САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
БОГОСЛОВСКЕ БЕСЕДЕ
 
ТРЕЋА БОГОСЛОВСКА БЕСЕДА
И О ТОМЕ ДА ОНО ШТО ЈЕ ОТАЦ ТО ЈЕ И СИН, И ШТО ЈЕ СИН ТО ЈЕ И ДУХ СВЕТИ, И ДА СУ ОНИ ЈЕДАН ДУХ ЈЕДНОЧАСНИ, ЈЕДНОСУШТНИ И ЈЕДНОПРЕСТОНИ.
 
1. Бог Којега свагда славопојемо и прослављамо, беспочетни Отац, сабеспочетни Син Очев, савечни и једносуштни Оцу и Сину Свесвети Дух, једна природа и слава и саприродност, једносуштна Тројица, једно Божанство, једночасна и триипостасна суштина, почетак свега и битијна и творачка сила, једнопрестона, једнославна, једна власт и сведржитељско господство и царство, зове се и јесте један Бог. Њега ми некада сазрцавамо и верујемо у Њега и обожавамо Га као јединицу, а некада Га тројично исповедамо као Тројицу, славопојемо Му у одвојеним ипостасима, како нас је посветио у тајну лично један од триипостасног Божанства, Господ наш Исус Христос Који позива на крштавање у име Оца и Сина и Светога Дуxa[1] и Који опет овако говори: Отац Мој већи је од Мене[2], показујући даје Он други крај Оца, и: Ја ништа сам од себе не чиним[3]. И опет каже: Умолићу Oца[4] и другог Утешитеља послаће вам, Духа истине, Који oд Оца исходи[5], именујући поново Духа као другог Утешитеља.
2. Овде нам благодат даје да разумемо потпуно јединство триипостасног и једносуштног Божанству и царства, и истоветност и једнако постојање вечне славе и нераздељивог јединства Његових ипостаси, како бисмо знали да је тамо сав Отац са Духом, где се именује сав Син и Бог, и да је тамо сав Син кроз Духа у Којима се читавом Богу и Оцу приноси славопој, и да је тамо читав Свети Дух, где се читав Отац са Сином заједно исповеда и слави.
3. И тако, Духом посвећено у ту тајну да је однос личности такав, једносуштан и једночастан, односно да су њихове ипостаси истовремено несмешане и нераздељиве у њиховој једној и божанској суштини и природи и узроку свега, када усходимо ка Оцу и Богу у Духу Који нас заједнички узноси кроз Логоса и када Му пружамо руке и ка Њему подижемо очи, ми кажемо: Оче наш Који си на небесима[6]. А када у Духу Који умудрује приступамо јединородном Сину Очевом да Му принесемо молитве, м иговоримо: “Јединородни Сине, савечно Слово Божије и Очево, једини од јединога, Боже од Бога, беспочетни од беспочетнога, непролазни од непролазнога, вечни од вечнога, од светлости светлост, од живота животе, од недоступног недоступни, од непојамног непојамни, од неисказивог неисказиви, од неизменљивог неизменљиви, од несхватљивог несхватљиви, смилуј се нашим гресима.” И исто тако, призивајући Духа Светога, ми говоримо: “Душе Свети, Који од Оца неизрециво исходиш и кроз Сина походиш нас верне, Душе живота и уразумљења, Душе светости и савршенства, Душе благи, премудри, човекољубиви, слатки, славни, Који уједно храниш и појиш, Који милујеш, просветљујеш, снажиш, божански Душе трпљења, Душе Који предајеш радост, незлопамтивост, небригу о земаљским стварима, сазрцање онога што је на небу, Који одгониш немар, Који изгониш лењост, радозналост и лукавство, Душе Који објављујеш тајне, Који си залог Небескога Царства, пророштва изворе, чашо учења, Ти Који уништаваш грех, двери покајања, Који попут вратара показујеш улаз онима који се боре, Душе љубави, мира, вере, уздржања, Душе чежње Који чежњу изазиваш, ходи и настани се и остани у нама неразлучно, нераздељиво, освећујући и преображавајући наша срца, као једносуштан и једночастан Сину и Оцу и као Онај Који чиниш боговима оне што Те примају и бришеш сваки грех, а Који Собом будући свим оним што добро и јесте, јер они у којима ћеш се настанити суштински у себи имају свако добро.”
4. Дакле, ми не приносимо славопој једном Богу, него тројици, не раздељујући недељивост свецеле јединице, него као они који се поклањају Оцу Сину и Духу, а у Сину Духу и Оцу, а у Духу Оцу и Сину. Њих прослављамо као једну природу једнога триипостасног Божанства, једносуштну, једносилну, самосилну, свесилну, самовољну, савечну, сабеспочетну, надсуштну, несмешану и нераздељиву. Ми не мислимо да је у питању једно и друго и треће, од којих свако има другу природу, раздељујући недељиво Божанство и јединицу и неразумно одступајући у неумесна раздвајања, него Га сматрамо једним Богом Који се нераздељиво раздељује у ипостасима и несмешано се сједињује у јединству једне природе, Који се сав у ипостасима јединичи и Који се сав у надсуштној јединици тројичи. Треба говорити како је Он три према лицима, а један према јединству суштине, односно природе.
5. Тако је и свима нама сам јединородни Син Очев разјаснио Своју једночасност и једносуштност и једнопрестоност у свему са једносуштним Оцем и Духом, овако рекавши: Ја и Отац једно смо[7]. А опет на другом месту, показујући да се Он ни у чему не одликује од те суштине, овако вели за Духа: Дух Истине, од Оца исходи[8]. Јер као што од извора воденог вода происходи као река, тако од Бога и Оца исходи Дух као Бог,те стога Он и каже: Дух је Бог и који Му се клањају у духу и у истини треба да се клањају[9]. Ако је, дакле, Отац Дух, јасно је да је Дух и од Њега рођени Син. И то показујући, Павле каже: А Дух је Господ[10]. Јер премда је Он и примио плот, Он ју је обожио и учинио духовном. Дух је Дух Свети, јер од Оца исходи и нама недостојнима се шаље и раздељује кроз Сина,не као Онај Који то чини против своје воље, него као Онај Ко кроз једнога од Тројице, самога Сина, испуњава Оно што је Очева воља као сопствену вољу. Јер природом и суштином и вољом Света Тројица је неразделна, а у ипостасима назива се лично Отац, Син и Свети Дух, при чему је то један Бог, а име Му је Тројица Која, будући изнад свакога имена које се именује и речи и слова, надилази и превасходи свако поимање разумом, будући да није ништа [од онога што постоји].
6. Међутим, обрати пажњу овде на то како Свето Писмо каже да је један три. Наиме, добро је да се поново вратимо на исто и да то кажемо,јер наслађивање таквим питањима ономе ко зна да у њима богодолично ужива увек доноси задовољство, а његова душевна осећања реч Божија освећује. Бог je, каже, Дух[11], а то је и Син, како је речено. Ако је, дакле, Бог Дух та Дух је Господ и ако Божанствено Писмо Господа назива Духом,онда је Бог Који се познаје у трима ипостасима један Дух (као што је, нато указујући, Син рекао “једно”), равносилни, једнопрестони, једноприродни и једносуштни. За њих је зато речено да су један Дух, како ти не би у трима лицима Тројице замислио никакву неједнакост у превасходству или у подређености, нити уопште раздељење у њима било које врсте. Јер то није речено због тога, него да би ти кроз сама имена упознао лица, односно саме ипостаси. То сазнавши и тиме правилно посвећен у тајне о божанском, немој тражити да подробно испиташ ништа више од тога, него прими то само вером и ту се заустави, будући уверен и исповедајући да је оно што је изнад тога савршено непостижно.
