НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богословље светоотачког подвига и искуства » УСПОН КА ВАСКРСЕЊУ

УСПОН КА ВАСКРСЕЊУ

 

УСПОН КА ВАСКРСЕЊУ
 

БЕСЕДА О ЧИТАЊУ СВЕТОГА ПИСМА И О КЉУЧУ ЗА ЊЕГОВО ПОИМАЊЕ

Истражујете Писма,
јер ви мислите да у њима имате живот вечни

(Јн 5, 39).
Докле не дођем пази на читање,
утешавање и учење

(1. Тим 4, 13).
 
Љубљени верни,
Једно од највећих добрих дела међу духовним делањима монахa и хришћанa, углавном, јесте читање Светога писма, које је као труба што нас буди и сабире нам ум у страху Божјем. Ту истину износи божански Отац Јефрем Сиријски, говорећи: „А уместо трубе имај Божанско писмо. Јер као што труба, кликћући, сабире војнике, тако нам и Божанско писмо, кликћући, сабире мисли у страху Божјем, јер помисли су као какви војници који војују против царевог непријатеља. Као што труба, кликћући у време рата, буди ревност јунакa против непријатељa, исто тако Божанско Писмо буди срца духовних војника и подвижникa на творење доброг“ (Беседа монасима о потпуном наоружавању, том 3, стр. 279).
Божански Отац Исак Сиријски, наводећи да нам читање Светога писма помаже у сабирању мисли од расплинутости, учи нас говорећи: „У време када ти је ум расплинут, проводи више у читању него ли у молитви. Чествуј читање, ако је могуће, више него ли бдење, јер читање је источник чисте молитве“ (Беседа 34, наведено дело, стр. 179). На другом месту наводи да „читање Светога писма сабире и јача ум“ (Беседа 29, стр. 154). Исто он вели: „Бави се читањем Светога писма и Житија Светих, која ти показују пут тананости посматрања, мада не осећаш сладост од почетка“, наводећи затим да „ко настојава у том делању постепено премешта своје посматрање са земаљског на небеско“ (Беседа 23, стр. 126).
Божански Отац Јефрем Сиријски, наводећи да читање Светога писма сабире и озарава ум, вели: „Читање Божанскога писма сабире твој ум који лута и даје му Богопознање, Јер је писано: Отпочините и видите да сам Ја Бог (Пс 45, 11). А ако не умеш читати – вели исти Свети Отац – приони тамо где чујеш да се чита и користиће ти (Беседа, стр. 280-281). Чак и велики апостол Павле подстиче свога ученика Тимотеја да се бави читањем Светога писма, казујући му: Докле не дођем, пази на читање (1. Тим 4, 13).
Божански Отац Јован Лествичник, наводећи корист од читања Светога писма, вели да „душа која даноноћно непрекидно размишља о речи Божјој, и у сну се исто тиме бави. Та последица је права награда од Бога за оно прво делање, да би одагнала лукаве духове и утвари (Поука 20. из Лествице, гл. 20, стр. 190). Свети Јефрем Сиријски, наводећи која писма треба да чита ко твори подвиг, вели: „Читање књига Светога писма може веома да озари и сабере ум, јер то су говори Светога Духа, и умудрују оне који их читају. Будући делатељ, читај делатељне књиге Отаца, јер испунивши ове, постаје лишње читање осталих. Настој да се учиш мудрости и делању спасења више из труда, а не само из читања књига (Беседа 27, стр. 385).
Божански Отац Јован Златоуст, преблажени учитељ света, такође казује о читању Светога писма: „Велико је добро, љубљени, читање Божанскога писма. То чини душу философом. То премешта мисао на небо. То чини човека захвалним. То чини да се не бавимо ничим овосветским и да, гледајући на награду господареву, деламо све што је добро“. И затим вели: „Зато вас молим да с много марљивости читамо Свето писмо, јер ако будемо често читали што се тамо налази, задобићемо познање“ (Подела пшенице, Бузау, 1833, Беседа 43, стр. 372). После тога вели: „Зато вас молим да задобијете и књиге и уједно с књигама да чувате поимања и да их запишете у својим срцима. И било да ћемо појмити силу написанога, било да је нећемо познати, ипак их често читајмо. Јер стално читање чини неизбрисив помен и много пута што данас, читајући, нисмо могли докучити, то ћемо сутра, опет читајући, докучити, јер ће Човекољубац, Бог, невидљиво озарити наш ум“ (Исто, стр. 375-376).
Значи, показао сам, с доказима из Светога писма и од Светих Отаца, која је корист што бива од читања Светога писма и да се, читањем Светога писма, наш ум буди, сабире од расплинутости, постаје побожан, озарава се, и даје му се Богопознање. Пошто се уз свако добро дело качи и меша злоћа, да би осујетила корист доброга дела, божански Оци Цркве Христове показали су нам поједина искушења, која приањају за наш ум током читања Светога писма, и научили су нас, истовремено, и како да се њих клонимо.
Ево шта у том погледу вели божански Отац Јефрем Сиријски: „Када хоћеш да читаш, настој да те не спречи непријатељ, наводећи на тебе униније и бацајући те у искушења, казујући ти: Учини најпре то и то! Јер све то наводи на тебе како би те спречио да читаш и да се користиш. Постани као јелен који жедни и жели водне изворе, то јест Божанско писмо. Тако хитај и пиј из њега, да би утолио жеђ која те сажиже кроз страсти. Пиј уједно и ползу из њега. Када ти Господ буде даровао да читаш и да познаш из њих коју реч, немој прећи преко ње било како, него размишљај о њој у свом уму и у свом сећању чувај је неизбрисану, јер је писано: О заповестима Твојим размишљаћу (Пс 118, 15); и опет: У срцу своме скрих речи Твоје, да не бих сагрешио Теби (Пс 118, 11); и опет: Чиме ће успети младић на путу своме? Чувајући Твоје речи (Пс 118, 9). Када читаш, чини то с марљивошћу и с трудом, и с много настојања читај, прелазећи преко стихова. Не жури само да пређеш листове, него, ако је потребно, и двапут, и трипут, и више пута читај стих, да би појмио његову силу“ (Беседа о трпљењу и понизности, том 3, стр. 140-143).
Ако ђаволи буду навели на нас сумњу за који стих из Светога писма, и ако нам у мисли буду рекли: „Видиш да није тако то што је речено, и како би могло тако бити?“ и друго слично, ти реци тој помисли сумње или хуле: „Бежи ми испред лица, сатано! Јер речи су Господње чисте, сребро ражежено у огњу, очишћено од земље, претопљено седмоструко (Пс 11, 7), и ништа у њима није неправо или бунтовно, него су све добре пред онима који поимају, и праведне онима који постижу познање. А ја сам неискусан и не познајем их“. Божански Отац Исак Сиријски, показујући да је велика опасност да неко испитује Свето писмо које је изнад његовога поимања, вели: „Ко постане дрзак и упусти се у поимање Светога писма које је изнад њега, томе прети опаснот од погибељи; пошто тражи што је изнад њега, не присећајући се написане речи: Што је више од тебе немој тражити и што је силније од тебе немој лудачки испитивати. Што ти је заповеђено, о томе размишљај с достојношћу, јер ти није потребно оно што је скривено. Јер многе је обмануло њихово мишљење и лоше расуђивање, које је учинило да посрну њихови умови (Исус Сираховов 3, 20-23). И опет нека се сети речи Светога писма које вели: Јер моје намисли нису као ваше намисли, нити су моји путеви као ваши путеви, говори Господ. Него колико је небо далеко од земље, тако је мој пут изнад ваших путева, и моје намисли изнад размишљања ваших (Исаија 55, 8-9). Иако су речи Господње слатке већма од меда и саћа (Пс 118, 103), ипак нам пристоји да од њих кусимо с мером, по речи: Кад нађеш мед, једи с мером, да не би, преједавши га се, избљувао га (Приче 25, 16); и опет: Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно (Приче 25, 27), да не бисмо, желећи да сагледамо што је далеко, видели утвару уместо истине (Свети Исак Сиријски, наведено дело, Беседа 23, стр. 127).
Браћо хришћани,
У наставку пристоји да покажемо који је духовни кључ потребан за отварање и разабрање нашега поимања, да бисмо спознали, колико је могуће, скривене тајне Светога и божанског писма. Дакле, знајмо и памтимо да кључ за отварање тајни Светога писма јесте чиста Света молитва нашега срца и ума. Ту истину наводе многи Свети и божански Оци, међу којима и Свети Исак Сиријски, који вели: „Немој приступати речима тајни што се налазе у Божанском писму без прозбене молитве којом ћеш искати помоћ Божју. Него реци: Дај ми, Господе, да примим осећај и силу онога што оно садржи“. Исто Свети Исак Сиријски вели: „Сматрај да је молитва кључ истинских поимања садржаних у Светом писму“ (Беседа 73, наведено дело, стр. 329-333).
Слично нас светује и божански Отац Јефрем Сиријски, говорећи: „Када хоћеш да приступиш читању или ако чујеш другога да чита, моли се Богу овако: Господе Исусе Христе, отвори уши и очи мога срца, да бих чуо и појмио Твоју вољу, Господе, јер сам нитков на земљи. Немој сакрити од мене Твоје заповести, него ми откриј очи, и познаћу чудеса Твога Закона, Господе; покажи ми непоказано и скривено мога срца и Твоје мудрости, јер се у Тебе уздајем, Боже мој, да ми Ти озариш ум“ (Беседа монасима о потпуном наоружавању, том 3, наведено дело, стр. 233).
Али. браћо, могу ли се сви бавити читањем Светога писма? Да заиста могу. А могу ли сви поимати Свето писмо? Не, заиста не. И зашто то? Зато што су у Светом писму нека места тешко разумљива, која неуки и неутврђени изврћу, као и остала Писма, на своју сопствену пропаст (2. Пт 3, 16). Дакле, ваља нам знати да нема било ко право или позив да поима и тумачи Свето писмо, него само Црква, кроз лица којима је Бог поверио тај позив. Јер у Цркви немају сви исти позив и исти дар.
Свако има одређени дар, али и одређени позив, који други не могу имати, по речи великога апостола Павла, који вели: И ове постави Бог у Цркви: прво апостоле, друго пророке, треће учитеље… Затим вели: Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? (1. Кор 12, 28-29; Еф 4, 11). Зато је свако дужан да се бави својим даром и својим позивом, које има од Бога, и да не жели да присвоји себи одређене дарове и позиве које нема. Исти велики апостол Павле нам показује ту истину, говорећи: Сваки, браћо, у чему је призван у ономе нека остане пред Богом (1. Кор 7, 20-24).
Нисмо сви апостоли, нисмо сви пророци, нисмо сви учитељи, немамо сви реч мудрости, познања и разликовања духова (1. Кор 12, 4-6, 11; Рим 12, 6); због тога не можемо сви поимати Писма. И пошто нам није свима дата мудрост и знање (3. Цареви 8, 12; 4, 29; Приче 2, 6; Проповедник 2, 26; Данило 2, 20; 11, 22-23; Лк 21, 15; 1. Кор 2, 12), због тога не можемо сви поимати и тумачити Свето писмо. Христос је истина (Јн 14, 6), и нико не може ту истину да појми боље него Црква Христова, која је стуб и тврђава истине (1. Тим 3, 15). Црква Христова је заснована на темељима апостолa и пророкa, а угаони камен је сaм Исус Христос (Еф 2, 20; Рим 8, 3; Исаија 28, 16; Мт 16, 18; 21, 42 и др.). Христови апостоли су, полагањем руку, силом Духа Светога посветили епископе (2. Тим 1, 6; 1. Тим 4, 14; Дап 6, 6; 14, 23). Тим епископима, које су они поставили у Цркви, заповедили су да чувају себе и науку и да истрају у њој (1. Тим 4, 14). Њима су дали власт да рукополажу свештенике (Тит 1, 5). Њима говори Свети апостол Павле: Ако неко друкчије учи и не држи се здравих речи Господа нашега Исуса Христа и учења о побожности… Клони се таквих (1. Тим 6, 3-5). Нека свако појми да су само Свети апостоли и њихови последници примили од Бога власт да установљавају јерархију у Цркви Христовој (Мт 16, 19; 18, 18; Дап 15, 23; 1. Кор 14, 37; 2. Кор 10, 8; 13, 10; Еф 4, 11-15); њима је Спаситељ наш Исус Христос потпуно поверио учење Свога јеванђеља (Рим 16, 25-26; 1. Тим 1, 3; Тит 1, 13), и сви хришћани треба да се покоравају законима Цркве и њеним предводницима (Мт 18, 16; Дап 16, 4; 1. Сол 15, 12-13; 2. Сол 3, 14; Јев 13, 14; 1. Пт 5, 5).
Треба да појмимо да ником није допуштено да тумачи Свето писмо како би се њему чинило, нити му је допуштено да проповеда реч Божју, док га не буду послали предводници Цркве, које су на њеном челу поставили Свети апостоли (Тит 1, 5). Јер како ће проповедати ако не буду послани? (Рим 10, 15). Кроз читање Светога писма у нама се рађа вера (Дап 13, 48; 17, 11; Јн 5, 39; Рим 10, 10-11; 16, 26); међутим не може поимати Свето писмо свако ко га чита, него му је потребан поучитељ, који може да га путедводи и да му открије истину која је у њему (Дап 8, 31-35; 13, 12; 14, 1; 16, 30-34 и др.). Пошто су многи учењаци хтели да појме Свето писмо по својој глави и нису се препустили да их путеводе који имају од Бога дар учења и разликовања, испунио се свет јересима и настали су раздори у Цркви (1. Кор 12, 4-6).
Браћо хришћани,
У закључку наше беседе, молим вас памтите да сам вам напоменуо четири ствари: колико је корисно читање Светога писма, каква искушења подижу ђаволи на оне који се баве читањем Светога писма, који је духовни кључ за поимање Светога писма и да не могу сви поимати Свето писмо без искуснога поучитеља у томе.
Нека бих и ја, грешник, милошћу и самилошћу Преблагога Бога, памтио шта сам вам говорио, и да бих се, сећајући се тога, пренуо из сна свога неосећаја и подстакао и себе на делање, потпомогнут од ваших, браћо, молитава.
Амин.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *