских Стараца.
    Ово питам јер сам чула да постоји таква застава испред врата неких келија?
    Да ли је тај симбол Православан?
    Уз дужно поштовање и према нашим борцима у Другом светском рату који су такође имали заставу са тим симболом-За краља и Отаџбину.
    Састрадавали су за наш народ.
    Не знам откуд тај симбол у нашој вери?
    Благодарим на одговору.
    Бог вам добра дао добри људи !
    Живи и здрави били!

    Амин +++

  2. Драга сестро Радо,

    Бог ти помогао. Адамова глава (гроб Адама: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 и Голгота: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) односно лобања нашег Праоца се иконопише у доњем делу сцене Распећа нашег Господа Исуса Христоса као Новог Адама тј. Богочовека ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) на коју капље Његова Крв као чин искупљења грехова целог човечанства, цитирам:

    Јеванђеље по Светом Апостолу Луки 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Трпљењем својим спасавајте душе своје.“ tj. „Дај крв, прими Свети Дух“.

    Адамова лобања са укрштеним костима се појављује и на Великој схими (Светогорски монаси немају тзв. Малу схиму, већ имају само ову поменуту):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Што се тиче заставе неких Светогорских монаха коју си поменула, мислим да се можда ради о следећем:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    тј. о расколништву које своје корене кроз људску историју има у масонштини односно у несрећном покушају да се повеже „просветитељски“ национализам са Православљем и створи монархо-клерикализам односно теократија.

    С Богом, а не слободно-од-савести „зидарско“ збогом.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *