НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богословље светоотачког подвига и искуства » УСПОН КА ВАСКРСЕЊУ

УСПОН КА ВАСКРСЕЊУ

 

УСПОН КА ВАСКРСЕЊУ
 

ПРЕДГОВОР
 
Будући дошљак на земљи и пролазник, као сви оци моји (Пс 38, 13) и размишљајући о догађајима мога живота, сетио сам се неких беседа које сам некада казивао оцима и браћи из овога Светог манастира Сихастрије, у време када сам, с недостојношћу, био њихов духовни поучитељ. Дакле, сматрао сам да би било добро да испишем неке од тих беседа које су ми се учиниле полезнијим како за наш монашки чин, тако и за вернике.
Велики део ових беседа написао сам у безмолвију, између 1958. и 1964. године, када сам због својих грехова отишао у изгнанство, повукавши се у усамљеништво у планине Рарау-а и у столетне шуме које прекривају долину Бистрице. Дању и особито ноћу, након што бих окончао молитвени поредак Богу и Богомајци, заштитници свих хришћана, који је трајао више од десет часова, подстакнут умом и окрепљен Духом Светим, лаћао сам се писања. Био сам сaм и нисам задуго виђао човечији лик, али сам био срећан у овом царству спокоја. Писао сам свакодневно по неколико страница, више по памћењу, при слабој светлости ватре са отвора земунице или при свећи, јер нисам имао при себи, до само књиге за правило, Свете и Пречисте Тајне Господа нашег Исуса Христа, којима сам се причешћивао седмично, и две књиге које су ми веома миле: Аскетска слова Светога Исака Сирина и Стражење пет чула Светога Никодима Агиорита. Библијске текстове сам писао по сећању. Како је божанско безмолвије, сједињено с молитвом у усамљеништву! Кад год се сетим тих тренутака, не могу се обуздати плакање…
Овим беседама је касније придодато неколико иних, изговорених пред братством Свете Сихастрије, када ме је одређивао отац старешина да говорим. Оне су дуго кружиле у рукопису по манастирима, под називом Беседе за монахе. Затим, видећи да и мирјани желе да им се читају ради ползе, допунио сам их са неколико иних беседа, као и са појединим забелешкама о оцима које сам затекао у животу и који су имали посебну кончину, и поднео Високопреосвећеном нашем митрополиту, који је одлучио да их објави под насловом Успон ка Васкрсењу-Духовне беседе, придодавши на почетку и леп Предговор.
Добар део беседа намењен је особито монасима, као што су оне о општежићу, о послушању, девствености, добровољном сиротовању, о стражењу ума, о молитви ума и срца, о неједењу меса у манастирима, о сасецању воље и друге. А општих беседа, полезних и за монахе и за вернике, придодао сам више, као што се види из садржаја. Библијски текстови су преузети особито из Светога писма, издање 1914, а светоотачки текстови су великим делом преузети из књига штампаних у Манастиру Њамцу у првој половини XIX века.
Веома сам свестан чињенице да ове беседе, преузете више из књига него из живљења, неће имати премного користи за читаоце, пошто их је написао човек који их није проживео и није их опробао својим сопственим трудом. Али оне садрже много сведочења из Светога писма и од Светих Отаца, и тиме сам настојао да им уградим извесну духовну вредност, знајући да и бакар, када је добро очишћен, сјаји и опонаша злато. Тако и ја недостојни, сетивши се приче онога који је закопао талант свога Господара (Мт 25, 14-30) и био осуђен, осмелио сам се и написао ове беседе, које сачињавају трећи том, након беседа на светитељске празнике и у све недеље током године.
Знам да монаси и браћа по манастирима имају много поучитељних књига у келијама и библиотекама, а немају довољно времена да прочитају ни најзначајније од њих. Али ни овим беседама нису стране поуке Светих Отаца и спасоносно учење наше Православне цркве, а имајући лакши облик излагања, ближе су нашем поимању.
Благодарим из свег срца Високопреосвећеном нашем Данилу, митрополиту молдавском и буковинском, за Предговор и за родитељску љубав с којом је одобрио да се ове беседе одштампају у штампарији Митрополитског центра. Такође молим са смиреношћу све христољубитеље оце и браћу из манастирa и вернике који ће имати љубави да читају ова слова, да се моле Преблагом Богу и Спаситељу нашем Исусу Христу, Његовој Пречистој Мајци и свим Његовим Светитељима да помогну и мени грешном, како бих и ја, бар врхом прста дотакао што сам написао, да не бих добио осуду онога који учи и не твори.

Архимандрит Клеопа Илије

Свети манастир Сихастрија

Рођење Пресвете Богородице

8. септембар 1991.

 

<< претходна    [ садржај ]    следећа >>

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *