САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
КАТИХЕТСКЕ БЕСЕДЕ (БЕСЕДЕ О ВЕРИ)
 
БЕСЕДА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА
О ЗНАЊУ ДУХОВНОМ. И О ТОМЕ ДА БЛАГО ДУХА, СКРИВЕНО У СЛОВУ БОЖАНСКОГ ПИСМА, НИЈЕ ОЧИГЛЕДНО СВИМА КОЈИ ГА ЖЕЛЕ, НЕГО САМО ОНИМА КОЈИ СУ СТЕКЛИ ОНОГА КОЈИ ОТВАРА УМ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАМА
 
1. Браћо и оци, духовно знање налик је кући сазиданој посред светског и јелинског знања, у којој се као чврст и обезбеђен ковчег налази знање богонадахнутих Писама и у њему одложено неизрециво богатство, које они који улазе у кућу никада неће моћи да виде, ако им се најпре ковчег не отвори. А пошто је немогуће да он икада буде отворен људском мудрошћу, зато богатство Духа које се налази у њему остаје непознато свим људима који се налазе у свету. И као што, ако чак и подигне тај ковчег на рамена и понесе га, човек не зна благо које је у њему одложено, тако ни ако прочита и научи напамет сва Писма и наводи их као један псалам,човек дар Светога Духа који је у њима скривен не познаје. Јер нити се кроз ковчег види оно што је у ковчегу, нити се кроз Писмо открива оно што се налази у Писму. А како то, послушај.
2. Замисли да видиш ковчежић, који је са свих страна чврсто затворен,па на основу његове тежине и спољашње лепоте донесеш закључак, или можда чак по ономе што си од некога чуо поверујеш, како се у њему налази благо, па га узмеш и бежиш колико те ноге носе. Али какву ћеш имати корист, реци ми, ако га стално будеш носио запечаћеног и затвореног, ни не отворивши га? Никада док си жив нећеш видети благо које се у њему налази, нећеш видети сјајно камење које у њему лежи, ни блиставо бисерје и злато. Каква ти је корист, ако се не удостојиш да од свега тога узмеш макар мало и не потрошиш нешто од тога на храну или одећу, него, како рекоше, запечаћен ковчежић, пун силног и скупоценог блага, вучеш свуда са собом, а сам се мучиш од глади и жеђи и наготе? Никаква, разуме се.
3. Тако размишљај и о духовним стварима, брате мој. Као ковчежић схвати Христово Еванђеље и остала Божанствена Писма у којима је затворен и запечаћен вечни живот, а са њим и неисказана и вечна блага која су чулним очима невидљива, сагласно Господњим речима: Испитујте Писма, јер у њима је живот вечни[1]. А као човека који је подигао ковчежић, замисли онога ко је научио напамет сва Писма и свагда их носи у устима,држећи их у душевном сећању као у ковчегу у ком се као драго камење налазе заповести Божије, у којима је живот вечни (јер Христове речи су светлост и живот, како сам Он каже: Које непослушан Сину неће видетиживота[2], а заједно са заповестима и врлине као бисери. Јер врлине долазе од заповести, а од њих откривење тајни које су у писму заклоњене и скривене. Наиме, од испуњења заповести долази делање врлина, а кроз делање врлина испуњују се заповести, тако да нам се кроз њих отвара капија знања, а тачније је рећи не кроз њих, него кроз Онога Који је рекао:Ко Ме љуби заповести Моје држаће и отац Мој љубиће la и Ја ћу му сејавити[3]. Када се, дакле, Бог у нама настани, када живи у нама и осетно нам се објави, тада ми и са знањем видимо у ковчегу, односно у Божанственом Писму, сакривене божанске тајне. Иначе је немогуће, нека се нико не вара, да нам се отвори ковчег знања и да окусимо његова добра или да им се приопштимо или их видимо. А на каква и која добра мислим? На савршену љубав – љубав према Богу и ближњем, на презрење свега видљивог,на умртвљење плоти и њених удова који се налазе на земљи, као и зле похоте, тако да, као што мртвац нити шта мисли, нити ишта осећа, тако ни ми никада да и не помислимо на било какву злу жељу или страсно осећање, нити да осетимо тиранско додијавање греха, него једино да имамо на уму заповести Спаситеља Христа. А осим тога, то су и бесмртност, нетрулежност, непролазна слава, вечни живот, Царство Небеско, усиновљење кроз поновно рођење од Светога Духа, постајање боговима по усвојењу и благодати и наследницима Божијим, а санаследницима Христовим, а заједно са тим да стекнемо и ум Христов и да њиме видимо Бога и самога Христа како према Божанству обитава и осетно живи у нама.
4. Дакле, они који заповести Божије слушају и творе удостојавају се да, пошто им се отвори ковчег, односно умне очи, па се открије призор онога што је сакривено у Божанском Писму, богато окусе све та и већа од њих, неизрецива и неисказана добра. А они други, који не знају и нису искусили ништа од овога што смо поменули, не осећају сладост од тога, нити бесмртни живот у томе скривен, јер се ослањају само на учење Писама, које ће их приликом њихове кончине осудити и више него оне који уопште нису ни чули Писма. Јер неки од таквих, обманути незнањем, изврћу сва божанска Писма, тумачећи их погрешно према својим страсним жељама, желећи да се похвале[4] како ће се и без пажљивог чувања заповести Христових спасити, потпуно одричући силу светих Писама.
5. И са разлогом је тако: јер како ће онда оно што је запечаћено и затворено, свим људима невидљиво и непознато, а што отвара само Свети Дух и тако нам обзнањује и чини видљивим, икада моћи да виде или познају или уопште да замисле они који кажу да никада нису познали присуство ни Светога Духа, ни осијање, нити просвећење, нити како се Он уселио у њих? Како ће појмити такве тајне они који у себи баш никада нису познали преображај који од Њега бива, као ни обновљење, измену, пресаздање и препород? И како они, који се нису још крстили у Духу Светом, могу да познају измену оних који су се крстили у Њему? Они који се нису родили са висине како ће видети славу оних што су се одатле родили, како је рекао Господ, који су се од Бога родили и постали деца Божија? Они који нису пожелели да је стекну, него су је због немара изгубили (премда су примили власт да постану такви) уз помоћ којега ће знања моћи, реци ми,да појме или уопште да замисле какви су они други постали?
6. Бог је дух невидљиви, бесмртни, недоступни, непојамни и оне које рађа чини таквима, сличним Оцу Који их је родио, односно таквима да се могу појмити и видети једино телом, а да их према осталом зна једино Бог и једино они познају Бога, а тачније је рећи да они желе да их познаје једино Бог Кога увек желе да гледају и од Кога једино желе да буду посматрани. Са друге стране, као што неписмени не могу да читају књиге колико и писмени, тако ни они који нису пожелели да делатно испуне Христове заповести никада неће моћи да се удостоје откривења Светога Духа као они који су над заповестима бдели и испунили их и за њих пролили сопствену крв. Јер као што човек који је узео запечаћену и затворену књигу не може да види оно што је у њој записано, нити да разуме каква је књига у питању све док је запечаћена, макар научио и сву мудрост света, тако ни онај ко, како рекосмо, зна напамет сва Божанска Писма, никада неће моћи да позна и сагледа у њима скривену тајанствену и божанску славу, ако не испуни све заповести Божије и не прими Утешитеља Који би му отворио речи као књигу и показао му тајанствену славу која је у њима, и не само то, него му открио и добра Божија сакривена у њима, заједно са самим вечним животом који их рађа, а која су свима који презиру заповести и немарно их чине скривена и савршено невидљива. А са правом је тако: јер они су сва своја осећања приљубили сујети света и привезали се за животне радости и телесну лепоту, помрачивши се виделом душе, па не могу да погледају увис и виде умне лепоте неизрецивих добара Божијих.
7. И као што онај ко болује телесним очима не може ни накратко да погледа у сунчев зрак који јарко сија, него, ако га и погледа, одмах губи и то мало вида што му је преостало, тако и онај ко болује очима душе и има страсна чула не може да бестрасно и без штете прими пријатност или лепоту тела, него губи мир помисли који је пре тога имао и спокојство од лукаве жеље, што се дуже занима страшћу. Тако он не може ни да схвати колико је сам болестан. Јер ако би сам себе сматрао болесним, он би поверовао да има и неких других који су здрави, па би себе можда и укорио за то што је сам крив за своју болест и постарао би се да од ње избави. А сада, сматрајући све страсним, он себе самога изједначава са њима и кажед а је немогуће да постане виши од свих. Зашто то? Да би умро заједно са страшћу, не желећи да се, несрећник, ослободи од тога зла. Јер да хоће,могао би, пошто би од Бога добио снагу. Наиме, ми који смо се у Његово име крстили, добили смо власт од Њега да пређашњу ништавност трулежности свучемо као хаљину, да постанемо синови Божији и да се обучемо у Христа.
8. Али нека се не догоди, браћо, да се уподобимо онима који су такви и тако умују, који су бесплодни и земни, него пођимо за Христом, Који је ради нас умро и васкрсао и узнео нас на небо, и увек ходимо Његовим траговима, чистећи се покајањем од прљавштине греха и облачећи се у светлу хаљину нетрулежности Духа у Самом Христу Богу нашем, Којем доликује свака слава, част и поклоњење у векове векова. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Јн. 5, 39
  2. Јн. 3, 36
  3. Јн. 14,21
  4. В. 2 Кор. 10 12

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *