САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
КАТИХЕТСКЕ БЕСЕДЕ (БЕСЕДЕ О ВЕРИ)
 
БЕСЕДА ДВАНАЕСТА.
О УЗДРЖАЊУ И ТРПЉЕЊУ У ДЕЛАЊУ ВРЛИНА У ВРЕМЕ ПОСТА. И О ЋУТАЊУ. И О ТОМЕ КАКО ТОКОМ ЧИТАВОГ ПОСТА ТРЕБА ДА СЕ ВЛАДАЈУ ОНИ КОЈИ СЕ ПОДВИЗАВАЈУ У ИСТИНИ.
 
1. Браћо и оци, пошто сам свагда и душом и телом слаб од неправилног и немарног произвољења и расположења, хтео бих да ћутим и да промишљам само своје стање, док не савладам оно што је у мени зло и док га не потчиним добру, у пуноћи окусивши мир Духа, ослобођен од додијавања блатног и земног умовања и ушавши у луку блаженог спокојства. Али пошто сте ме изабрали за главу свога светог тела, ја сам обавезан да бодрим вашу љубав, тешећи се тиме да се ваше братство, премда сам ја немоћан душом, спасава молитвама оца мога и оца вашега. Дакле, мада сам такав да не треба ни да отварам уста, некако сам успео да напишем беседу као подсећање вашем братству, усрдно преклињући вашу љубав да се, као истинске слуге Христове и братољупци, молите за моју убогост, како бих се и ја сам са вама спасавао, ходио путем заповести Божијих и заувек обитавао са вама, својом љубљеном браћом.
2. Молим вас, дакле, и преклињем у Христу Исусу да пазите на себе и да свако гледа да буде целомудрен, те да не мисли мимо онога што треба да мисли[1], нити да гледа на мој немарни и површни живот, него да следи Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа, Којем смо дужни да дамо оправдање као праведном и нелажном судији. Дајте ми да се похвалим тиме да сам вас ја, који сам једини својим немаром сишао у адски бездан, извукао из замке повикавши гласно, и премда имам много разлога да оплакујем свој немар, довољно ми је и да само гледам вас како летите високо и изнад мрежа ђавољих. Сачувајте, стога, све заповести Божије без изузетка, љубљени, како бисте се спасавали као срна од мреже и као птица из замке[2].
3. Прва заповест је да свом душом љубимо Бога и једни друге, као што је сам Бог заволео свет. А истинска љубав препознаје се у овим одликама: она се не надима, не узноси се, не завиди брату него стреми добру,не хвалише се, не ропће, не поиграва, не смеје се, не суди се око мале или велике ствари, не насићује се, не само јелима и пићем већ, ако је могуће,ни водом, а посебно у овим данима поста када онај ко ревносно и са напором пости, према Божанском Писму, са висине добија отпуст грехова за читаву годину. Јер ви знате да усрдност покајања и врелина суза које се узносе из дубине срца као огањ претапају и спаљују мрљу греха, упрљану душу чинећи чистом. И не само то, него јој похођењем Духа штедро и частољубиво дарује изливање светлости, те се она отуда испуњава милошћу и добрим плодовима[3]. Користимо се онда покајањем, молим вас, и у овој трећој недељи поста, оци и браћо, као и у недељама које долазе,додајући свакодневно усрдност на усрдност и ревност на ревност, све док не достигнемо Господњу Пасху просветљени и душом, и телом.
4. Ето, како видите, помоћу Божијом, прешли смо и овај део пута друге седмице поста бодро и са усрдном спремношћу. Јер ја сам сведок да нисте пропустили ништа од благодети поста, него сте и свеноћна псалмопојања са сваком пажњом савршавали, као што сте и бодро држали и држите уздржање, задовољавајући се понуђеним зељем и бобом. А ја знам неке међу вама који за трпезом седе скрушенога духа и смиреног ума, уздржавајући се и од тих убогих јела и сматрајући себе недостојним да их се дотакну. Уз то, пазећи на себе саме и на своје рукодеље, остали сте ћутљиви и скромни на речима, а у души сви испуњени сузама умилења, молитвама, прозбама и духовним трудом, од непрестаних коленопреклоњења, па сте се изменили добром изменом, стекавши дивни подвижнички изглед.
5. А сада, пошто има да приступимо продужетку поста, молим вас да и у овој свештеној седмици сачувате закон најдивнијег поста и да уложите напор раван претходном, будући да нам је потребно много трезвења, много ревности, да не бисмо и ми проводили своје дане као мирјани. Ви, наиме, знате да они мисле да је, пошто је прошла прва недеља, прошла читава Четрдесетница. И не само да тако мисле, него то једни другима и свима отворено говоре. А мене, браћо моја, обузима страх и то огроман страх,да случајно и ми попут њих не схватимо то тако и да не пренесемо то једни другима, те се покажемо као одрицатељи обећања. Јер нама, који бежимо од света и који смо се за њега распели и свецело се посветили Богу,није само ово време дато за закон уздржања, него и све време овдашњег нашег живота, због чега смо обавезно дужни да се уздржавамо.
6. А како и не бисмо били дужни то да чинимо у свако време ми који смо се обавезали да гладујемо и трпимо жеђ и наготујемо и да све у радости потрпимо и поднесемо, а посебно сада, у време подвига Четрдесетнице?А ако не желимо тако да поступамо у све дане свога живота, него бисмо да се смејемо и празнословимо и забављамо се и споримо, по чему се разликујемо од људи неверника и незнабожаца? Заиста ни по чему. Јер ако нас тражење хлеба и вина и одеће и брига о томе чини сличним незнабошцима, са ким ће нас изједначити све то друго, што је од тога и срамнијеи грешније? Неће ли се испунити на нама оно што је рекао пророк: Приброји се стоци неразумној и уподоби јој се?[4]
7. Повинујмо се, браћо, Богу Који нам свакодневно вапи и кроз Своје апостоле говори: Нити добијамо ако једемо, нити губимо ако не једемо[5]. И опет: Не брините се душом својом шта ћете јести или шта ћете пити или у шта ћете се оденути[6], него иштите најпре Царство Божије и правду његову и ово ће вам се све додати[7]. И да не би ко могао да каже: “А шта ћу урадити ако Он одоцни да ми да, па не будем имао шта да једем?”, Он вели: Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, нити сабирају у житнице, па Отац ваш небески их храни[8], и додаје: Не разликујете ли се од многих врабаца, маловерни?[9] Тако, да не бисмо роптали, будући малодушни због јела или пића, Он нам јасно кличе: Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити[10].
8. Ако, дакле, верујеш Христу и исповедаш да је Он нелажан, када огладниш или ожедниш, а немаш шта да једеш или пијеш, па затражиш од економа хлеба или вина или нешто за јело а он ти не да, зато што је спречен пословима или из ког другог разлога, сети се речи Господњих и реци себи: Гладан сам и жедан, али трпећи потрпећу Господа[11] и Он ће учинити по слабости мојој и неће ме оставити”. Тако потрпи, брате, и велику ћеш плату имати од Бога. Али поступај тако и у свим осталим искушењима која те снађу и бићеш велики и у садашњем животу, а и у будућем бићеш прибројан светим мученицима. Колико је наше у Христу браће која неки пут, лежећи у неком углу, желе само хладне воде, а свеједно благодаре Богу и нимало не хуле, нити негодују, док ми благодаћу Божијом кроз богате Његове дарове имамо у изобиљу све што нам је потребно телу,па и више него што нам треба. И када неко од нас нема ништа, а заропће, бива осуђен као онај који нема трпљења. А када има много, а због малог недостатка заподева свађе и спорења, па чак изговара и хулне речи, којега ће опроштаја такав бити достојан? Говорећи ово, свестан сам да и самога себе осуђујем и моје сопствене речи свакако ће послужити за моју осуду и разобличење. Али молим вас да то и вама послужи као подсећање.
9. Дакле, сећајући се користи од претходних дана поста, како сте их и са коликом ревношћу и усрдношћу прошли, молим вас да се постарате да тако прођете читаву свету Четрдесетницу, мислећи на своје добро владање[12] и на то какву је побожност, какво смирење, какво ћутање, какву усрдност у правилу божанског сабрања и своме рукодељу имао сваки од вас. Да, молим вас, не заборавите на пост који је погубитељ страсти и на очишћујуће уздржање и не будите лењи да чините исто, браћо, него ако се и догоди да се често промене јестива те да отуда добијете утеху, у намери будите непоколебиви и у самоосуђивању постојани, па ако једете више уобичајене хране, постарајте се и да се више потрудите на делу Божијем, како вам се не би догодило да вам, уместо благодарности и користи, утеха буде узрочник лењости и немале штете. Да, браћо моја, будите трезвени и, као што вам рекох, као протеклу недељу и ову која почиње држите без јела од рибе, владајући се у страху Божијем, не напуштајући своја служења и рукодеља и не лутајући тамо-овамо, не надимајући се и не предајући се демону немара. Него ако ко од вас у пролазу нађе другога брата да стоји или седи, нека му успут брзо учини поклон, па ће можда лењивац доћи свести и, постидевши се себе самога, поћи на своје дело, а, чинећи тако, сваки од вас избећи ће осуду за беспосличење и празнословље.
10. Нисте ли чули шта каже блажени Зосима, који је написао житије преподобне Марије, о оним светим мужевима који су живели у манастиру у који је и њега тада одвео Божији промисао – како су излазили из манастира и у пустињи проводили читаву Четрдесетницу, никада се међусобно не мешајући, него ако би неко где и срео кога, склањао би се и избегавао га, не трпећи ни да се приближи један другом? А када би се вратили у манастир, нико, како каже, никада није питао другога шта је видео или шта је урадио у пустињи, него су сви живели као какви странци и придошлице и туђини, тако се владајући. То, како мислим, нису радили ни због чега другог, осим да би у пуноћи и строго држали заповест да не изусте празну реч. Ако су, дакле, они провели толике године и толике дане без икаквих међусобних разговора, шта ће снаћи нас који се не чувамо ни ових неколико дана од сусрета и празнословља? А зашто помињем дане, кадне можемо да се уздржимо ни на сат? И шта ћемо урадити, браћо мојадобра, ако се изненада, док се ми налазимо у таквом стању, појави судијасвих и Бог, Који ће од нас тражити одговор за сваку празну реч у дан суда?А како ћемо и друге страсти спутати, ако нам је језик неуздржан? Јер која страст је, реци ми, лакша од те страсти? Плот, која има природну жељу и склоност ка распаљивању, подиже се против духа и силно ратује са душом, а стомак би да се насићује јелима, јер је за то и настао. Ако,дакле, не спутамо навику језика, што нам је лако учинити, како ћемо икада успети да свладамо тешке и велике страсти које црпе велику силу из наше природе и, да тако кажем, из саме жеље и задовољства?
11. Дакле, почнимо од данас, браћо, и из све снаге похитајмо, да бисмо,као какви златокрили орлови, лагани достигли Пасху Господњу, где је као наш претеча ушао[13] Христос Бог наш, одбацивши од нас све страсти које нас тиранишу. Поставимо, ако је угодно, сами ми заједничком одлуком између себе закон да ако се, изузев суботе и недеље, нађу двојица који су се предали беспосличењу и некорисном дружењу, да им се у тај дан у време обеда не да ништа друго до сувог хлеба са сољу и хладном водом, а и то да поједу стојећи у дну трпезе. И имајући то као ненарушиви закон, чувајте се да не дате повод укорима за празнословље и шале. Тако ћете угодити Богу ради Кога постављате врата на усне своје и стражу крај уста својих[14], а силно ћете утешити и мене недостојног оца свога, испунивши радошћу моју смирену душу, а и својим душама ћете немало користити, поучавајући себе саме добром обрасцу и чудесном обичају ради Божије љубави. Затим ће вас са правом прославити и задивити вам се сви људи, а кроз вас ће бити прослављен и Бог, јер ћете се показати као они који у овом нараштају подражавају житија светих, што не мислим да се данас може лако срести на местима где се сада налазимо и која видимо, нити међу монасима о којима чујемо, као ни у њиховим манастирима.
12. Зато молим вашу љубав, оци моји свети и слуге Божије, немојте пречути речи мене недостојног оца свога и нека се моје речи не покажу пред вама као бесмислица. Јер, иако сам слаб и пун небројених греха, видите и добро испитајте да вам нисам саветовао ништа мимо Божијих заповести и Божанских Писама. Поставите, дакле, добар почетак, а дајте и мени мало воље како бих, оснаживши се вашим молитвама, подигао главу, протрљао очи и омио их, па се пробудио из великог сна немара и да бих за добра која чините убогом слузи своме, макар и недостојно, али колико могу, узвратио вашој љубави добрим речима које ће Божија благодат дати мојим нечистим устима. Да, браћо моја, молим вас, не презрите моје мољење, него као што сте ми полумртвом и сасвим безгласном дали да говорим пред вашом честитошћу, тако ми дарујте и своју вољу, како бисте у њеном одсецању проживели живот мученика и победоносаца Христових, а ја ћу од данас још спремније полагати за вас своју душу и тело на добровољну смрт, за шта се молим да ми постане попутнина када пођем у тамошњи живот у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и сила са Оцем и Светим Духом сада и увек и у векове векова. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Рим. 12,3
  2. Прич. 6, 5
  3. Јк. 3,17
  4. Пс 48,13-21
  5. 1 Kop. 8, 8
  6. Мт. 6, 25
  7. Мт. 6, 33
  8. Мт. 6, 26
  9. Мт. 10, 31
  10. Мт. 5,6
  11. Пс. 39, 1
  12. 1Пт. 2,12
  13. Јевр. 6,20
  14. Пс. 140,3.

Comments are closed.