SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
ETIČKA SLOVA
 
SLOVO PETNAESTO
O TIHOVANJU I O TOME KOJIM DELANJEM TREBA DA SE BAVI ONAJ KO U NJEMU SMELO ISTRAJAVA.
 
1. Namera mi je da vam kažem neku reč o najsavršenijoj među vrlinama, pa vas molim da mi otvorite uši, vi koji želite da dostignete njenu meru i koji se pripremate da napredovanjem i uzdizanjem u ostalim vrlinama dosegnete njenu visinu, odnosno molim vas da saberete um i obratite pažnju na ono o čemu ću vam govoriti, kako biste, poučivši se iz ove besede tome u čemu se sastoji delanje tihovanja, pohitali, stremeći njegovim dostojnosti i bogatstvu, da se pokažete dostojnima da ga primite i činite. A sada ću započeti sa besedom i radi onih koji vole taj podvig uvod ću ostaviti sasvim kratkim.
2. Neka, dakle, onaj ko tihuje i sedi sam u keliji postane nalik prvomučenici Tekli, jer ona je sedela pred vratima i pažljivo slušala učenje Pavlovo, ostavivši svetske stvari i telesne potrebe (i nije se micala,zapisano je, nego se poput pauka priljubila vratima i nije ustajala ni da jede ni da pije, nego je slušala Pavla). A kada je on pošao, pojurila je za njim, pobegavši sama i ostavivši i roditelje, i zaručnika i sve drugo, pa je jedino njega sa čežnjom tražila, ne želeći ni da se seti nekoga drugog osim Pavla. Jer tolika je čežnja za Pavlom beše obuzela, da je, valjajući se na mestu gde je Pavle sedeo i učio, celivala tle na kom su stajale njegove stope. Neka ti se ne čini da sam nešto od ovoga ispričao bez razloga, nego ako nisi našao, potraži i naći ćeš.
3. Neka bude, ako je ugodno, i kao bludnica, koja umno grli, celiva i suzama kvasi stope Gospodnje i koja ne gleda ni u koga drugog osim u Onoga Koji može da joj oprosti grehe. Neka bude i kao robinjica čije su oči uperene u ruke gospodarice njene, i neka i on netremice gleda u ruke Gospoda i Boga svog. Neka bude i kao nevesta koja zajedno sa ženikom Hristom zajedno leže u sjedinjenju i zajedno sa Njim ustaje u večni život ili, radije, svagda u njemu prebiva i on u njoj. Neka, ako može, bude i kao jedan od velikaša koji predstoje zemnom caru u njegovoj odaji i sa njim prijateljski i tajno razgovaraju, licem u lice govoreći sa svojim Vladikom.
4. Neka tihovatelj bude kao oni koji su se uspeli na Tavorsku goru zajedno sa Isusom i ugledali blistavo sijanje, svetlost Njegovoga lika ikako su Mu se izmenile haljine, pa su se, videvši svetli oblak i čuvši glas Očev koji kaže: Ovo je Sin Moj ljubljeni[1], zadivili i pali ničice,kako bi i on mogao da kaže kao Petar: Gospode, dobro nam je ovde biti. Ako hoćeš da učinimo tri senice, jednu za Tebe i Oca Tvoga i Svetoga Tvog Duha, jedno carstvo, da učinimo večnim obitalištem dušu i telo i um, obnavljajući ih očišćenjem, i da ih pomoću raznovrsnih vrlina izgradimo u visinu. Ili neka bude poput onih koji su onomad sedeli u jerusalimskoj gornjici [gornjici], i sam, poput njih, očekujući silu sa visine i primajući Utešitelja Koji je došao, smatran od plotskih pijanim i hvalisavcem koji se uznosi iznad svoje prirode, time što će izlagati novo i tumačiti stara učenja, govoriti jezike i opovrgavati reči onih koji se protive učenju Duha.