7. А да би сазнао и својства божанске природе, како су Бог и оно што је око Бога и оно што је од Бога и оно што је у Богу све једна светлост,која у свакој од ипостаси прима поклоњење и која се сагледава у свим својим својствима и даровима, и на овај начин ћемо те посветити у тајну о томе. Бог je светлост[12], и то светлост бескрајна и непојамна, а оно што је око Њега јесте светлост која се и сједињује и нераздељиво раздељује на лица, те је (да ти поменем свакога појединце, раздељујући оно што је нераздељиво) Отац светлост, Син је светлост и Дух Свети је светлост. Они су једна светлост проста, несложена, безвремена, савечна, једночасна и једнославна. Уз то, и све што потиче од ње је светлост, као оно што нам светлост дарује. Живот је светлост, бесмртност је светлост, извор живота је светлост, вода жива је светлост, љубав, мир, истина, капија Царства Небеског, светлост је само Царство Небеско. Ложница и брачна одаја је светлост, рај, рајска наслада, земља кротких, венци живота, сама одећа светих је светлост. Христос Исус, спаситељ и цар свега, светлост је. Хлеб непорочне плоти Његове је светлост, чаша часне Његове крви светлост је, васкрсење Његово је светлост, лик Његов је светлост, рука, прст, уста Његова су светлост, очи су Му светлост. Господ је светлост, глас Његов је као светлост од светлости, Утешитељ је светлост, бисер, зрно горушично је светлост, лоза истинита, квасац, нада и вера је светлост.
8. Када, дакле, чујеш да се кроз пророке и апостоле говори тако и слично о неизразивом и надсуштном Божанству, треба да под тим подразумеваш да је оно суштински у свему једно надначално начало, које прима поклоњење у јединици тројичне светлости. Јер један је Бог у Оцу и Сину и Светом Духу, као светлост недоступна и предвечна која се, будући многоименитом, назива свим поменутим именима и многим другим. И не само да се тако зове, него и дејствује, како сам сазнао од оних који су опитно научени од ње и који су се у сазрцању уверили и утврдили у добрим својствима преблагог Бога. А да бих ти показао уз ово што је поменуто и друге светлости Божије, и Његова благост је светлост, светлост је милост Његова, благоутробност, загрљај је Његов светлост, доброта је Његова светлост, жезал, палица и утеха је Његова светлост[13].
9. И премда се може рећи да је већина тога, или чак све, својствено нама, нама је то ипак својствено као људима, а Њему је то својствено као Богу. И да не пропустим да ти поново све то именујем: Бог се назива Оцем,очевима се назива и већина људи. Христос и Бог је Син Божији, синови смо, опет, и ми људи. Пресвети Дух је Дух Божији, духовима се називају и наше душе. Бог је живот, ми и за себе кажемо да живимо. Бог је Љубав, љубав имају једни према другима и велики грешници. Шта онда? Да нећеш Бога назвати људском љубављу? Сачувај ме, Боже, такве хуле! Или би ти можда међусобни мир који се састоји у томе да се не споримо или сукобљавамо око нечега назвао “миром који превазилази сваки ум”[14]? Никако. Или ћеш истином Божијом назвати то да никоме не кажеш лажну реч?Нипошто. Јер као што су речи људске пролазне и празне, а Реч Божија је жива и ипостасна и делотворна[15], Бог истинити, тако је и истина, Бог, изнад поимања и изнад разума људског: Он је непроменљив, непролазан, ипостасан и жив. Тако, дакле, нити је наша вода као она вода жива, нити је хлеб наш као онај хлеб, него, као што је горе речено, све оно је светлости Бог је јединствена светлост и ко се њој причести постаје причасником свих добара које смо навели, а уз то постаје и кротак и смирен. А и то је опет светлост заједно са свим оним што је речено или, боље рећи, онај ко има ту светлост заједно са светлошћу има и то.
10. Међутим, уз све то Бог се назива и бодрошћу[16], као Онај који подстиче на добро душу човека у којој обитава и постаје у њој свако добро. И она није лишена ниједног добра[17] када у себи има Бога, него се испуњава и преизобилује свагда у свим тим скривеним добрима Божијим, живећи и радујући се заједно са чиновима небеских сила, чега да се и сви ми удостојимо и да у изобиљу окусимо, благодаћу и човекољубљем Господа нашега Исуса Христа, Којем приличи слава и сила са Оцем и Светим Духом,сада и свагда и у векове векова. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Мт. 28,19.
  2. Јн. 14,28.
  3. Јн. 8, 28.
  4. Јн. 14,16.
  5. Јн. 15, 26.
  6. Мт. 6,9
  7. Јн. 10,30
  8. Јн. 15, 26
  9. Јн. 4, 24
  10. 2Кор. 3,17
  11. Јн. 4,24
  12. 1Јн. 1,5.
  13. Пс. 22, 4.
  14. Фил. 4,7.
  15. Јевр, 4,12.
  16. Јер. 1,12.
  17. Пс. 33,10.

Comments are closed.