САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
КАТИХЕТСКЕ БЕСЕДЕ (БЕСЕДЕ О ВЕРИ)
 
БЕСЕДА ДВАДЕСЕТА
О ОДРИЦАЊУ ОД СВЕТА И ОДСЕЦАЊУ ВОЉЕ. НАМЕЊЕНО ОНИМА КОЈИ СУ ЗАТРАЖИЛИ ДА ИМ НАПИШЕ КАКО ЈЕ КОРИСНО ПРОВОДИТИ ПОДВИЖНИЧКИ ЖИВОТ. И О ТОМЕ ДА ЈЕ ДОБРО И КОРИСНО ЗА ТО ИМАТИ ОПИТНОГ ВОДИЧА, ОДНОСНО ДУХОВНОГ ОЦА, КАКО БИ СЕ НАУЧИЛИ ВРЛИНИ И ТЕШКОМ ДЕЛАЊУ ПОДВИЖНИЧКЕ ВЕШТИНЕ. И О ВЕРИ У ДУХОВНЕ ОЦЕ И О САЗРЦАЊУ СВЕТЛОСТИ, КОЈОМ СЕ СВАКА ДУША ПРОСВЕТЉУЈЕ И НАПРЕДУЈЕ У ЉУБАВИ БОЖИЈОЈ.
 
1. Љубљена моја и многожељена браћо, често сте изражавали жељу да од моје скромности чујете корисну реч, али будући да сте имали мало времена и да је требало брзо да одете, ја ради ваше користи нисам хтео да вам о потребним стварима говорим усмено и успут. Због тога сада, када сте затражили да то напишем вашој љубави, спремно сам пристао на то не да бих вас учио (јер сам недостојан), него да бих вас посаветовао и подсетио, будући да вас веома волим, и да бих вам саопштио оно за шта знам да је корисно и да помаже души приликом одласка из света и удаљавања од страсти, у љубави Божијој и у савршеном бестрашћу.
2. Тако ми се учинило исправним да беседу намењену човеку жедномдушевног спасења започнем ниоткуда друго до од вечнога извора, Спаситеља Христа и Бога нашега, због Кога изговарам и ову беседу и Коме је намењен сваки мој подухват, и Који је циљ сваке усрдности и добре наде и сваке жеље. Јер Он је и почетницима темељ непоколебиви, и средњима је нада непостидна, а онима који се усавршавају Он је љубав ненаситна и живот непролазни. Јер ја сам чуо Његове свете речи које Он говори свима без разлике: Ко не остави оца и мајку и браћу и све имање своје и не подигне крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан[1]. Из Писма сам научен, а сазнао сам и кроз само искуство, да Он крст није ни због чега другог поменуо на последњем месту, осим због трпљења жалости и искушења, а најзад и због саме својевољне смрти за коју су у оним временима, док су преовлађивале јереси, многи бирали да се догоди као плод мучеништва и разноврсних искушења, док данас, у време, Христовом благодаћу, дубоког и савршеног мира, сазнали смо да крст и смрт нису ништа друго до свецело умртвљење сопствене воље. Јер ко и макар мало испуњава сопствену вољу никада неће моћи да сачува заповест Спаситеља Христа.
3. И желећи да вам свима, као једноме брату, саопштим корисно слово, рећи ћу ово: брате, усрдно моли Бога да ти покаже човека који би могао тобом добро да пастирствује и коме си дужан да будеш послушан као самоме Богу, те да оно што ти он говори без оклевања извршаваш, чак иако ти се то што он заповеда чини неумесним и штетним. И макар се твоје срце више уверавало благодаћу онога кога си већ имао за духовнога оца,чини оно што ти овај говори и спасаваш се, јер боље ти је да се зовеш учеником ученика, него да живиш по своме, једући некорисне плодове сопствене воље. А ако те Свети Дух пошаље другоме, нимало не оклевај. Тако ми чујемо како је Павле посадио, Аполос залио, а Христос учинио да узрасте. Учини, дакле, брате, и ти као што рекосмо и пођи човеку на којега ти Бог укаже или тајанствено кроз тебе самога, или очигледно посредством Свога слуге. И као да гледаш самога Христа да ти се обраћа, тако му укажи поштовање и тако се поучи од њега ономе што је корисно. Јер ако чујеш од њега: „Изађи из земље своје воље и од сродства свога разума“, не колебај се и не црвени, побеђен сујетом. Ако ти каже: „Пођи у земљу послушања коју ћу ти показати“, похитај, брате, колико те ноге носе, не дај сна својим очима и не преклони колена, савладан лењошћу или немаром. Јер можда ћеш тамо видети Бога, Који ће те учинити оцем многе духовне деце и даровати ти обећану земљу, коју наслеђују само праведници. Ако те узведе на гору, спремно узиђи, јер тамо ћеш, добро знам, угледати Христа како се преображава и блиста сјајније од сунца у светлости Божанства, па се може догодити и да паднеш, не подносећи да гледаш оно што никада ниси видео, и да са висине зачујеш отачки глас и видиш сеновити облак и пророке како стоје крај Христа, потврђујући да је Он Бог и Господар живих и мртвих.
4. Ако ти каже да пођеш за њим, смело са њим обилази градове, јер имаћеш велику корист, ако будеш само на њега гледао. Ако га видиш да једе са блудницама и цариницима и грешницима, не помисли ни на шта страсно и људско, него у уму све сматрај бестрасним и светим и сети се речи: Свима сам био све, да бих све стекао[2], гледајући га како снисходи људским страстима. Али ни када сопственим очима гледаш, нимало им не веруј, јер се и оне варају, како сам на делу сазнао. Следећи га и повинујући се ономе што он говори, не гледај на оне који су са тобом и не реци ни за кога: „Господине, а шта ће овај ту?“, него увек пази на себе самога и пред очима имај смрт, добро мислећи којом ћеш врлином прославити Бога. Немој се преузносити ако ти због твога учитеља многи буду чинили част, нити ако због његовога имена многи буду хтели да те слушају, него се радије весели ако твоје име буде записано на небу смирења. Ако видиш да и од сенке твоје дрхте демони, не приписуј то себи, него све припиши заступништву свога оца, па ће те се плашити и више.
5. Ако ти наложи да седнеш за трпезу крај њега, са благодарношћу то прихвати и ћутке покажи поштовање и уважавање према њему, и немој се дотаћи ничега од понуђеног без његовога благослова. Исто тако, ни коме другом немој шта дати, нити се усудити да коме даш предност без његовога знања и по А ако те позове последњег од свих, немој рећи: „Сешћу здесна или слева“, ако знаш да је то припремљено другима и сетивши се речи ко хоће да буде први од свих, нека буде последњи[3], него прими доње место јер њиме се стиче горње и заволи свога учитеља јер он чини да кроз ништавне ствари стекнеш веће. Исто тако, немој из дрскости први заједно са њим умочити руку у зделу, јер добро знаш ко се на то усудио. Ако пожели да ти опере ноге, постиди Га се као Господа и учитеља и не допусти му да то учини. А ако чујеш речи: Немаш удела са Мном, ако ти не оперем ноге[4] радо му и читаво своје тело предај на очишћење, како би по томе што се дешава познао велику висину боготворног смирења, те од тога, ако имаш савести, имао још више користи, него да си своме оцу сам опрао ноге. Ако каже за трпезом: Један од вас издаће ме[5] или: Саблазан ми је[6], немој сакрити лукавство, него ако имаш нешто на савести, исповеди се, а ако не, падни му ничице пред ноге и у сузама упитај: Да нисам ја, Владико?[7] Јер ми много грешимо и из незнања. Не користи ти да паднеш на груди оца свога, јер премда је Јован из велике љубави према Христу имао смелост као према човеку, ипак је и њему, као и осталима, било заповеђено да и, пошто све заповести испуни, себе назива слугом непотребним. .
6. Ако видиш свога учитеља да чини чуда и прославља се, поверуј и обрадуј се и заблагодари Богу што си добио таквога учитеља, а немој сени саблазнити када му завидљивци указују непоштовање, или га чак бију[8] и вуку, него као ревносни Петар узми мач и пружи руку и не само ухо,него одсеци и руку и језик онога ко покушава да говори против твога оца или да га дирне. А ако будеш и кажњен као он, свакако ћеш још више бити похваљен због велике љубави и вере. Ако се, опет, као човек уплашиш и кажеш: Не знам тога човека[9], после тога ипак горко заплачи и немој да те прогута очајање, и уверен сам да ће те он први поново привући себи. Видиш ли да га зли људи распињу и муче као зликовца, ако је могуће, умри са Њим. А ако не, макар се не придружи зликовцима као зликовац и издајник и не приопшти се са њима невиној крви, него, као страшљив и малодушан накратко напустивши пастира, сачувај веру у њега. Ако се ослободи од окова, опет му приђи и покажи још веће поштовање према њему,већ као према мученику. А ако умре од искушења, смело затражи његово тело и укажи му још и већу почаст него када је био жив, те га помажи скупоценим миришљавим уљима и сахрани, премда он и неће васкрснути трећега дана, него ће устати са свима у последњи дан. Веруј да он са смелошћу предстоји Богу, иако си му тело положио у гроб, и без оклевања умоли његово заступништво, и он ће ти помоћи овде и сачувати те од свих противника, а дочекаће те и када одеш из тела и припремити ти вечно обиталиште.
7. Ако те после свега што рекох он позове насамо и подстакне те да тихујеш, па ти каже: „Седи овде затворен, док се не обучеш у силу са висине“, ти гa послушај са тврдом надом и великом радошћу. Такав је учитељ,брате мој, нелажан и истинит. Јер и теби ће сада доћи једнака сила Свесветога Духа која је некада сишла на апостоле, не јављајући се у виду огња,нити са великим шумом и силним ветром (јер то се онда догодило због неверника), него у виду умне светлости коју ћеш угледати умно и са сваким спокојством и радошћу, а која је наговештај вечне и прве светлости и одсјај и луча вечнога блаженства. Када се она појави, свака страсна помисао ишчезава и нестаје свака душевна страст, а свака телесна болест прима исцељење. Тада се очишћују очи срца, те виде оно што је записано у Блаженствима. Посматрајући се као у огледалу, душа ће видети и најмања своја сагрешења и спустити се у бездан смирења, а увиђајући величину славе испуниће се сваком радошћу и весељем и, задивљена ненаданом чуду, даће да из ње потеку извори суза, Тако се сав човек мења и познаје Бога, а најпре сам од Њега бива познан. Јер само то знање чини да човек презре све земно и небеско, и садашње и будуће, и жалосно и радосно, чинећи га уједно пријатељем Божијим и сином Вишњега и богом, колико је то могуће људима.
8. То сам, дакле, написао твојој љубави, како би када год пожелиш имао записано и могао да прочиташ оно што си затражио да једном чујеш од моје убогости. А ако и поверујеш да ти то кроз мене према домостроју и на корист Свесвети Дух заповеда, догодиће ти се све како ти рекох, а ономе што сам пропустио, јер га је много, научиће те Собом сам Христос.
9. А ако ти се то учини невероватним и не допадне ти се, опрости ми што те саветујем ономе што сам сазнао, а ти следи оне за које знаш да су бољи. Али гледај, брате мој, да случајно и нехотице не пођеш за горима. Јер заиста су ретки, а посебно данас, они који знају правилно да пастирствују и да исцељују словесне душе. Могуће је да има много оних који се праве да посте и бдију и који глуме побожност, или су је и на делу стекли,а већина је оних који много тога знају напамет и вешти су у поучавању речима, али среће се крајње мало оних који су плачем одсекли страсти истекли свеобухватне врлине које им се не могу одузети. А свеобухватним врлинама називам смирење, које искорењује страсти и доноси небеско и ангеоско бестрашће, и љубав која никада не престаје нити пада, него увек иде напред, која додаје чежњу на чежњу и стремљење на стремљење, од које се дарује савршено расуђивање које и себе само и оне које га прате правилно води, безбедно пресецајући умно море. То ти желим да ти Бог дарује, а посебно сада, како би могао да богоугодно расуђујеш о себи, да тако поступаш и да се потрудиш да нађеш Христа да ти и у садашњем животу садејствује, а и у будућем да ти дарује да богато окусиш Његово озарење, како не би ушао у болесно стадо, нити се нашао да живиш сам,како те не би угледао или прогутао душегубни вук, или да не оболиш болешћу на болест [да не оболиш још више] и скончаш душом, или да паднеш сам, јер авај једноме када пада[10]. А онај ко се преда добром учитељу ни о чему таквом не брине, него ће безбрижно проживети и спасити се у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава у векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Мт. 10,37-38
  2. 1Kop. 9,21
  3. Мк. 9,35
  4. Јн. 13,8
  5. Мт. 26, 31
  6. Мт. 16, 23
  7. Мт. 26, 22
  8. Мт. 26, 67
  9. Мт. 26,73
  10. Екл. 4,10

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *