САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
КАТИХЕТСКЕ БЕСЕДЕ (БЕСЕДЕ О ВЕРИ)
 
БЕСЕДА ТРИДЕСЕТ ДРУГА
О ХУЛИ. И О ТОМЕ ДА ОНАЈ КО ГОВОРИ ДА ЈЕ У ОВОМ НАРАШТАЈУ НЕМОГУЋЕ ПРИОПШТИТИ СЕ СВЕТОМ ДУХУ И КО КЛЕВЕЋЕ ДЕЈСТВА ДУХА, ПРИПИСУЈУЋИ ИХ НЕПРИЈАТЕЉУ, УВОДИ НОВУ ЈЕРЕС У ЦРКВУ БОЖИЈУ
 
1. Браћо и оци, сваки греx, каже најсвештенија реч Спаситељева, опростиће се људима, а ономе ко похули на Духа Светога неће се опростити ни у овом веку, ни у будућем[1]. Испитајмо, дакле, шта је хула на Духа Светога. Хулити на Духа Светог значити приписивати Његова дејства духу непријатељском, како каже Велики Василије. А како се то чини?Када се Светим Духом или догоде чуда, или када неко види други божанствени дар у неком од своје браће (а мислим на скрушеност, или сузе, или смирење, или божанствено знање, или реч небеске мудрости или на нешто друго што Божанствени Дух дарује онима који љубе Бога), а каже да је то од обмане ђаволске. Исто тако, и онај ко за оне које Божанствени Дух води као синове Божије и који чине заповеди свога Оца и Бога, каже да их варају демони, хули на Духа Светога Који делује у њима, како су некада и Јудејци говорили Сину Божијем. Наиме, они су гледали како Христос изгони демоне, па су почели да хуле против Његовог Светог Духа и бестидно бестидници говораху: Помоћу Велзевула, кнеза демонског, изгони демона[2]. Али има неких који, слушајући то, не чују и, гледајући, не виде, па за сва дела о којима Божанствено Писмо сведочи да су од Духа Светога и дејства Божијег, као да су сишли с ума, и читаво знање које им је предало Божанско Писмо одвргнувши од својих душа и изагнавши из свога разума,не боје се да говоре да то бива од пијанства и демонског дејства.
2. Наиме, када неверни и потпуно непосвећени у божанске тајне чују,било за божанско осијање, било за просвећење душе и ума, било за сазрцање и бестрашће, било за смирење и сузе које се лију дејством и благодаћу Светога Духа, они одмах, као да не трпе превелики сјај и силу речи, и пресе помрачујући очима срца него озарујући се, дрско кажу да је то од демонске обмане и у страху не дрхте од Божијег суда, нити од штете коју наносе онима који их слушају, него, бестидници, свима дрско објављују како Бог данас ништа од тога не чини ни у ком од верних, што је пре нечастивост него јерес. Јер јерес је када се у нечему одступа од догмата о нашој исправној вери, а говорити да данас нема оних који воле Бога и да се они не удостојавају Духа Светога и да, Њиме крштавани, не постају синови Божији и богови по знању и опиту и сазрцању, обара читав домострој Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа и јасно одриче да је обновљен отрулежени и усмрћени образ[3] и повратак нетрулежности и бесмртности.
3. Јер као што никада не може да се спаси онај ко није крштен водом и Духом, тако се неће спасити ни онај ко је после крштења сагрешио, ако се не крсти и не препороди одозго, као што то и Господ каже Никодиму: Ако се ко не роди одозго, неће ући у Царство Небеско[4], a и апостолима: Јован је крстио водом, а вu ћете се крстити Духом Светим[5]. Ко, дакле,не зна крштење којим се крстио као младенац и не зна ни да се крстио,него га је примио само вером и испрао га небројеним гресима, а одриче друго крштење (и ту мислим на крштење Духом, које се одозго даје човекољубљем Божијим онима који га траже у покајању), како ће уопште моћи икада да достигне спасење? Никако.
4. Зато, дакле, свима вама сведочим и говорим и нећу престајем да говорим, ви, који сте прво крштење укаљали преступањем заповести Божијих, угледајте се на покајање Давидово и осталих светих и свакојаким делима и речима са сваком ревношћу покажите достојно покајање, да бисте у себи пригрлили благодат Свесветога Духа. Јер тај Дух, пошто сиђе на вас, постаће вам светозарна бања и, након што вас на неизрецив начин прими у своје крило и поново роди, од трулежних ће вас учинити нетрулежним, од смртних бесмртним и уместо синова човечијих синовима Божијим по усвојењу и благодати (ако хоћете да се покажете сродницима и са наследницима светих и да са свима њима уђете у Царство Небеско), а као таквога смо и данас познали светог оца нашег Студита, који се родио у нашем нараштају, и не само њега, него и неке друге од његових ученика који су се, како рекох, његовим молитвама и мољењима удостојили тога добра, неизрецивим човекољубљем преблагог Бога. Ово вам говорим не да бих се хвалио њиховом силом, него да бих благодарио за доброту Божију и објављивао је свима вама, како бисте се и ви сами постарали да се удостојите тога добра. Јер то је обележје љубави по Богу – да се неко не труди да само за себе стекне благо, него да га обзнани и својој ближњој браћи и подстакне их да га потраже, нађу и обогате се њиме.
5. Зато, како видите, вапим вама, наводећи пророчке речи: Приђите њему и просветлите се и лица ваших савести неће се посрамити[6]. Јер шта? Зар, предавши се немару и лењости и похотама и плотским насладама, говорите да вам је немогуће да се очистите и покајањем приближите Богу, и не само то, него и да је немогуће примити благодат Његовог Духа Светога и Њиме се поново родити, бити усвојен Њиме и Њему се уподобити? Није то немогуће, није. Јер било је немогуће пре Његовога доласка на земљу, а откако је Владика свега Бог благоизволео да постане човек и да се у свему, осим у греху, уподоби нама, Он нам је то учинио могућим и лаким, предавши нам власт да постанемо синови Божији и санаследници Њега Којем доликује свака слава, част и поклоњење у векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Мт, 12, 31
  2. Лк. 11,15
  3. В. Пост. 1,27
  4. Јн. 3,3
  5. ДАп. 1,5
  6. Пс. 33, 6

Comments are closed.