САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
КАТИХЕТСКЕ БЕСЕДЕ (БЕСЕДЕ О ВЕРИ)
 
БЕСЕДА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА
О ПРИОПШТЕЊУ ДУХУ СВЕТОМ. И О ТОМЕ ДА СЕ ДЕЛА ВРЛИНЕ НЕ МОГУ ПОТВРДИТИ ДРУГАЧИЈЕ, ОСИМ ДОЛАСКОМ ДУХА, БЕЗ КОГА НИКО НЕ НАПРЕДУЈЕ КА ВРЛИНИ, НИТИ МОЖЕ ДА ДРУГИМА КОРИСТИ ИЛИ ДА ПРИМА ТУЂЕ ПОМИСЛИ. И О ТОМЕ ДА ЈЕ ТРИИПОСТАСНО БОЖАНСТВО У СВЕМУ РАВНО И ЈЕДНАКО.
 
1. Браћо и оци, Бог је огањ и тако Га назива читаво богонадахнуто Писмо, а душа свакога од нас је светиљка. И као што је светиљка, макар имала довољно и уља и фитиља, док је се не дотакне огањ потпуно мрачна, тако је и душа, макар наизглед била украшена свим врлинама, али није се дотакла огња, односно није се приопштила божанском суштаству и светлости, још увек угашена и помрачена и њена су дела непоуздана. Наиме, све треба проверавати и обелодањивати светлошћу[1]. Ономе чија је, дакле, светиљка још увек таква (односно непричасна божанском огњу), пре је потребан вођа и светиљка да му осветљује и разлучује његова дела и грехе и да уз њену помоћ он исповедањем исправља своја сагрешења и све погрешке које чини свакога часа. Јер као што онај ко хода ноћу не може да се не спотиче, тако није могуће ни да не греши онај ко још не види божанску светлост, као што каже Христос: Ко иде дању, не спотиче се, јер види светлост овога света; а ко иде ноћу спотиче се, јер нема светлости у себи[2]. Рекавши у себи, Он је указао на божанску и невештаствену светлост, јер нико не може у себи стећи светлост чулну.
2. Дакле, као што онај ко хода по тами нема никакве користи ако носи макар и украшене, али угашене светиљке (јер од њих он не види ни себе, нити кога другог), тако ни онај ко мисли да у себи, колико је то могуће, има све врлине, а да у себи нема светлост Светога Духа, нити може добро видети своја дела, нити уопште може бити уверен у то да су она угодна Богу. Уз то, он ни друге не може да поведе или да их поучи вољи Божијој, нити је достојан да прими туђе помисли, макар га људи поставили и за патријарха, све док не стекне светлост која светли у њему. Јер Христос каже: Идите док светлост имате, да вас тама не обузме, а ко иде по тами не зна куда иде[3]. Ако, дакле, он не зна куда иде, како ће другима указати пут? И каква ће бити корист, ако неко постави угашену светиљку на други свећњак, када она сама не гори и не светли? Не треба тако чинити! Него како? Онако како је сам Бог над свима одредио. Јер Он каже: Нико не меће упаљену светиљку на скривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост они који улазе[4]. То рекавши, Он додатно наводи и одлике онога који је као светиљка и у себи има светлост,овако говорећи: Светиљка тела је око[5]. И шта Он назива оком, ако неум, који никада не може да постане прост, осим ако не угледа просту светлост? А проста светлост је Христос. За онога, дакле, ко има светлост даму светли у разуму каже се да има ум Христов. Дакле, када је твоје око тако просто, и читаво бестелесно тело твоје душе биће светло. А када ти је ум лукав, односно помрачен и угашен, и твоје тело ће бити тако мрачно. Гледај онда да светлост која је у теби није тама. „Пази“, каже, „да не мислиш да имаш оно што ниси стекао“[6]. Гледајте како вам и сам Владика говори слично нама, Својим слугама: „Пази да не заборавиш на себе и да мислиш да је светлост у теби оно што није светлост, него тама“. Видите како и ја вама, својој браћи слугама, говорим исто што и Владика, и да не говорим ништа искривљено, нити погрешно.
3. Кажем вам: гледајте, браћо, да се случајно, мислећи да сте у Богу и умишљајући да имате заједницу са Њим, не нађете ван Њега и одвојени, јер не видите већ сада Његову светлост. Јер да је Он запалио ваше светиљке (односно душе), Он би у вама јасно блистао, као што је сам Бог и Господ наш Исус Христос рекао: Ако је све твоје тело светло да нема ниједнога дела мрачна, биће светло цело као када те светиљка обасјава светлошћу[7]. И које онда друго сведочанство, веће од тога, да ти дам да би се уверио? А ако не верујеш Владици, како ћеш, реци ми, веровати свом брату слузи?
4. А шта да кажем онима који воле да се зна са њих и да постану свештеници и првосвештеници и настојатељи, који желе да примају туђе помисли и говоре за себе да су достојни дела везивања и разрешивања[8]? Када видим такве да не знају ништа од неопходних и божанских ствари и да томе ни друге не уче, нити их изводе на светлост знања, шта друго да кажем до оно што каже Христос фарисејима и законицима: Тешко вама законицима, јер узесте кључ знања; сами не уђосте, а оне који би ушлиспречисте[9]. А шта је друго кључ знања, ако не благодат Светога Духа која се даје вером и просвећењем доноси истинско знање и разум, отварајући наш затворени и покривени ум, као што сам вам већ више пута рекаокроз приче и загонетке, па и очигледним доказима, и што поново кажем:врата су Син – Ја сам, каже, врата[10]; кључ од врата је Дух Свети – примите, каже, Дух Свет; коме опростите грехе, опраштају им. се; коме задржите, задржани су[11]. А кућа је Отац јер у дому Оца Moгa станови су многи[12]. Обрати добро пажњу на смисао тих речи. Ако, дакле, кључ не отвори (јер њему вратар отвара[13]), врата се не отварају. А ако се врата не отворе, нико не улази у дом Очев, како каже Христос. Нико не долази Оцу, осим кроз Мене[14].
5. И о томе да најпре Дух Свети отвара наш ум и поучава нас о Оцу и Сину, Сам он је опет рекао: А када дође Он, Дух истине, Који од Оца исходи, Он ће посведочити о Мени и увешће вас у сву истину[15]. Видиш ли како се кроз Духа, а тачније у Духу, нераздвојно познају Отац и Син? И опет: Јер ако Ја не одем, Утешитељ, каже, неће доћи вама[16]. А када Он дође, подсетиће вас на cвe[17]. И опет: Ако Ме љубите, заповести Моје држите, и Ја ћу умолити Оца и даће вам другог Утешитеља, да пребива с вама вавек, Духа истине[18]. А мало затим: У онај дан (дакле, када нам дође Свети Дух) знаћете да сам Ја у Оцу Своме, и ви у Мени, и Ја у вама[19]. И опет: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим[20]. И то је разумљиво: јер ако се ко не крсти у Духу, он не бива ни син Божији нити санаследник Христов. Али Он и Петру каже: Даћу ти кључеве Царства Небеско[21], свакако не кључеве бакарне или железне, него достојне тамошњег обиталишта. А колико је то обиталиште, послушај Павла који у посланици Тимотеју каже: Заповедам ти пред Богом Који свему даје живот и пред Христом Исусом[22], и мало затим: Блажени и једини владар, Цар царева и Господар господара, Који једини има бесмртност и обитава у светлости неприступној[23]. Јер ако је, каже, недоступна кућа, јасно је да је и капија куће светлост и да је и она недоступна. А ако кажеш да је једно доступно, а друго недоступно, недоступно ће прогутати доступно и кључ никада неће успети да откључа, осим ако и сам не постане недоступан и једнаке природе са недоступним, него ће га врата спалити, или ће кућа спалити врата, па ће све постати једнако недоступно свима. Тачније, и наша вера ће пропасти, ако се Света Тројица раздели на доступно и недоступно, и веће и мање.
6. Међутим, обратите пажњу на то да вам се, док слушате ово, па примате представе чулних кућа и врата, у уму не образује неки телесни облик, те вам душа падне у сумњу и хулу, него размишљајући о свему богодолично и добро, ако то можете да чините, сагласно речи и закону сазрцања, све ћете наћи правилно истумачено. А ако о томе не можете да мислите тако богодолично, примите то само вером и нипошто немојте пожелети да покажете радозналост. Наиме, Свети Дух се назива кључем, јер ми се кроз Њега и у Њему најпре осијавамо умом, очишћени се просвећујемо светлошћу знања, крштавајући се одозго, поново се рађајући и постајући децом Божија, као што Павле каже: Сам Дух се моли за вас уздисајима неизрецивим[24], и опет: Посла Бог Духа Свога у срца ваш, Који виче: Авва, Оче[25]. То нам, дакле, показује да су врата светлост, а врата нас поучавају томе да је онај ко обитава у дому и сам светлост неприступна. Није Бог Који обитава једно, а друга светлост Његов дом, као што није ни једно светлост Божанства, а друго Бог, него је Он један, и дом и онај ко у њему обитава, јер је сам и светлост и Бог. А богословски домом се зове и Син, као и Отац. Јер каже: Ти, Оче, у Мени си и Ја у њима и они у Мени, и Ја, Оче, у Теби, да једно будемо[26]. Тако и Дух: Уселићу се, каже, у њих и живећу у њима[27]. Ја и Отац доћи ћемо му и у њему ћемо се настанити[28], при чему се мисли кроз Духа, како Павле каже: Јер Дух је Господ[29], Ако је, дакле, Господ Дух и Отац је у Њему и Он у нама, тако смо опет и ми у Њему, и Он са Богом и Оцем и Бог у Њему,
7. А ако је потребно рећи тачније, шта је једно, то су и друга два, јер три постоје у истом и мислено се постижу у једној суштини и природи и царству. А ако се, дакле, нешто зове један, то се по природи сазрцава и у осталом, изузев „очинства“, „синовства“ и „светодуховства“, односно „рађања“, „рођености“ и „исхођења“, јер само то на неизрециви начин природно следи Свету Тројицу у посебном смислу. А мењање и мешање или измену имена у њима ми не можемо ни замислити или рећи. Јер кроз њих су три лица постала распознатљива и нити је могуће да Син у томе претходи Оцу, нити Сину Свети Дух, него треба заједно овако рећи: „Отац, Син и Свети Дух“, при чему у Њима не бива никакве, ни најмање, растављености временом или треном, него је са Оцем заједно и Син Који је рођен, и Дух Који исходи. У свему другом једно име или својство придаје се Једном, као и свој Тројици. Тако, ако кажеш „светлост“, и сваки од Њих је светлост, и сва Тројица су једна светлост. „Вечни“ живот су и појединце и Син и Дух и Отац, а и сва Тројица су један живот. Дух је, дакле, Бог и Отац и Дух је Господ и Бог је Дух Свети. Све је то Бог појединце, а и уједно све троје је Бог. Сваки је Господ и Господ су сва Тројица. Сваки појединце од Њих је Бог над свима, Саздатељ свега, и све је то један Творац свега Бог, И у старини је речено: У почетку створи БОГ небо и земљу, и рече Бог: Нека буде светлост, и би светлост[30], и те речи нам допуштају да тамо мислимо да је реч о Оцу, а када Давид каже: Речју Господњом небеса се утврдише, знамо да то указује на Сина, и Духом уста Његових сва сила Његова[31], где се мисли на Светога Духа. Али и Јован, син грома, у Еванђељима каже: Oд искони беше Логос и Логос беше код Бога, дакле Оца, и Бог беше Логoc, односно Син. И све кроз Њега постаде u без Њега ништа не постаде што је постало[32].
8. Молим вас, дакле, научите то, ви који се називате чедима Божијим и који сматрате да сте Хришћани, а учите друге празним речима, и ви, свештеници и монаси, који погрешно умишљате да имате власт! Упитајте старешине и првосвештенике своје, саберите се у љубави Божијој, и најпре затражите да све то делом научите и доживите, а уз то зажелите да то једном и видите и да на опиту постанете боголики. Али немојте се трудити само ради показивања и ради спољашњег вида и да бисте добили апостолске дужности, како не бисте чули, ви који пре него што упознате Божије тајне журите да владате другима: Авај вама, који сте разумни за себе и пред собом зналци.[33] Авај вама који чините светлост тамом и таму светлошћу![34]
9. Зато молим све вас, у Христу браћо, да поставите најпре добри темељ смирења под грађевину врлина, а затим да подвизима благочешћа подигнете дом знања тајни Божијих, да вас обасја божанска светлост и да очишћеним оком срца видите Бога, колико је то могуће нама људима, а затим да будемо тајанствено уведени у савршеније тајне Царства Небеског,те да од тога знања, које одозго даје Отац светлости, дођемо до речи поуке и да поучимо свога ближњег томе шта је воља Божија блага и савршена и благоугодна, и да кроз нашу поуку приведемо народ изабрани Богу, Који нас је кроз Свога Духа Светога одредио за учитеље Цркве Своје, како не бисмо као презиратељи и обнажени од свадбене одеће били избачени из ложнице Христове, него да бисмо радије као разумни управитељи, који су правилно управљали речју поуке и пренели је својој браћи слугама, а још пре тога устројили сопствени живот, неометано ушли у ложницу са чистим животом и небеским знањем, светловидни и испуњени Духом Светим, и зацарили се заједно са Христом, наслеђујући заједно са Њим Царство Бога и Оца у Светом Духу, свагдаживом и бесмртном извору и животу,Којем доликује свака слава, част и поклоњење, сада и увек и у векове векова. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. В. Еф. 5,13
  2. Јн. 11, 9-10
  3. Јн. 12,35
  4. Лк. 11, 33
  5. Мт. 6, 22
  6. В. Лк. 8,18
  7. Лк. 11, 36
  8. В. Мт. 16,19
  9. Лк 11,52
  10. Јн. 10,7
  11. Јн. 20,22
  12. Јн. 14, 2
  13. Јн. 10, 3
  14. Јн. 14, 6
  15. Јн. 16,13
  16. Јн. 16, 7
  17. Јн. 14,26
  18. Јн. 14,15
  19. Јн. 14,20
  20. ДАп. 1, 5
  21. Мт. 16,19
  22. 1Тим. 6,13
  23. 1Тим. 6,15
  24. Рим. 8,26
  25. Гал. 4, 6
  26. В. Јн. 17,21
  27. 2Кор. 6,16
  28. В. Јн. 14,23
  29. 2Кор. 3,17
  30. Пост. 1,13
  31. Пс. 32, 6
  32. Јн. 1,1
  33. Ис. 5, 21
  34. Ис. 5. 20

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *