САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
КАТИХЕТСКЕ БЕСЕДЕ (БЕСЕДЕ О ВЕРИ)
 
БЕСЕДА ТРИДЕСЕТ ПРВА
О ТОМЕ КАКО СВАКО ОД НАС ТРЕБА ДА МОТРИ НА СЕБЕ САМОГА И ДА ПАЖЉИВО ИСПИТУЈЕ СВОЈЕ СТАЊЕ. И О ТОМЕ КАКО ТРЕБА ДА ОНО ШТО НАЛАЗИ У СЕБИ ПОРЕДИ СА ЗАПОВЕСТИМА ХРИСТОВИМ
 
1. Браћо и оци, у претходној поуци, да не бих превише дужио, оставили смо оно што смо тада говорили незавршено, а хтели смо да кажемо шта значи “мотрити на себе”. И сада бих да вам у овој поуци вратим дуг беседе, јер то ми је дужност и увек сам обавезан да вашој љубави дам меру речи која јој припада.
2. Шта, дакле, како смо онда већ рекли, значи пазити и мотрити на себе? Пазити на себе значи говорити у себи: “Да ме можда не обузима нека страст? Као што чујем у Божанственим Писмима, чак и онај ко има само једну страст неће ући у Царство Небеско, јер записано је: Ако ко сав закон одржи, а сагреши у једном, крив је за све[1]. Слично тако, и мотрити на себе значи овако говорити у себи: “Да нисам случајно ту и ту заповест занемарио или сам немаран према њој, па је пренебрегавам и не испуњавам? Јер Христос и Бог каже: Неће нестати ни најмањег словца или једне црте из закона Мојих заповести, док се све не збуде[2], и опет: Ко укине једну од ових најмањих заповести и научи људе да тако раде, назваће се најмањи у Царству Небеском[3].
3. Уз то, треба пазити и на Божанствена Писма и када се она читају човек треба да гледа на себе самога, да изучава и као у огледалу испитује своју душу у каквом се стању налази. А о чему ја то говорим? Послушај Господа Који говори: Покајте се, јер се приближи Царство Небеско[4]. Дакле, човек је дужан да промисли како проводи свој дан. И ако се каје добро, нека увећа и продужи свој посао, а ако се каје немарно, нека се исправи.
4. Послушај поново Њега како каже: Блажени су сиромашни духом, јер њихово је Царство Небеско[5]. Човек је, дакле, дужан да себе увек испитује и искушава приликом сваког непријатног догађаја, а мислим на увреде, срамоћења и унижавања, па да тако види да ли се у њему налази врлина смирења или не, јер ко је њу стекао све подноси без жаљења и роптања и не рањава га у срце ништа од онога што се дешава. И ако се мало и жацне, ипак се не потресе сасвим. Штавише, због тога што је то бодило мало ражалостило његово срце и што није радије са радошћу примио то што се догодило, он себе самога кори и ниподаштава, тугује и плаче и улази у клет[6] душе или у своју келију, па пада пред Бога и исповеда Му се, као да је сав свој живот погубио.
5. Затим он опет чује: Блажени који плачу[7]. И обрати пажњу на то како не каже “који су плакали”, него они који увек плачу. У вези са тим,дакле, мислимо о томе да ли свакога дана плачемо. Јер ако се човек смирио дејством покајања, јасно је да му неће проћи ниједан дан и ниједна ноћ без суза и плача и скрушености.
6. И опет: Блажени кротки[8]. И како да онај ко свакодневно плаче може у гневу проводити живот и не постати кротак? Јер као што се огњени пламен гаси водом, тако се гнев душе гаси сузама, и то до те мере, да ако неко у томе проведе довољно времена, он и гневни део своје душе преводи у непокретност. Зато је човек дужан да и у томе испитује себе самога да ли је истински кротак (јер такав не трпи ни у чему да види да се преступа заповест Божија, него, као да сам греши, непрестано плаче због грешника), а затим и да ли је гладан и жедан правде Божије. Наиме, могуће је да нађемо и некога ко чини правду, а да је није ни гладан ни жедан. А правдаје Бог, јер чујеш да Га називају сунцем правде. Ко је, дакле, гладан и жедан Њега, читав свет и све у свету сматраће трицама, а част од великаша држаће за срамоту и уопште неће примећивати људске почасти.
7. Одмах затим: Блажени милостиви[9]. А ко су милостиви? Да нису они који дају новац и хране сиротињу? Не! Него ко? Они који су осиромашили ради Онога Који је осиромашио ради нас и који немају ништа да дају, али се умно увек сећају сиротиње и удовица, сирочади и болесних, и често их гледају и састрадавају са њима, усрдно за њих плачући, као што је чинио Јов који је рекао: Ја заплаках над сваким немоћним[10], а када имају, са радошћу им чине милост и све их што више могу подсећају на спасење душе, слушајући Онога Који је рекао: Без лукавства научих и у изобиљу предајем[11]. Такви су они које Господ блажи, који су истински милостиви. Због тога од таквога милосрђа, као каквом лествицом, они се успињу и достижу савршену чистоту душе.
8. Зато је Бог и блажио чисте срцем, овако рекавши: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети[12], знајући, као наш Бог и законоположитељ, да ако наша душа не доспе у такво расположење, она нити вечно тугује,нити постаје савршено кротка, нити је жедна Бога, нити се чисти од страсти, нити постаје као чисто огледало. А ако не буде таква, неће ни у себи икада јасно угледати Владичино лице. А ако постане таква, она Га свагда гледа и мири се са Њим, па настаје мир између нашег Творца Бога и душе која се претходно налазила у непријатељству са Њим, те тада Бог таквога човека блажи као миротворца. Јер блажени су, каже, миротворци, јер ће се синовима Божијим назвати[13], а то су они који су се свесно измирили са Оним Који је дошао да мир да онима који су близу и онима који судалеко[14], са Оним који је нас, непријатеље, дошао да помири са Својим Оцем и да сједини нас који смо били далеко[15], односно да нам преда Духа Светога и сам прими нашу плот. Дакле, они који су Га видели, јасно је дасу се са Њим и истински помирили, достигавши тражени мир и поставши синовима Божијим. А ако Бог оправдава, ко је онај који осуђује?[16] А ако свога брата, кога видиш, не волиш, како можеш волети Бога Кога ниси видео? А ако не можемо или, боље рећи, не желимо да Га волимо, јасно је да се нисмо ни помирили са Њим. Али постарајмо се да Га видимо,помиримо се са Њим и заволимо Га, браћо, свом душом, како је и сам заповедио.
9. Затим Га опет чује како говори: Блажени прогнани правде ради[17] и пажљиво испитује себе да ли је прогнан ради заповести Божије, јер сви који у Христу желе да живе биће огњени[18], како каже Апостол. Зато и додаје и каже: Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке зле речи, Мене ради. Радујте се и веселите, јер је велика плата ваша на. небесима[19]. Због чега је Он, дакле, напослетку поменуо прогањане и срамоћене и, као онај који има власт[20], гласно им заповеда и кличе: Радујте се и веселите! Зато што онај ко је показао покајање достојно својих сагрешења, ко је због тога постао смирен (да поновим то још једном) и ко се удостојава да свакога дана плаче, да буде кротак и да из све душе буде гладан и жедан сунца правде, да буде милостив и састрадалан, као да страдања свих и жалости и болести чини својим, док плаче и очишћује се он види Бога, мири се са Њим и постаје истински миротворац, удостојавајући се да се назове сином самога Бога. Такав, дакле, и када чује да га гоне и када га бију и коре, и вређају и псују и сваку злу реч против њега говоре, све то може да трпи са радошћу и неизрецивим весељем, па му је, знајући то, Владика Бог јасно и рекао: Радујте се и веселите. А ко није постао такав, нити је у себи стекао велику радост, како ће моћи све то да поднесе без злопамћења? Никако!
10. Зато, оци и браћо моја, никада не престајмо да себе саме судимо и испитујемо са сваком ревношћу, ако је могуће, и свакога дана и свакога часа, него, како рекосмо, испуњавајући све заповести, мотримо на себе и испитујмо се у свакој појединој од њих. И ако се нађемо да смо неку испунили, заблагодаримо Владици Богу и убудуће је чувајмо колико можемо. А ако је се још нисмо сетили или је учинили, похитајмо, молим вас, док је не испунимо и сачувамо, да не бисмо, презревши је, били названи најмањим у Царству Небеском. Јер усходећи тако постепено, чинећи их једну по једну, као лествицом, добро знам да ћемо доспети у сам град небески у коме, како већ рекосмо, стоји сагнут наш Владика и говори свима нама: Ходите Мени, сви који сте уморни и натоварени и Ја ћу вас одморити[21]. И када тамо доспемо, видећемо Га колико је то људима могуће и од Њега ћемо примити Царство Небеско Које је Дух Свети и увек ћемо га имати у себи, како и Сам Владика јасно кличе, те ћемо живети као ангели на земљи, а радије као синови свети Божији, у свему подражавајући самом Оцу и Богу, у Чијем најслађем лику нека се удостојимо сви ми да уживамо сада и свагда и у векове векова. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Јк. 2,10
  2. Мт. 5,18
  3. Мт. 5,19
  4. Мт. 4,17
  5. Мт. 5,3
  6. В. Мт. 6:6
  7. Мт. 5:4
  8. Мт. 5,5
  9. Мт. 5,7
  10. Јов. 30:25
  11. Прем. Сир. 7,13
  12. Мт. 5,8
  13. Мт. 5, 9
  14. В. Еф. 2,17
  15. Еф. 2,13
  16. Рим. 8, 33
  17. Мт. 5,10
  18. В. 2Тим. 3,12
  19. Мт. 5,11
  20. В. Мт. 7,29
  21. Мт. 11,28

Comments are closed.