5. Neka bude i kao Mojsej na vrhu gore, neka se tuda popne sam i neka uđe u oblak i sakrije se od tuđih očiju. I, ako postane takav, on neće videti samo pozadinu Božiju, nego će svesno stati pred lice Njegovo i,gledajući samo Boga i od Njega posmatran i slušajući Njegov glas, najpre će biti posvećen u tajne Carstva Nebeskog, a zatim će ih i za druge uzakoniti. Prosvetliće se i druge će prosvetliti svetlošću znanja. Biće pomilovan, a zatim će pomilovati. On traži i prima i, primivši, predaje onima koji ga traže, oslobađa sebe samoga od okova zla, a zatim sam oslobađa i druge.
6. Neka onaj ko pravilno tihuje bude kao oni koji su sedeli unutra,iza vrata zatvorenih iz straha judejskog. I kada ugleda Isusa da ulazi,Isusa Koji je, tačnije, svugde i prisutan je u njemu, neka zatraži i primi mir koji će mu On dati, ali neka sa strahom i trepetom primi i Duha Svetoga Koga On udahnjuje. Neka dobro gleda i neka umnim rukama uma i čulima duše dobro opipa da li je to lično Bog nad svima. Jer On neće uznegodovati zbog njegovoga zanimanja, nego će odobriti njegovu pohvalnu bojazan i reći mu nekako ovako: „Zašto si uznemiren i zašto ti pomisli ulaze u srce? Mir tebi. Ja sam, ne boj se! Evo slave Moga božanstva. Dotakni Me i znaj da sam Ja. Okusi i vidi da onaj koji je tama i koji se prividno, a ne istinski oblikuje u angela svetlosti dobrotu, sladost, radost, umno čulo i prosvetljenje duše niti ima, niti će ti ih preneti, kao što vidiš da ti Ja činim“.
7. Dakle, tihovatelj je dužan da o svemu što smo rekli ne samo misli,nego je obavezan da sve to svakoga dana čini i gleda na delu. A ako ne postupa tako dok sedi i provodi vreme u svojoj keliji, kakva mu je korist od toga što zatvara svoje telo među zidove? Um je neveštastven i bestelesan i ne drže ga zidovi, nego božanski Duh, i on stoji u svom prirodnom poretku i besedi sa Bogom. Dakle, ako onaj ko sedi sam u keliji ne zna dobro ovo što smo rekli i ne drži to kao neprestano duhovno delanje, šta drugo on ima da radi? Naime, ko je odstupio od zapovesti i telesno počinuo od dela, ako ne zna da dela duhovno, svakako je besposlen i u jednom, i u drugom. A ako je besposličenje zlo, zaista greši onaj ko to čini, jer onome ko zna duhovno delanje ne smeta da obavlja i dela zapovesti Božijih koja se telesno ispunjavaju, nego im, štaviše, i te kako pomaže i lakše ih ispunjava, dok onaj ko pokazuje veštinu samo u onome što se dešava spolja, odnosno bavi se samo podvigom, ako prestane njime da se bavi, više ne može da obavlja ni duhovna dela. Kako to? Zato što u rukama drži alatke i građu, ali, budući da nema iskustva u veštini, on ne ume ni da pripremi, niti da završi neko delo, nego mu se posao ispostavlja kao nepostojan i jalov. A da bi razumeo smisao ovoga o čemu je reč, to ću ti razjasniti na drugim primerima.
8. Koliko je, možeš li da kažeš, onih koji su se trudili da plaču poput bludnice, a nisu primili oproštaj grehova kao ona? Koliko ih je koji su se uspeli na Tavorsku goru i koji to sve do danas čine, a da nikako nisu videli Gospoda Koji se tamo preobrazio – svakako ne zbog toga što Isus Hristos tamo nije prisutan, jer jeste prisutan, nego zato što nisu dostojni da ugledaju Njegovo Božanstvo? Koliko je Judeja bilo u domu gde su sedeli apostoli, a niko od njih nije primio Utešitelja? Koliko je onih koji tumače Pisma, a da nisu poznali Onoga Ko u Pismima govori?Koliko ih je koji su pomrli po pešterama i planinama, a da nisu postali dostojniji od sveta, tako da svet ne bude dostojan njih, nego su se svetu – o,sudova Tvojih, Gospode – i oni pribrojali? Koliko ih je koji su tihovali i sada tihuju, a da ne znaju ni značenje same te reči, a da ne kažem tajnu u tihovanju sakrivenu? Jer ne daje se znanje Boga od spoljašnjeg tihovanja, kako neki pogrešnu shvataju reči otpočinite i vidite da sam Ja Bog[2], nego se radije tihovanje rađa od znanja Boga u onome ko se zakonito i pravilno bori i podvizava. Naime, ako počinkom nazovemo uzdržavanje od dela, a tihovanjem besposličenje i tome damo prednost u odnosu na delanje vrlina, kako ćemo ispuniti Hristov zakon i apostolsku zapovest, kada On kaže: Što hoćete da vama čine ljudi, tako činite i vi njima[3], i opet: Kad vam, dakle, oprah noge Ja, Gospod i Učitelj, i vi ste dužni jedni drugima prati noge[4], i opet: Ko hoće da bude prvi, neka bude poslednji od sviju i svima sluga[5], i: Ko ne radi neka ni ne jede[6], i na drugom mestu: Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemoćnima[7] i: Ruke ove poslužile su Meni i onima koji su sa Mnom[8].
9. Jer niko od apostola i njihovih prejemnika, bogonosnih otaca,nipošto nije pretpostavio tihovanje bogougodnim delima, nego su se,ispunjavanjem zapovesti dokazavši veru, svesno udostojili ljubavi Božije i, kao oni koji su se zakonito podvizavali, pošto su kao znamen pobedeprimili znanje Boga u ljubavi i svom snagom poželeli da prebivaju sa Njim, našli su se van poprišta i meteža duhovnoga rata. I oni koji se zakonito podvizavaju još uvek se nalaze van toga, kušajući plodove svoga truda bez briga i vezanosti za zemno i žalosno. A kada se nenasito naslade tim dobrom i uvere se da, saglasno božanskom Apostolu, stradanja sadašnjega vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti[9] i da će svako primiti svoju platu prema svome trudu[10], neće se zadovoljiti prethodnim podvizima, nego će od toga počinka i naslade ponovo krenuti u podvige, saglasno onome što je rekao Bogoslov, od tihovanja ka reči, ne radi sebe samih, premda i radi sebe, nego radi Boga za Kojim čeznu i Koji čezne za njima. Oni više niti nanose, niti primaju udare, niti se kao pre hvataju u koštac sa neprijateljima, nego su im strašni i samom pojavom. Jer kako se pojave, njihovi neprijatelji daju se u beg, a oni ranjene odmah isceljuju, povijaju i pomazuju, pa ih uče kako treba da vode borbu, sa kakvim oružjem i kakvim napravama.
10. Ako onaj ko tihuje i predstoji drugima i ko je uzeo na sebe da druge poučava ne zna sve ovo, niti je onaj ko misli da tihuje tihovatelj, nego sedi u neznanju, zatvoren samo u svoje telo, niti je predstojatelj onaj ko misli da predstoji, a ne zna put kojim ide, nego, naprotiv, hodi van puta, a one koji ga prate zajedno sa sobom baca u ponor večnog ognja, niti je učitelj drugih onaj ko misli da poučava, nego je lažljivac i varalica, jer istinsku mudrost, Gospoda našega Isusa Hrista, nema u sebi. I čemu govoriti o vezivanju i razrešavanju koji takvima pripadaju, kada i oni koji u sebi imaju Utešitelja Koji im otpušta grehe drhte u strahu da ne učine nešto mimo volje Onoga Koji je u njima i kroz njih govori? I ko je tako lud i toliko drzak da, pre nego što primi Utešitelja, govori i čini dela Duha i bez volje Božije čini ono što je Božije? Avaj onima koji se na to usuđuju u strašni dan suda, kada će nepotkupljivi i neumoljivi sudija Gospod sedeti na prestolu i strašnom sudilištu, dajući svakome po delima i mislima i rečima njegovim, a Kome dolikuje svaka slava, čast i poklonjenje sa Ocem i Svetim Duhom, sada i svagda i u beskonačne vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt. 17,1
  2. Ps. 45,11
  3. Mt. 7,12
  4. Jn. 13,14
  5. Mk. 9, 35
  6. 2Sol. 3,10
  7. DAp. 20, 35
  8. DAp. 20, 34
  9. Rim. 8,18
  10. 1Kor. 3,8

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *