САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
КАТИХЕТСКЕ БЕСЕДЕ (БЕСЕДЕ О ВЕРИ)
 
БЕСЕДА ДВАДЕСЕТ СЕДМА
О ТОМЕ ДА СЕ НЕ ТРЕБА ОДНОСИТИ НЕМАРНО ПРЕМА ДЕЛАЊУ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ НИТИ ПРЕНЕБРЕГАВАТИ МАКАР ЈЕДНУ ОД ЊИХ, КАКО НЕ БИСМО БИЛИ ЗАКЉУЧАНИ ВАН ЛОЖНИЦЕ КАО ОНИ КОЈИ ИХ ПРЕНЕБРЕГАВАЈУ. И О ХРАБРОМ ТРПЉЕЊУ ИСКУШЕЊА.
 
1. Браћо и оци, зар не чујете Господа и апостоле Његове како кличу: Ако ко сав закон сачува, а сагреши у једном, крив је за све[1]. И опет: Ко се бори од свега се уздржава[2]. А да би разјаснио то што каже, од додаје: Јер од кош је ко побеђен, томе и робује. Тако, браћо, ко је постао роб једне, макар и незнатне страсти, он се ставља у њену власт и не може да послуша заповести Господње. А и како би, када њиме влада туђи господар? И зашто ми по себи самима не видимо истински смисао Господњих и апостолских речи, те не донесемо исправан закључак на основу тога што видимо?
2. Наиме, ми видимо да се не каже да су се спасили они који плове морем толико и толико миља, а затим надомак луке наиђу на опасност,него они који су доспели до луке и ступили на копно. Исто тако не каже се да ће се спасити и доћи до града у који су пошли они који иду и хитају путем, па пређу одређену реку и прођу неку гору и избегну разбојнике, а после тога налете на неког другог зликовца или на звер, па им она дође главе, или падну у провалију и угуше се, него они који, Божијом помоћу,избегну свако искушење и сваки смртоносни наум. Па чак ни они! Јер ако,избегавши све непријатеље, покажу немар или лењост, па их ухвати ноћи затворе се градске капије, те се нађу изван зидина, они не знају шта ће им донети наредни дан.
3. Дакле, као град схвати Царство Небеско, као ноћ смрт свакога од нас, а као наредни дан долазак Господа Бога, односно дан суда. Тако онај ко није похитао и стигао да се нађе у самом Царству Небеском за дана овога живота, него се о кончини нађе изван њега, на њега пада ноћ смрти и он не зна шта ће му се догодити нареднога дана на суду и хоће ли му се допустити да уђе или не. Тако се ни за кошуту или срну или било коју другу животињу, када умакне од ловца или пса и избави се од једне замке, али буде уловљена у другу, те им падне у руке, не каже да је умакла и спасила се, него се тако каже за ону која уопште није ни уловљена, нити ухваћена у замку. Овде као ловце схвати лукаве демоне, а као псе обманљиве и лажне учитеље који, мада и сами изопачени и зли, себе саме не исправљају,него покушавају друге да уче, и које треба сматрати лајавим псима и бежати од њих, јер они речима уједају и растржу овце Христове, предајући их у руке ловаца. А као разбојнике схвати зле и срамне помисли које изненада подвижнику долазе на ум, наводећи га да оде или да се одвоји од братства, мислећи да ће се спасити сам, и које га, пошто он пристане на њих,чврсто спутају и гуше, подбадају надраживањима и покретима плоти, мамећи га силом неумесне жеље и гурајући га у провалију и бездан греха.
4. Дакле, свом силом треба се уздржавати од лукавих дела, а истовремено ваља истрајавати у свим добрим делима и са топлом чежњом и сваком спремношћу чинити заповести Божије, ниједну не пренебрегавајући као да је безначајна. Јер онај ко је рекао: „Камо среће да нисам учинио оно зло, да нисам починио онај грех, јер ово и оно није ништа“ јасно је да нарушава све заповести и да им се противи. Замисли, човече, скупоцену посуду начињену од свих заповести Божијих – од вере, страха Божијег, смирења, неизговарања празних речи, послушања до смрти, одсецања жеље и покрета унутар срца, сталног кајања и скрушавања, непрестане молитве, пажње очију, непристрасности према ближњем и једнаке љубави према свима, несреброљубивости и целомудрености, наде на Бога и савршене љубави и свих других врлина које уз ове иду. Наиме, свака од њих, као посебна латица, нека златна, нека сребрна, нека бакарна, нека од драгог камена, а остале редом од других вештастава, сједињују се Духом и све се међусобно приљубљују и складно повезују у једно, па тако, како је речено, од човека чине нешто као користан суд у који се као ново вино сипа Божија благодат. Реци ми, онда, ако изоставиш једну од свих наведених врлина од којих је и којима је начињен и спојен тај сасуд, зар ће Бог уопште допустити да се улије у њега ишта од дарова Свога Духа, макар се и чинило да је рупица од латице, која недостаје на месту одређене врлине, незнатна и сићушна? Наравно да неће! Јер свакако ће кроз ту рупицу оно што је уливено постепено и неприметно исцурити.
5. Како онда ми, и без много врлина чије непропадљиво и непролазно благо нисмо стекли делањем заповести, а са мало подвига, а и њима расточених гресима, мислимо да смо савршени и читави сасуди и умишљамо да унутар себе носимо Свети Дух? Одиста, сагласно ономе што је речено, залудесмо у својим умовањима и помрачи се неразумно срце наше и, говорећи да смо мудри, полудесмо[3]. Јер ако и Павле Божанствени кличе: Бог Који рече да из таме засија светлост, Он засија у срцима нашим[4] и то благо имамо у земљаним сасудима[5], он сасудима зове наша тела, као што и на другом месту каже: Зар не знате да су тела ваша храм Светога Духа Који је у вама, и нисте cвoju[6], а назвао их је земљаним јер је под тим имао на уму слабост наше природе. Дакле, таква тела су чврста и несаломљива због непобедиве силе блага које се налази у њима. Зато и додаје и каже: Да преизобиље силе не буде од вас, него од Бога[7]. А да вам то учиним јаснијим, то што би он хтео да каже јесте следеће: „Немој помислити да си ти онај који одржава и чува благо које је у теби, него ће пре бити да то благо чува тебе и да те је благодат која је у теби учинила сасудом корисним Богу. А чудесно је то да, ако ми или ко други од непријатеља скрши сасуд, благо остаје нетакнуто, док сасуд под дејством блага постаје снажнији и крепкији, јер то је Бог“. Отуда и сам апостол о томе каже: Све могу у Христу Који ми даје моћ[8].
6. Али обрати пажњу на то како он тим речима каже да је Тројица стално неодвојива од нас и да у нама увек пребива. Јер каже: Бог Који рече да из таме засија светлост, Он (дакле, Дух Свети) засија у срцима нашим (а тако и Господ каза: И ја ћу вам другог Утешитеља послати,Духа истине[9]). И опет: То благо имамо у земљаним сасудима, односно у плотским срцима. Желећи да ти покаже да то богатство није нешто друго у односу на Онога Који је засијао, него да је једне части и суштине са Њим, додао је: Да преизобиље силе не буде од вас, него од Бога Који се у нама настанио осијањем Духа. Јер то је благо, Света Тројица, које ми одржавамо, како је речено, брижљивим чувањем свих заповести, а које и све нас одржава својим човекољубљем и силом и благодаћу, чувајући нас са свих страна нетакнутим, непоколебивим и несмућеним. Када, будући да смо слаби и да се лако можемо спотаћи, учинимо неки мали пропустили погрешку, то благо нас обухвати и сједини са собом, па нас приљуби себи, надопуњујући наше недостатке, крепећи нас и чинећи чвршћим.
6. Зато вас молим, у Христу браћо, да станете пред Господа беспрекорни од сваког греха, чувајући у себи све Његове спасоносне заповести. Јер примивши их тако, као неко вештаство сачињено од злата и сребра и драгог камења, сам уметник Бог Логос све ће их заједно сјединити и од њих нас учинити корисним сасудима. Али нека се не догоди да Му неке принесемо, а неке изоставимо, нити да Му принесемо све, али да се пред Владиком Христом Богом због једне једине покажемо као немарни и презиратељи, да се не разгневи и не баци их на нас, па заповеди да нас избаце из ложнице. А ако нас то снађе, макар касније будемо и много куцали и викали: „Господе, Господе, отвори нам“, ништа нам неће користити. Јер Он ће нам рећи: „Идите од Мене! Не знам вас као верне и не знам да сте до смрти послушали и испунили Моју заповест. Зато идите од Мене“.
7. Ја први знам, ниски и свејадни, да ћу то чути, јер ниједну заповест Божију нисам испунио, а после мене сви који су попут мене непослушни и преступају заповести Божије, говорећи у неразумном расуђивању: „Камо среће да нисам блудничио! Јер заклетва је ситница. Камо среће да нисам чинио прељубе! Јер какав је грех украсти новчић или парче хлеба?“ Или ово: „Блажен бих био“, каже, „да нисам пао у срамне и хулне грехе мужелоштва. Јер какав је грех оклеветати или позавидети, наругати се или подсмехнути?“ Једнаки је случај и са онима који себе, због чистоте од плотских дела греха, сматрају ангелима Божијим и о себи безумно мисле високо, не осврћући се на душевне врлине и страсти, него пренебрегавају и све друге заповести Господње и не присиљавају се да их испуњавају, не желећи нимало да се помуче и пострадају ради заповести Божије, него безбрижно живе.
9. Јер каква нам је корист, браћо, ако се уздржавамо од блуда и друге телесне нечистоће, а стремимо слави и новцу? Јер једно квари тело, а друго душу. И не само то, него нас, сагласно Господњим речима, слава људска и љубав према њој чине неверним. Како можете, каже, веровати када примате славу од људи, а славу од јединога Бога не тражите?[10] Шта вреди да будемо чисти од мужелоштва, а да нас изједају завист и мржња и суревњивост према ближњем? Јер мржња према брату човека чини убицом: Ко мрзи брата својега, каже Апостол, човекоубица је[11]. А мужеложник и убица, према свештеним правилима, свакако потпадају под исту казну и постају криви вечном суду, ако остану непокајани. Шта вреди ако се неко не опија вином, а псује свога брата? Јер и једни и други се, сагласно божанском Апостолу, изгоне из Царства Небеског. Не варајте се, каже, ни блудници, ни мужеложници, па додаје; ни пијанци, ни опадачи, ни отимачи неће наследити Царство Божије[12]. И каква је корист од поста, реци ми, ако нема доличне кротости? А каква је корист и од кротости, ако је на погибију душе и води преступању неке заповести Божије? Јер као што онај ко узвраћа ударцем ономе што га бије не поштује самога Бога Који је рекао: Ако те ко удари по једном образу, окрени му други[13], тако и онај ко стрпљиво подноси онога ко хули на Бога греши заједно са хулитељем, као да се заједно са хулитељем весели и као да му показује одобравање својим наводним дуготрпљењем. Зашто се уздаш у послушност, брате, ако си роб стомакоугађања? Јер нико, каже, не може служити два господара[14]. Немогуће је да слуга стомака постане слуга Божији. Што се хвалиш тиме што много испитујеш псалме, ако ти се ум надима, а не схваташ смисао тога о чему се говори? А ако си немаран према служењима која су ти наложена и у манастирским пословима које ти је одредио предстојатељ, ја немам шта да кажем, али знам да си чуо Божанствено Писмо које каже: Проклет је свако ко чини дела Божија немарно[15]. Што се уздаш у напор и телесне трудове, а не мариш за унутрашње делање? Не чујеш ли Павла како говори: Телесно вежбање замало је корисно, а побожност је корисна у свему.[16] И каква је корист некоме ако успе и у једном, и у другом, а осуђује оне који живе са њим и браћу у свету? Каквим, каже, судом судите, онаквим ће вам се судити и каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити[17]. И онај ко је постигао све што смо навели и не чини ништа од онога што је забрањено, нити осуђује немарну браћу, али у време искушења, ако се догоди да га ко пљуне и удари и увреди, то не поднесе спокојно или се узнемири срцем, али не изговори недоличну реч, него покаже спољашњим држањем да му се порив душе покренуо на гнев, па онда ипак изговори увредљиву реч или у одбрани шта друго учини, како ће се такав уопште усудити да себе назове слугом и подражаватељем самога Владике, а не, напротив, Његовим непријатељем?
10. Дакле, пријатељи Божији и они који Га воле, који у себи имају Њега као неприкосновену ризницу са благом, са неизрецивом радошћу и весељем примају такве увреде и понижавања, искрено волећи као доброчинитеље оне који им то чине. А они који говоре: „У време спорења и борбе ми се, као људи, покренемо на гнев и бес, па се догоди да браћи узвратимо речима и једнаким делима, али касније ми у души не осећамо непријатељство према њима, него све опраштамо, а посебно ако је опроштај узајаман“ личе ми на неисписану таблицу на коју непријатељ и противник наших душа, када нађе погодну прилику, помоћу њих самих уписује своја зла и прљава учења, па оде. А пошто опет избришу то што су, подстакнути лукавим, написали, они се не решавају да уместо тога упишу оно што је Христово, да се, када дође и нађе плоче њихових срца исписане, противник,поражен и посрамљен, одврати, него, остављајући их у лењости и немару неисписане када Господ пошаље да у неку од њих запише Своја учења, они одмах спремно пишу оно што је од непријатеља. И оно што је горко и смртоносно они примају, а животворно и слађе од меда одбацују од себе.
11. Значи, Господ Исус и Бог наш Који ништа није сагрешио био је бијен, да би грешници који Му подражавају не само примили опроштај грехова, него да би због своје послушности постали и сапричасници Његовог Божанства, а од онога ко то не прима у смирењу срца, јер се срами да подражава Владичиним страдањима, постидеће се Христос пред ангелима и Оцем Својим Који је на небесима. А смисао тога је у следећем: Он,будући Бог, ради нас је постао човек. Био је шибан, пљуван и распет, као да нас је кроз то, како је, нестрадалан Божанством, пострадао поучавао и говорио нам: ‘Ако хоћеш“, каже, „човече, да постанеш бог и да достигнеш вечни живот и да пребиваш са Мном, што твој прародитељ није достигао, јер је некада пожелео зло, смири се како сам се смирио Ја ради тебе; и, одложивши надменост и гордост демонског умовања, прими шамаре, прими пљување и бијење, потрпи то до смрти и нећеш се постидети. А ако се постидиш да пострадаш ради Мојих заповести, како сам Ја Бог пострадао ради тебе, и ја ћу о Свом доласку са славом показати како се стидим тога да ти будеш са Мном, те ћу рећи Својим ангелима: ‘Он се постидео Мога смирења и није прихватио да остави славу света и уподоби се Мени, а сада када се сам обнажио од пропадљиве славе, док сам се Ја прославио у бесмртној слави Свога Оца, стидим се и да га гледам! Нека зато буде избачен одавде, нека буде уклоњен као нечастив, да не види славу Господњу!’ То ће, дакле, чути они који наизглед држе све заповести како доликује, али из стида пред људима не примају увреде и срамоћење или псовке које им се упућују, нити трпе шамаре и ударце од њих.
12. Ужасните се, људи, и задрхтите и потрпите и ви са радошћу увреде које је Бог поднео ради нашега спасења! Бога шамара последњи слуга и Он ти даје образац победе, а ти не допушташ да те то снађе од човека који је страстан као и ти? Стидиш се да се угледаш на Бога, а како ћеш царевати и бити прослављен заједно са Њим у Царству Небеском, ако Гане потрпиш? Јер да се и Он, као и ти, постидео да ради тебе постане човек и до сада те оставио у греху, не би ли са неверницима и нечастивима ти остао у дубини ада, несрећниче? Верујеш ли да је Христос Бог? „Да“, рећи ћеш. Ако, дакле, верујеш да је Бог Који је створио небо и земљу Онај Који се неиспражњиво испразнио из отачког крила, Који је сишао на земљу са бескрајне висине Божанства и Своје неизрециве славе и тебе ради постао ништавни човек и сиромах, зар ти који си блато и прах и пепео не пристајеш да сиђеш са умишљене висине свога престола и смириш се пред својим братом који наизглед стоји испод тебе, а можда те врлинама превазилази?Зашто не одбацујеш рухо које наизглед блиста, стидећи се Његове власенице и смирења? Зашто не презиреш све што је заправо поруга и личина ругобе, а не слава сјаја? Како то да не постајеш у свему сличан своме Творцу и Богу, смиравајући се заједно са својом браћом? Ако, дакле, не трпиш да Му се уподобиш, себе самога и несвесно чиниш већим и славнијим од Њега, приказујући нам се као други Ана или Кајафа или Пилат и тиранин, не желећи да Творца свега имаш крај себе као сапрестоника,него хоћеш да Он стане пред тебе као један од осуђених.
13. То се, дакле, односи на богаташе и великаше и оне који седе изнад других, мрштећи се са духом презира. А шта рећи о онима који су наводно све напустили и осиромашили ради Царства Небеског? Шта рећи? Ето, осиромашио си, брате, и угледао си се на Владику свога Христа и Бога. Погледај онда онога ко је сада са тобом и са тобом живи, Онога Ко је изнад свих небеса. Ево, вас двојица путујете заједно. Сусретне вас неко на животном путу, твоме Владици удари шамар, а исто тако удари га и теби. Зар да му Владика и не одговори, а ти да му узвраћаш? „Да“, рећи ће, „али Владика је рекао томе ко га је ошамарио: А ко зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?[18] Он то није рекао да би противречио, како си ти помислио, него зато што Он није починио греха, нити се нашло лукавство у Његовим устима, а уз то, да се не би помислило да Га је са правом ударио, као онога ко је починио грех, онај који му је рекао: Зар тако одговараш првосвештенику?[19], рекао је то, показујући Себе недужним. Али ми свакако нисмо такви, јер смо одговорни за многе грехе. А пошто је касније поднео и много горе ствари од тога, не види се да Он ишта говори, него се, штавише, види како се моли за оне који су Га распели. Зар да Он док Му се ругају не негодује, а ти да ропћеш? Он подноси пљување и шамаре и шибање, а ти не подносиш да примиш ни грубу реч? Он прима крст и срамну смрт и болове од клинова, а ти не примаш да чиниш најпрезреније послове? И како ћеш постати сапричасник Његове славе, ако не пристајеш да постанеш сапричасник Његове срамне смрти? Заиста си узалуд оставио богатство, ако ниси пожелео крст. Христос је младићу, а и нама, заповедио: Продај све што имаш и подај сиромасима, и узми крст свој и за Мном иди[20]. Ти си богатство разделио, али ниси прихватио да подигнеш крст, како је речено, а то је трпљење свих искушења свом душом, па си остао сам на путу живота и, на своју несрећу, одвојио се од преслатког Владике свога и Бога!
14. Али молим вас, оци и браћо, сачувајмо све заповести Христове, потрпимо до смрти искушења која нас сналазе из чежње према Царству Небеском, како бисмо постали и причасници славе Исусове, и заједничари вечнога живота и наследници уживања у неизрецивим добрима у Христу Исусу Господу нашем, Ком приличи слава у векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Јк. 2,10
  2. 1Kop. 9,25
  3. Рим. 1,21
  4. 2Кор. 4, 6
  5. 2Кор. 4,7
  6. 1Kop. 6,19
  7. 2Кор. 4,7
  8. Флп. 4,13
  9. Јн. 14,16
  10. Јн. 5,44
  11. 1 Јн. 3,15
  12. 1Kop. 6, 9
  13. Мт. 5, 39
  14. Мт. 6,24
  15. Јер. 31,10
  16. 1Тим. 4,8
  17. Мт. 7,2
  18. Јн. 18,23
  19. Јн, 18,22
  20. Мт. 19,21

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *