USPON KA VASKRSENJU
BESEDA O ČITANJU SVETOGA PISMA I O KLJUČU ZA NJEGOVO POIMANJE
Istražujete Pisma,
jer vi mislite da u njima imate život večni
(Jn 5, 39).
Dokle ne dođem pazi na čitanje,
utešavanje i učenje
(1. Tim 4, 13).
Ljubljeni verni,
Jedno od najvećih dobrih dela među duhovnim delanjima monaha i hrišćana, uglavnom, jeste čitanje Svetoga pisma, koje je kao truba što nas budi i sabire nam um u strahu Božjem. Tu istinu iznosi božanski Otac Jefrem Sirijski, govoreći: „A umesto trube imaj Božansko pismo. Jer kao što truba, klikćući, sabire vojnike, tako nam i Božansko pismo, klikćući, sabire misli u strahu Božjem, jer pomisli su kao kakvi vojnici koji vojuju protiv carevog neprijatelja. Kao što truba, klikćući u vreme rata, budi revnost junaka protiv neprijatelja, isto tako Božansko Pismo budi srca duhovnih vojnika i podvižnika na tvorenje dobrog“ (Beseda monasima o potpunom naoružavanju, tom 3, str. 279).
Božanski Otac Isak Sirijski, navodeći da nam čitanje Svetoga pisma pomaže u sabiranju misli od rasplinutosti, uči nas govoreći: „U vreme kada ti je um rasplinut, provodi više u čitanju nego li u molitvi. Čestvuj čitanje, ako je moguće, više nego li bdenje, jer čitanje je istočnik čiste molitve“ (Beseda 34, navedeno delo, str. 179). Na drugom mestu navodi da „čitanje Svetoga pisma sabire i jača um“ (Beseda 29, str. 154). Isto on veli: „Bavi se čitanjem Svetoga pisma i Žitija Svetih, koja ti pokazuju put tananosti posmatranja, mada ne osećaš sladost od početka“, navodeći zatim da „ko nastojava u tom delanju postepeno premešta svoje posmatranje sa zemaljskog na nebesko“ (Beseda 23, str. 126).
Božanski Otac Jefrem Sirijski, navodeći da čitanje Svetoga pisma sabire i ozarava um, veli: „Čitanje Božanskoga pisma sabire tvoj um koji luta i daje mu Bogopoznanje, Jer je pisano: Otpočinite i vidite da sam Ja Bog (Ps 45, 11). A ako ne umeš čitati – veli isti Sveti Otac – prioni tamo gde čuješ da se čita i koristiće ti (Beseda, str. 280-281). Čak i veliki apostol Pavle podstiče svoga učenika Timoteja da se bavi čitanjem Svetoga pisma, kazujući mu: Dokle ne dođem, pazi na čitanje (1. Tim 4, 13).
Božanski Otac Jovan Lestvičnik, navodeći korist od čitanja Svetoga pisma, veli da „duša koja danonoćno neprekidno razmišlja o reči Božjoj, i u snu se isto time bavi. Ta posledica je prava nagrada od Boga za ono prvo delanje, da bi odagnala lukave duhove i utvari (Pouka 20. iz Lestvice, gl. 20, str. 190). Sveti Jefrem Sirijski, navodeći koja pisma treba da čita ko tvori podvig, veli: „Čitanje knjiga Svetoga pisma može veoma da ozari i sabere um, jer to su govori Svetoga Duha, i umudruju one koji ih čitaju. Budući delatelj, čitaj delateljne knjige Otaca, jer ispunivši ove, postaje lišnje čitanje ostalih. Nastoj da se učiš mudrosti i delanju spasenja više iz truda, a ne samo iz čitanja knjiga (Beseda 27, str. 385).
Božanski Otac Jovan Zlatoust, preblaženi učitelj sveta, takođe kazuje o čitanju Svetoga pisma: „Veliko je dobro, ljubljeni, čitanje Božanskoga pisma. To čini dušu filosofom. To premešta misao na nebo. To čini čoveka zahvalnim. To čini da se ne bavimo ničim ovosvetskim i da, gledajući na nagradu gospodarevu, delamo sve što je dobro“. I zatim veli: „Zato vas molim da s mnogo marljivosti čitamo Sveto pismo, jer ako budemo često čitali što se tamo nalazi, zadobićemo poznanje“ (Podela pšenice, Buzau, 1833, Beseda 43, str. 372). Posle toga veli: „Zato vas molim da zadobijete i knjige i ujedno s knjigama da čuvate poimanja i da ih zapišete u svojim srcima. I bilo da ćemo pojmiti silu napisanoga, bilo da je nećemo poznati, ipak ih često čitajmo. Jer stalno čitanje čini neizbrisiv pomen i mnogo puta što danas, čitajući, nismo mogli dokučiti, to ćemo sutra, opet čitajući, dokučiti, jer će Čovekoljubac, Bog, nevidljivo ozariti naš um“ (Isto, str. 375-376).
Znači, pokazao sam, s dokazima iz Svetoga pisma i od Svetih Otaca, koja je korist što biva od čitanja Svetoga pisma i da se, čitanjem Svetoga pisma, naš um budi, sabire od rasplinutosti, postaje pobožan, ozarava se, i daje mu se Bogopoznanje. Pošto se uz svako dobro delo kači i meša zloća, da bi osujetila korist dobroga dela, božanski Oci Crkve Hristove pokazali su nam pojedina iskušenja, koja prianjaju za naš um tokom čitanja Svetoga pisma, i naučili su nas, istovremeno, i kako da se njih klonimo.
Evo šta u tom pogledu veli božanski Otac Jefrem Sirijski: „Kada hoćeš da čitaš, nastoj da te ne spreči neprijatelj, navodeći na tebe uninije i bacajući te u iskušenja, kazujući ti: Učini najpre to i to! Jer sve to navodi na tebe kako bi te sprečio da čitaš i da se koristiš. Postani kao jelen koji žedni i želi vodne izvore, to jest Božansko pismo. Tako hitaj i pij iz njega, da bi utolio žeđ koja te sažiže kroz strasti. Pij ujedno i polzu iz njega. Kada ti Gospod bude darovao da čitaš i da poznaš iz njih koju reč, nemoj preći preko nje bilo kako, nego razmišljaj o njoj u svom umu i u svom sećanju čuvaj je neizbrisanu, jer je pisano: O zapovestima Tvojim razmišljaću (Ps 118, 15); i opet: U srcu svome skrih reči Tvoje, da ne bih sagrešio Tebi (Ps 118, 11); i opet: Čime će uspeti mladić na putu svome? Čuvajući Tvoje reči (Ps 118, 9). Kada čitaš, čini to s marljivošću i s trudom, i s mnogo nastojanja čitaj, prelazeći preko stihova. Ne žuri samo da pređeš listove, nego, ako je potrebno, i dvaput, i triput, i više puta čitaj stih, da bi pojmio njegovu silu“ (Beseda o trpljenju i poniznosti, tom 3, str. 140-143).
Ako đavoli budu naveli na nas sumnju za koji stih iz Svetoga pisma, i ako nam u misli budu rekli: „Vidiš da nije tako to što je rečeno, i kako bi moglo tako biti?“ i drugo slično, ti reci toj pomisli sumnje ili hule: „Beži mi ispred lica, satano! Jer reči su Gospodnje čiste, srebro ražeženo u ognju, očišćeno od zemlje, pretopljeno sedmostruko (Ps 11, 7), i ništa u njima nije nepravo ili buntovno, nego su sve dobre pred onima koji poimaju, i pravedne onima koji postižu poznanje. A ja sam neiskusan i ne poznajem ih“. Božanski Otac Isak Sirijski, pokazujući da je velika opasnost da neko ispituje Sveto pismo koje je iznad njegovoga poimanja, veli: „Ko postane drzak i upusti se u poimanje Svetoga pisma koje je iznad njega, tome preti opasnot od pogibelji; pošto traži što je iznad njega, ne prisećajući se napisane reči: Što je više od tebe nemoj tražiti i što je silnije od tebe nemoj ludački ispitivati. Što ti je zapoveđeno, o tome razmišljaj s dostojnošću, jer ti nije potrebno ono što je skriveno. Jer mnoge je obmanulo njihovo mišljenje i loše rasuđivanje, koje je učinilo da posrnu njihovi umovi (Isus Sirahovov 3, 20-23). I opet neka se seti reči Svetoga pisma koje veli: Jer moje namisli nisu kao vaše namisli, niti su moji putevi kao vaši putevi, govori Gospod. Nego koliko je nebo daleko od zemlje, tako je moj put iznad vaših puteva, i moje namisli iznad razmišljanja vaših (Isaija 55, 8-9). Iako su reči Gospodnje slatke većma od meda i saća (Ps 118, 103), ipak nam pristoji da od njih kusimo s merom, po reči: Kad nađeš med, jedi s merom, da ne bi, prejedavši ga se, izbljuvao ga (Priče 25, 16); i opet: Jesti mnogo meda nije dobro, i istraživati slavu nije slavno (Priče 25, 27), da ne bismo, želeći da sagledamo što je daleko, videli utvaru umesto istine (Sveti Isak Sirijski, navedeno delo, Beseda 23, str. 127).
Braćo hrišćani,
U nastavku pristoji da pokažemo koji je duhovni ključ potreban za otvaranje i razabranje našega poimanja, da bismo spoznali, koliko je moguće, skrivene tajne Svetoga i božanskog pisma. Dakle, znajmo i pamtimo da ključ za otvaranje tajni Svetoga pisma jeste čista Sveta molitva našega srca i uma. Tu istinu navode mnogi Sveti i božanski Oci, među kojima i Sveti Isak Sirijski, koji veli: „Nemoj pristupati rečima tajni što se nalaze u Božanskom pismu bez prozbene molitve kojom ćeš iskati pomoć Božju. Nego reci: Daj mi, Gospode, da primim osećaj i silu onoga što ono sadrži“. Isto Sveti Isak Sirijski veli: „Smatraj da je molitva ključ istinskih poimanja sadržanih u Svetom pismu“ (Beseda 73, navedeno delo, str. 329-333).
Slično nas svetuje i božanski Otac Jefrem Sirijski, govoreći: „Kada hoćeš da pristupiš čitanju ili ako čuješ drugoga da čita, moli se Bogu ovako: Gospode Isuse Hriste, otvori uši i oči moga srca, da bih čuo i pojmio Tvoju volju, Gospode, jer sam nitkov na zemlji. Nemoj sakriti od mene Tvoje zapovesti, nego mi otkrij oči, i poznaću čudesa Tvoga Zakona, Gospode; pokaži mi nepokazano i skriveno moga srca i Tvoje mudrosti, jer se u Tebe uzdajem, Bože moj, da mi Ti ozariš um“ (Beseda monasima o potpunom naoružavanju, tom 3, navedeno delo, str. 233).
Ali. braćo, mogu li se svi baviti čitanjem Svetoga pisma? Da zaista mogu. A mogu li svi poimati Sveto pismo? Ne, zaista ne. I zašto to? Zato što su u Svetom pismu neka mesta teško razumljiva, koja neuki i neutvrđeni izvrću, kao i ostala Pisma, na svoju sopstvenu propast (2. Pt 3, 16). Dakle, valja nam znati da nema bilo ko pravo ili poziv da poima i tumači Sveto pismo, nego samo Crkva, kroz lica kojima je Bog poverio taj poziv. Jer u Crkvi nemaju svi isti poziv i isti dar.
Svako ima određeni dar, ali i određeni poziv, koji drugi ne mogu imati, po reči velikoga apostola Pavla, koji veli: I ove postavi Bog u Crkvi: prvo apostole, drugo proroke, treće učitelje… Zatim veli: Jesu li svi apostoli? Jesu li svi proroci? Jesu li svi učitelji? (1. Kor 12, 28-29; Ef 4, 11). Zato je svako dužan da se bavi svojim darom i svojim pozivom, koje ima od Boga, i da ne želi da prisvoji sebi određene darove i pozive koje nema. Isti veliki apostol Pavle nam pokazuje tu istinu, govoreći: Svaki, braćo, u čemu je prizvan u onome neka ostane pred Bogom (1. Kor 7, 20-24).
Nismo svi apostoli, nismo svi proroci, nismo svi učitelji, nemamo svi reč mudrosti, poznanja i razlikovanja duhova (1. Kor 12, 4-6, 11; Rim 12, 6); zbog toga ne možemo svi poimati Pisma. I pošto nam nije svima data mudrost i znanje (3. Carevi 8, 12; 4, 29; Priče 2, 6; Propovednik 2, 26; Danilo 2, 20; 11, 22-23; Lk 21, 15; 1. Kor 2, 12), zbog toga ne možemo svi poimati i tumačiti Sveto pismo. Hristos je istina (Jn 14, 6), i niko ne može tu istinu da pojmi bolje nego Crkva Hristova, koja je stub i tvrđava istine (1. Tim 3, 15). Crkva Hristova je zasnovana na temeljima apostola i proroka, a ugaoni kamen je sam Isus Hristos (Ef 2, 20; Rim 8, 3; Isaija 28, 16; Mt 16, 18; 21, 42 i dr.). Hristovi apostoli su, polaganjem ruku, silom Duha Svetoga posvetili episkope (2. Tim 1, 6; 1. Tim 4, 14; Dap 6, 6; 14, 23). Tim episkopima, koje su oni postavili u Crkvi, zapovedili su da čuvaju sebe i nauku i da istraju u njoj (1. Tim 4, 14). Njima su dali vlast da rukopolažu sveštenike (Tit 1, 5). Njima govori Sveti apostol Pavle: Ako neko drukčije uči i ne drži se zdravih reči Gospoda našega Isusa Hrista i učenja o pobožnosti… Kloni se takvih (1. Tim 6, 3-5). Neka svako pojmi da su samo Sveti apostoli i njihovi poslednici primili od Boga vlast da ustanovljavaju jerarhiju u Crkvi Hristovoj (Mt 16, 19; 18, 18; Dap 15, 23; 1. Kor 14, 37; 2. Kor 10, 8; 13, 10; Ef 4, 11-15); njima je Spasitelj naš Isus Hristos potpuno poverio učenje Svoga jevanđelja (Rim 16, 25-26; 1. Tim 1, 3; Tit 1, 13), i svi hrišćani treba da se pokoravaju zakonima Crkve i njenim predvodnicima (Mt 18, 16; Dap 16, 4; 1. Sol 15, 12-13; 2. Sol 3, 14; Jev 13, 14; 1. Pt 5, 5).
Treba da pojmimo da nikom nije dopušteno da tumači Sveto pismo kako bi se njemu činilo, niti mu je dopušteno da propoveda reč Božju, dok ga ne budu poslali predvodnici Crkve, koje su na njenom čelu postavili Sveti apostoli (Tit 1, 5). Jer kako će propovedati ako ne budu poslani? (Rim 10, 15). Kroz čitanje Svetoga pisma u nama se rađa vera (Dap 13, 48; 17, 11; Jn 5, 39; Rim 10, 10-11; 16, 26); međutim ne može poimati Sveto pismo svako ko ga čita, nego mu je potreban poučitelj, koji može da ga putedvodi i da mu otkrije istinu koja je u njemu (Dap 8, 31-35; 13, 12; 14, 1; 16, 30-34 i dr.). Pošto su mnogi učenjaci hteli da pojme Sveto pismo po svojoj glavi i nisu se prepustili da ih putevode koji imaju od Boga dar učenja i razlikovanja, ispunio se svet jeresima i nastali su razdori u Crkvi (1. Kor 12, 4-6).
Braćo hrišćani,
U zaključku naše besede, molim vas pamtite da sam vam napomenuo četiri stvari: koliko je korisno čitanje Svetoga pisma, kakva iskušenja podižu đavoli na one koji se bave čitanjem Svetoga pisma, koji je duhovni ključ za poimanje Svetoga pisma i da ne mogu svi poimati Sveto pismo bez iskusnoga poučitelja u tome.
Neka bih i ja, grešnik, milošću i samilošću Preblagoga Boga, pamtio šta sam vam govorio, i da bih se, sećajući se toga, prenuo iz sna svoga neosećaja i podstakao i sebe na delanje, potpomognut od vaših, braćo, molitava.
Amin.
