NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » USPON KA VASKRSENJU

USPON KA VASKRSENJU

 

USPON KA VASKRSENJU
 

BESEDA O PREDODREĐENJU

Bog je od početka stvorio čoveka
i prepustio ga njegovoj slobodnoj volji.

(Isus Sirahov 15, 14)
 
Ljubljeni vernici,
Jedna od jeresi protestanata jeste predodređenje. Oni pogrešno veruju da je Bog odredio izvesni broj ljudi koji će se spasti, zato što su predodređeni za život večni, i drugi, veći broj ljudi, koji će se pogubiti.
Naša Pravoslavna crkva ne dopušta takvu jeres, prema kojoj Bog ima određeni broj „izabranika“ koje će spasti, a svi ostali će kao žitna pleva biti odstranjeni i osuđeni na oganj večni. To jeretičko mišljenje sasvim je protivno istini, jer po njemu bi značilo da Bog više ne uzima u obzir čovekovu slobodnu volju, nego ga, naprotiv, bez njegove volje, šalje ili u večnu muku ili u život večni.
Pravoslavna crkva, kao što je tokom vekova branila istinu i odstranjivala sve jeresi, tako i danas tvrdo poštuje dogme koje su nam ostavili Spasitelj Isus Hristos, Sveti apostoli i Sveti Oci, ispravljajući sva pogrešna shvatanja i očišćujući od trnja jeresi put duša koje hoće da se spasu.
Braćo moja, velika je zabluda da slušamo te ljude koji hule govoreći da „čovek, čak i ako bi tvorio volju Božju i svako dobro delo, ipak odlazi u pakao!“. Da li priliči da slušamo te hulnike ili Hrista Boga našega, Koji nam kroz usta Svetoga apostola Pavla kazuje ovako: Bog hoće da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine (1. Tim 2, 4). Hoćemo li te zabludele slušati ili Boga, koji nam kroz Svoga proroka govori: Eda li je meni milo da pogine bezbožnik, a ne da se odvrati od puteva svojih i bude živ? (Jezekilj 18, 23).
Kada se god zli bude odvratio od bezakonja koje je tvorio i bude činio sud i pravdu, spašće dušu, živeće i neće umreti (Jezekilj 18, 22-28). Sveti prorok Isaija veli, kao u ime Božje: Pogledajte u mene i spašćete se, svi krajevi zemaljski! Ja sam Bog silni, i nema drugoga (Isaija 45, 22). Pa i sam Spasitelj naš Isus Hristos kaže: Tako nije volja Oca vašega nebeskoga da propadne jedan od ovih malih (Mt 18, 14).
Božanski Jovan Jevanđelist, iznoseći da je Bog Otac iz ljubavi prema ljudskom rodu poslao Jedinorodnoga, Sina Svoga, radi spasenja svih koji budu verovali u Hrista, rekao je: Jer Bog tako zavole svet, da je Sina Svojega Jedinorodnoga dao, da svaki koji veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni (Jn 3, 16).
Znači, svi koji budu verovali u Hrista i budu tvorili i dela vere (Jak 2, 17-22) imaće život večni, a ne samo izabrani i predodređeni za život večni. Takođe, Sveti apostol Petar, iznoseći da Bog hoće da se svi ljudi spasu, veli: Ne docni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da docni; nego nas dugo trpi, jer neće da iko propadne, no da se svi pokaju (2. Pt 3, 9).
Videli ste da ne kaže kao jeretici protestanti da dugo trpi kako bi se spasli predodređeni za život večni, nego da se svi pokaju! Isti božanski Jevanđelist Jovan, u svojoj Prvoj poslanici, veli: I mi smo videli i svedočimo da je Otac poslao Sina Spasitelja sveta (1. Jn 4, 14). Čuli ste da kaže: „Spasitelja sveta“, a ne predodređenih u svetu! Ako oni kažu da su neki predodređeni za muku večnu, i mi to velimo, ali samo za grešnike, koji neće da dođu k pokajanju. Ako li se ipak vrate Hristu i rode rod dostojan pokajanja (Mt 3, 8), onda ne verujemo da će grešnici biti predodređeni za muku večnu bez prava na pokajanje, jer Gospod naš Isus Hristos dođe u svet da spase grešnike (1. Tim 1, 15).
Ako Blagi Bog ljubi pravednike i grešnicima ukazuje milost, i ako je milost Gospodnja od veka i do veka na onima koji Ga se boje, i pravda Njegova na sinovima sinova onih koji čuvaju zavet Njegov (Ps 102, 17-18), onda gde još ima mesta za predodređenje, prema kojem će Bog u Dan Suda imati milosti samo prema jednima, a prema drugima, ma bili i pravedni, neće imati milosti, da ne bi kako premašio broj otpre određenih za spasenje? Zar se može takvo što verovati, kada On neće da iko pogine?! (Mt 18, 14). Jer ako dođe u svet da spase grešnike (1. Tim 1, 15), kao što kaže Sveti apostol Pavle, onda tim više i pravednike, koje ljubi (Ps 145, 8).
Zašto onda, o jeretiče, veliš da Bog ima tačan broj za one koji se spasavaju, a da mu ostali nisu potrebni, pošto nisu predodređeni za život večni?! Bog nigde ne govori kao ti, nego kroz usta Apostolova veli da On hoće da se svi ljudi spasu (1. Tim 2, 4), a kroz usta Svoga proroka veli da Mu nije milo da pogine bezbožnik, nego da se povrati i bude živ? (Jezekilj 18, 22-23).
Ljubljeni vernici,
Neka oni što podržavaju predodređenje pojme da je čovek predodređen za dobro ili za zlo samo po svojoj slobodnoj volji. Ako hoće da se spase i da tvori volju Božju, predodređen je za spasenje; a ako li čovek neće da se spase i da tvori volju i zapovesti Božje, onda ga ni Bog neće na silu spasti! On je Svepravedan i Preblag i neće da razvaljuje vrata, jer veli: Evo stojim na vratima i kucam; ako ko čuje glas Moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njim, i on sa Mnom (Otk 3, 20). Dakle, On ne prisiljava čovekovu volju, ali i ne nipodaštava njegovu volju. Ako čovek hoće da tvori dobro i da se spase, onda hoće i On, jer „Bog ne spasava čoveka bez čoveka“. On obećava da se obrati čoveku, kada se i čovek obrati Njemu, jer veli: Vratite se k Meni… i Ja ću se vratiti k vama (Zaharija 1, 3). A Sveti prorok Isaija veli: Neka bezbožnik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje, i neka se vrati ka Gospodu, i smilovaću se na nj; i k Bogu našemu, jer prašta mnogo (Isaija 55, 7).
Bog ne kaže: „Ako niste predodređeni za život večni, uzalud se vraćate k Meni, jer ćete ionako propasti“, nego naprotiv, veli da ako čovek bude verovao u Njega i bude tvorio Njegove zapovesti, On će ga odrediti za život večni, jer je pravda Njegova na sinovima sinova onih koji čuvaju zavet Njegov i pamte zapovesti Njegove da ih izvršuju (Ps 102, 17-18). Ako čovek dobrovoljno odstupi od zapovesti Božjih i neće da tvori Njegovu volju, onda se sam dobrovoljno predodređuje za muku i kaznu, kao što i Sveti Duh kazuje: One koji skreću u pokvarenost odbaciće Gospod sa delateljima bezakonja (Ps 124, 5).
Da naznačimo i argumente protestanata, koji se oslanjaju na sledeće reči Svetoga apostola Pavla: Bog koga hoće pomiluje, a koga hoće otvrdoglavi (Rim, 9, 18). Zaista, tako je, ali Bog ne želi to slučajno, nego razborito, mudro i neiskazano pravedno. On, zaista, hoće da pomiluje, ali one koji su dostojni milosti. A koga hoće otvrdoglavi, ali koga? Onoga koji je dostojan da bude otvrdoglavljen, koji ima i srce okamenjeno. One koji imaju česno stanje Bog tvori sudovima čestnim, a one koji se dobrovoljno priklanjaju nečesnim strastima tvori sudovima nečesti. Bog unapred određuje, priziva, opravdava i proslavlja (Rim 8, 29-30), ali koga? One koje je poznao da su dostojni priziva, opravdanja, proslavljanja i spasenja.
Bog je otvrdnuo srce Faraonu (Izlazak 9, 12; 10, 1; 20, 27), ali uzrok njegova otvrdnuća nije od Boga, nego od njegovoga odbijanja da dopusti narodu Božjem da Bogu prinese žrtve u pustinji (Izlazak 8, 15; 18, 32; 10, 20; Sveti Grigorije Niski, Tumačenje Mojsijevog žitija). Jer šest je puta obećao Faraon da će pustiti narod i pripao je k Mojsiju i k Aronu, moleći ih: Sada zgreših; Gospod je pravedan, a ja i moj narod jesmo bezbožnici. Molite se Gospodu za mene, pa ću vas pustiti, i više vas neće niko ustavljati (Izlazak 11, 27-28). Ali potom se predomislio i nije ih više hteo pustiti.
Dakle, nije Gospod otvrdnuo srce Faraona, nego je Faraon dobrovoljno odstupao od Gospodnjih zapovesti i nije hteo da pusti narod, i to njegovo odstupanje od Božje zapovesti bilo je uzrok njegove otvrdnutosti. To njegovo odstupanje i predomišljanje bilo je po njegovoj slobodnoj volji, i nije ga Bog otvrdnuo (Sveti Grigorije Niski, Tumačenje Mijsijevog žitija). On se dobrovoljno otvrdoglavio, i zbog toga ga je Bog napustio i kaznio pogibijom u Crvenom moru. Tako biva svima koji se otvrdoglave i odstupaju od Božjih zapovesti, po svedočenju Duha Svetoga, Koji veli: A one koji skreću u pokvarenost odbaciće Gospod sa delateljima bezakonja (Ps 124, 5).
Znači, Bog koga hoće da pomiluje, pomiluje ga; ali On, budući pravedan, kao Bog pravde, ukazuje milost onome koga zatiče dostojnim milosti, i, takođe čini da otvrdne onaj koga zatiče dostojnog otvrdnuća, to jest onoaj koga zatiče dobrovoljno otvrdoglavljenog i otvrdnutog. Bog neće da Ga kogod sledi na silu, jer veli: Ako hoće ko za mnom ići, neka se odreče sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide (Mt 16, 24; Mk 8, 34). On je od početka stvorio čoveka i prepustio ga njegovoj slobodnoj volji (Isus Sirahov 15, 14). Duh Sveti kroz Svetoga proroka Davida kazuje: Gospode, blagovoljenjem kao oružjem venčao si nas (Ps 5, 13). To oružje blagovoljenja, ako ga čovek koristi zlo i njime dela što je protivno Zakonu Božjem, postaje uzrokom njegove propasti; ne kažnjava Bog čoveka mukom, nego njegova slobodna volja da tvori što je zlo čini ga da bude kriv za muku večnu.
Koji dobrovoljno odbacuju samilost Božju, dostižu da ih kazni pravda Njegova, jer iako je Bog milostiv i dugotrpeljiv, On je i pravedni Sudija (Mt 16, 27). Mi treba da se više bojimo Božje milosti nego li pravde Njegove – kao što kazuju Sveti Oci – jer ako budemo povredili Njegovu pravdu možemo pohitati k Njegovoj milosti, a ako li budemo povredili Njegovu milost toliko, da više ne budemo dostojni nje, onda nemamo više kamo da hitamo za spasenje. To nam kazuje i Božansko pismo, kada veli: Nemoj reći: Milosrđe je Njegovo veliko, očistiće mnoštvo mojih grehova, jer On ima milost i gnev, i na grešnicima će počinuti jarost Njegova (Isus Sirahov 5, 6-7). Drugim rečima, ne treba da zloupotrebljavamo milost Božju, jer ako to činimo, doći će na nas Njegov pravedni gnev!
Navedimo konkretni primer onoga što mi pravoslavci nazivamo, to jest prethodnom odlukom Božjom, i kako mi to shvatamo za razliku od protestantskoga predodređenja. Reč je o priči o Samarjanki koja se srela sa Spasiteljem kod Jakovljevoga studenca.
Preblagi naš Spasitelj stigao je jednoga dana u podne na Jakovljev studenac, umoran od puta, bos, kao što je išao po stazama Svete Zemlje, da traži izgubljene ovce doma Izrailjeva (Mt 10, 6).
Pošto je bio Bog, dobrovoljno je uzeo na Sebe neporočne strasti naše ljudske prirode, to jest žedneo je kao čovek, gladneo je, umarao se, žalostio se, rastuživao se, osećao bolove (Mt 16, 38); ukratko, imao je sve što spada u ljudsku prirodu, osim greha (Jn 8, 46). Dakle, okružen tim neporočnim strastima, stigao je na Jakovljev studenac, i dok je stojao na sunčevoj podnevnoj pripeci, došla je žena Samarjanka da zahvati vode iz studenca.
Božja Promisao i Njegova prethodna odluka odredili su da ona žena Samarjanka dođe onoga časa na studenac, jer upravo beše stigao tamo i Spasitelj naš Isus Hristos, Bog naš. Ali zbog čega je nju Bog doveo upravo tada tamo? Zato što je u svojoj duši imala dostojnu pripremu za taj poziv. To možemo pojmiti iz njenoga razgovora sa Spasiteljem sveta. Međutim, Gospod, koji je želeo spasenje njene duše kao i duša ostalih iz grada Samarije, započeo je razgovor rekavši joj: Daj mi da pijem (Jn 4, 7). Ona, poznavši po nošnji i po izgledu da je Judejac, rekla Mu je: Kako Ti, koji si Judejac, tražiš od mene, žene Samarjanke, da piješ? (Jer se Judejci ne druže sa Samarjanima) (Jn 4, 9). To pošto je bilo veliko neprijateljstvo između Judejaca i Samarjana, a Samarjani su bili neka judejska jeres. Tada joj je Spasitelj, sa svojom beskrajnom mudrošću, rekao: Kad bi ti znala dar Božji, i ko je taj koji ti govori: Daj mi da pijem, ti bi tražila od Njega, i dao bi ti vodu živu! (Jn 4, 10). Tada je Samarjanka rekla: Gospode, ni vedra nemaš, a studenac je dubok; odakle ti onda voda živa? (Jn 4, 11).
Preblagi Bog, Spasitelj naš Isus Hristos, videći da ona i dalje misli na običnu vodu i ne pomišlja na vodu živu, koja je Duh Sveti, rekao joj je: Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti; a koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka, nego voda koju ću mu dati postaće u njemu izvor vode koja teče u život večni (Jn 4, 13-14). Tada je žena rekla: Gospode, daj mi tu vodu da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam (Jn 4, 15). Tada joj je Spasitelj, Gospod naš Isus Hristos, rekao: Idi, zovi muža svoga (Jn 4, 16). Ona je odgovorila: Nemam muža. Tada joj je Spasitelj ponovo rekao: Dobro kaza: Nemam muža; jer si pet muževa imala, i sada koga imaš nije ti muž (Jn 4, 17-18). Tada je ona shvatila da ne govori s bilo kojim Judejcem, kao što je na početku smatrala Spasitelja, nego sa Svetim čovekom i prorokom, i rekla je: Gospode, vidim da si prorok (Jn 4, 19). Zatim, hoteći da pokaže da i ona poznaje Sveto pismo i da nije sasvim u neznanju, rekla Mu je: Oci naši klanjahu se Bogu na gori ovoj, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba klanjati (Jn 4, 20).
Vidite li da je žena Samarjanka, koliko god da je bila zauzeta životnim brigama, čitala i Sveto pismo? Videći Spasitelj da ona pominje reči Svetoga pisma u pogledu mesta za klanjanje, rekao joj je: Veruj Mi, ženo, vi se klanjate onome što ne znate; a mi se klanjamo onome što znamo, jer je spasenje od Judejaca. Ali dolazi čas, i već je tu, kada će se istinski bogomoljci klanjati Ocu u duhu i istini… Bog je duh; i koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju (Jn 4, 21-24). Tada je ona blažena žena, koja beše i sama čitala o dolasku Mesije, rekla: Znam da će doći Mesija koji se zove Hristos; kad on dođe, objaviće nam sve (Jn 4, 25).
Jeste li videli pripremljenu dušu koja očekuje da dođe Mesija? Takva kakva je bila, jer je imala toliko muževa, ali iz njenih reči može svako pojmiti da se blažena Samarjanka, pored izvesnih dobrih dela, bavila i čitanjem Božanskoga pisma i zato je znala za dolazak Mesije. Videći, dakle, Preblagi naš Spasitelj da njena duša očekuje Mesiju, da bi joj kazao sve što je na spasenje, rekao joj je: Ja sam – koji govori s tobom (Jn 4, 26).
Vidite li milosrđe i samilost Spasitelja našeg Isusa Hrista? Što ni Svojim apostolima i učenicima ne beše otvoreno otkrio, da je On Mesija, evo sada kazuje ženi Samarjanki. Ali zašto? Zato što je njenu dušu zatekao pripremljenu da primi to Sveto posvedočenje. Spasitelj je došao da traži izgubljenu ovcu (Lk 15, 6), ali i ova slovesna ovca čeka da dođe njen Pastir, da bi joj pokazao sve što je na spasenje.
Vidite kako je njena duša, žedna spasenja, najpre smatrala Gospoda za bilo kojeg Judejca, zatim videvši da joj je rekao grehe i tajnu njenoga života, smatra Ga prorokom, a nakon što joj se Spasitelj otkrio da je Mesija, ta preblažena žena je ostavila krčag kod kladenca i pohitala u Samarijski grad, kličući njegovim stanovnicima: Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila. Da nije on Hristos? (Jn 4, 29). Tim rečima ona je postala prvi apostol koji je objavio Mesiju u gradu Samariji.
Ta žena Samarjanka, koliko god da je bila grešna, bila je izabrana i unapred određena za život večni, i razgovarala je s Mesijom, Koji je bio Spasitelj sveta, zato što je njena duša bila pripremljena za to. Kao što je postupio Spasitelj sa Samarjankom može učiniti sa svima, i ako se koja duša dobrovoljno bude priklonila Bogu i bude tvorila Njegove zapovesti, po svom umeću, onda će je i u onome što joj nije znano Bog poučiti ka onom što vodi u život večni.
Kao što se Preblagi Bog i Spasitelj, kao Bog čovekoljubac, otkrio Samarjankinoj duši, koja je očekivala Mesiju, isto se tako uvek otkriva i onima koji Ga traže i pokazuje im put spasenja, kao što nam potvrđuje i Sveti prorok David, koji je bio nadahnut Duhom Svetim, i koji veli: Kaži mi, Gospode, put kojim da pođem, jer Tebi uzdigoh dušu moju (Ps 142, 8).
Bog je Premudar, Svevišnji i Svepravedan i Videlac srca svakoga od nas. Ako neka duša dobrovoljno bude poverovala u Njega i bude tvorila Njegove zapovesti, onda će joj se On otkriti kao i ženi Samarjanki i pokazaće joj što još ne zna od Njegovih tajni, poučavajući je na spasenje.
Ta blažena žena, Fotinija Samarjanka, umrla je kao mučenica, zajedno sa svojim kćerima i unukama, nakon veoma mnogo mučenja za veru i ljubav koju je imala prema Gospodu našem Isusu Hristu. Kada sam bio na Svetoj Gori Atonskoj, celivao sam njene Svete mošti u Svetom manastiru Iviru. Dakle, znajmo da je istinsko predodređenje za spasenje, prema Pravoslavnoj crkvi, ovo: Kada se čovekova volja bude sjedinila s voljom Božjom u tvorenju svih dobrih dela, onda je čovek izabran i predodređen za večno spasenje. Bog hoće da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine (1. Tim 2, 4).
Dakle, ako hoće Bog, i ako hoću i ja, onda sam predodređen za spasenje; a ako Bog hoće da me spase a ja neću, nego dobrovoljno hitam na zlo i činim ga, onda uzrok otvrdnuća moga srca, kojim odbijam da tvorim volju Božju i zapovesti Njegove, ne dolazi od Boga, nego od zloće moje volje. U tom se slučaju dobrovoljno predodređujem za večne muke pakla.
U zaključku, u Pravoslavnoj crkvi ne postoji predodređenje odozgo nadole, nego ono potpuno zavisi od čovekove dobre volje. Rečeno je već, i ponavljam: Bog ne spasava čoveka bez čoveka. Tu istinu otkriva veliki i božanski prorok Isaija: Ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna. Ako hoćete slušati, dobra zemaljska ješćete. Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše (Isaija 1, 18-20).
Ako na nebu nastaje velika radost kada se jedan grešnik vraća pokajanju, kako se onda može poverovati da Preblagi Bog hoće da baci u večnu muku one što se iz svega srca vraćaju pokajanju i ištu od Njega milost i oproštaj? Ko, imajući zdrav um, može pomisliti takvo što?
Ljubljeni vernici,
U zaključku ove besede kazaću reči Svetoga Jovana Zlatousta: „Bog nas je predodredio ne samo iz ljubavi, nego i po našim dobrim delima, jer kada bi to zavisilo samo od ljubavi, onda bi trebalo da se svi ljudi spasu, jer Bog sve ljubi i želi svima spasenje. A ako bi to zavisilo samo od naših dobrih dela, onda bi dolazak Spasitelja našeg bio izlišan“.
Blaženi Jeronim († 420 p. Hr.) veli: „Za koje je Bog znao da će u ovom životu biti podobni Njegovom Sinu, te je predodredio da u slavi budu podobni Njemu“ (1. Rimljanima 8, 9). A božanski Otac Amvrosije veli: „Bog nije predodređivao, do samo nakon što je spoznao čiju dostojnost; tome je predodredio i nagradu“.
Dakle, ostaje jasno i pouzdano ono što nam pokazuje Sveto pismo: Bog nikoga ne spasava bez njegove volje (2. Kor 5, 10; 1. Kor 3, 8) i nagradiće svakoga po njegovim delima (Ps 62, 11; Rim 2, 12-13; Lk 12, 47).
Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *