САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
КАТИХЕТСКЕ БЕСЕДЕ (БЕСЕДЕ О ВЕРИ)
 
БЕСЕДА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА
О ПОКАЈАЊУ И СТРАХУ БОЖИЈЕМ. И О ТОМЕ КАКВУ ДУШЕВНУ И СРДАЧНУ БОРБУ ВОДИ ОНАЈ КО СЕ КАЈЕ СКРУШЕНОГ ДУХА. И О ТОМЕ ШТА ОН ГОВОРИ И КАКО СЕ МОЛИ ЧОВЕКОЉУБИВОМ ГОСПОДУ
 
1. Послушајте моје речи, синови моји последњи, вољени моји, мили моји, послушајте ме, ако истински чезнете са својим оцем и тражите ме. Има ли човека који ће се, рањен у срце отровном стрелом, и који страда и у себи се кида од силног бола, бринути за ранице на кожи тела или се постарати око њих? Наиме, бол сакривен у срцу заклониће му сваки бол или свраб који му се јави на кожи тела, па му срдачна мука неће допустити да погледа и види оно што му се налази на телу, него он у несносном болу и муци срца заборавља на ране по телу и рукама, кидајући себи хаљине и ране ноктима раскопавајући. Он ће заборавити и на родитеље и на пријатеље и ни на кога неће погледати, нити ће се строгог лица осврнути на човека који га проклиње. Неће се бринути за своје имање или ствари и допустиће да му богатство разграби ко год хоће. Хлеб неће јести са уживањем, јер је пун горчине. Вино неће са задовољством пити, јер се наситио болом. Онима који га позивају на гозбу са великим ће гневом одговорити: „Склањајте се од мене, јер смрт ми сатире срце и како да знам да га неће брзо узети? Постало ми је мрско да живим у овом животу, јер овај живот је смрт, а ја то нисам знао“. Он се на постељу своју неће попети, него ће се ваљати и батргати по земљи, гласно вапијући и плачући и нимало не марећи за оне који гледају такво недолично понашање и са осудом слушају његове вапаје. Очи ће му се претворити у потоке, који пре служе томе да се из њих лију сузе, него да се њима гледа. Блажиће све људе, и живе, и мртве, и оне који још нису познали света, блажиђе и сваку звер и сваког гмизавца који гмиже на земљи и све што има дух живота, говорећи: „Како је благословено све што је Бог створио, што без бола живи са радошћу душевном и животном, а ја сам једини обремењен теретом грехова и суди ми огањ суда и једини страдам на земљи!“ Сваку душу сматраће једнаком и поштоваће је као свету пред Господом, а сам ће се као нечист склањати од свакога. Неће разликовати праведног од неправедног, него ће се према свима опходити исто, и према чистим и према нечистим. Само се он одваја од читаве творевине која је под капом небеском, седећи на буњишту својих безбројних греха и обузет тамом незнања и жалости која нема краја. А красте са својих рана у силном болу срца стругаће не циглом, као Јов, него ноктима. Јер Јов је био рањен у тело, али му је душу штитио Бог, док су овоме и душа и тело отровани гресима и зато је његов бол десетоструко јачи од муке Јовове. После тога напустиће га сродници по плоти и сви познаници и пријатељи у свету, пошто су гa мало пратили и видели неутешност његове душе, па ће се, сматрајући то гнусобом, сваки вратити своме дому, а он ће бити остављен сам и, гледајући пустош и несрећу која га окружује, као и тугу и муку, заплакаће са душевним болом и у очајању завапити Сведржитељу Господу:
2. „Ето, видиш, Господе, и нема ничега што Ти не видиш. Ја сам Твојих руку дело, а дела Твојих заповести нисам учинио, него сам свако зло у безумљу починио. Ти си добар, а ја Те нисам познавао, а сада чух за Тебе и ужаснух се и не знам шта да чиним. Осетио сам Твој суд и реч оправдања не нађе се у мојим устима. На земљи нисам учинио ништа што био правдало макар једну празну реч из мојих уста, јер, ако човек испуни и сву правду, он ће то учинити као слуга и дужник, а оправдање за грех свој неће наћи ниједно, јер милост зависи од Тебе (пошто је грех смрт и ко је онај ко ће кроз њега умрети, а сам од себе васкрснути? Нико, разуме се. Ти си једини умро и васкрсао, јер греха ниси учинио, нити се у устима Твојим нађе лукавство. А ко ће умрети у греху а да се неће покајати? Али такав неће имати никакву корист). Тако се, Владико Сведржитељу, кајем и ја који сам починио зла дела, али покајање ми неће бити на оправдање,јер покајање је познање греха. И сада видиш, свевидиоче Господе, да немам ништа осим тела, али никаква ми није корист од тога што сам оставио богатство. Сав сам једна рана и оставила ме је свака нада на спасење, јер сам остао сам и живога ме ад прогута. А Ти, Господе, видиш и једини можеш да ме изведеш одатле и да исцелиш бол мога срца, јер Твоја рука може све и досеже до крајева бездана и све се чини на Твој знак. Да кажем’помилуј ме1 не усуђујем се, јер сам недостојан. Али Ти, Господе, видиш“.
3. Тако ће га милостиви Бог брзо послушати и ускоро ће му дати олакшање од бола и избављење од срдачне муке. Будући човекољубив, Он не трпи да гледа дело руку Својих у таквој невољи и несносном болу, и зато ће са тим човеком који је учинио све што смо поменули без изузетка и са онима којима у вери слушају и који ће подражавати том истинитом образу и повести покајања, која је најпре делом испуњена, а затим и записана, учинити Своју велику и неизрециву милост и излиће на њега Своју благост и претворити у радост његов бол и горчину његовога срца у слатко вино и навешће га да избљује отров змијин који му разједа утробу. И од тога часа он се више неће сећати својих пређашњих мука, нити свих невоља које је поднео, а неће се вратити да затражи ни новац, ни имање, ни богатства које је оставио у време болести свога покајања, нити ће ишта друго пожелети. Јер вишњи Бог ће му дати здравље које ће бити веће од свих блага земаљских, а здравље ће му удахнути у срце неизрециву радост, десет пута већу од његове пређашње туге, и она ће одагнати сваки бол телесни који долази споља и човек ће знати да му ране телесне отада неће погађати срце, и спољна туга неће се коснути радости која му влада у срцу, а од тога сазнања он ће се још више радовати.
4. А његови ближњи, који су раније гледали његове спољашње муке,не знајући за скривену радост која му се након тога догодила, уздисаће над њим и говориће: „То је човек који не за зна радост у своме животу и његов живот је пун туге и бола, а дани његови ништа се не разликују од дана оних које шибају и кажњавају због преступа“. А пошто он једини зна да је време његовог живота испуњено весељем и радошћу и да његова радост не зна за крај, он се томе радује несравњиво више него сви цареви који владају земљом и више од свих који су окружени богатством и порфирним одеждама и меким хаљинама, и више од свих које на земљи блаже уста оних који не говоре правилно. Јер тај човек зна да је боље сиромаштво са таквом радошћу, него сав свет и ствари које су у њему, јер све што се налази на његовом телу и што он има у читавом свом животу прекриће небо и прогутаће ад, јер ће тиме овладати смрт, а радост коју је здравље дало његовој души ништа од тога неће моћи да спута, јер она није од овога света. Она му није дошла ни од славе, нити од великог богатства, нити од телесног здравља, нити од људске похвале, нити од које друге ствари која се налази под капом небеском, него је настала из бола и душевне огорчености и од сусрета са Духом Божијим Који обитава изнад небеса. Јер Њиме прочишћено и измучено, срце је родило искрену и чисту радост. Зато смрти неће овладати њиме, јер му се неће наћи укора, него ће бити као прочишћено вино на сунцу, вино које блиста и прима светлост што га чини још светлуцавијим, веселећи и обасјавајући лице онога ко га на сунцу пије.
5. У свему томе ја једно тешко могу да разумем. Наиме, не знам шта ме више радује, да ли тај призор и радост коју пружа чистота сунчевих зрака или, радије, укус вина у мојим устима. Јер једно бих хтео да гледам, а привлачи ме и оно друго и чини ми се слађим. И када погледам према светлости, још ми се слађим чини укус вина и не могу се наситити ни гледањем,нити пијењем. Јер када помислим да сам се напио колико сам могао, лепота зрака које то сунце шаље опет ми распали силну жеђ и опет нађем да сам гладан. И што се више трудим да поново заситим стомак, десет пута више уста ми се распале од жеђи и сав горим од жеље за тим бистрим пићем.
6. Дакле, свако ко себи суди тим добрим судом покајања неће се уплашити другог суда или мучења, нити ће се устрашити од искушења која му наиђу. Јер његова жеђ неће престати довека и неће му понестати тог слатког и блиставог пића, а његова сладост и радосно блистање које исходи од сунца, изагнаће му сваку жалост из душе и чиниће да се тај човек увек радује, да нико неће успети да му нашкоди, нити да га спречи да напуни чашу са тога извора. Јер ни кнез таме, који у злоби влада земљом,који царује над сваком водом морском и поиграва се са светом као да у руци држи птичицу, неће се ни са свом својом војском и силом приближити ни пети ноге његове[1], нити ће се усудити да га смело погледа. Јер сјај вина и сунчев зрак, који моћно блиста на лицу онога ко гa пије, продиру му све до утробе и до руку, и ногу, и до позадине његове, и онога ко га пије читавог чини огњем, дајући му силу да са свих страна пали и сажиже непријатеље који насрћу на њега, и он постаје миљеник сунчеве светлости,пријатељ сунца и његов вољени син од блиставог вина које се од њега попут зрака излива. Јер пијење тога вина постаје му храна, очишћује му прљавштину његове труле плоти, а очишћење му доноси савршено здравље,које му не допушта да се нахрани неком другом храном која изазива болест, него рађа у њему бескрајну и непрестану жељу да пије од тога вина и да се све више чисти и да од тога пића оздрављује. Јер лепота здравља и уживање у благодетима које здравље доноси не знају за насићење.
7. Дакле, такав ће бити, децо вољена, синови моји, мили моји који слушате ове речи, свако ко је пред Господом Богом Сведржитељем сагрешио и у срце примио страх од суда и од тога да ће се Господ одвратити од њега. Јер страх Господњи и осећање да ће бити правично кажњен тако му ломе плот и крше кости, попут камена који се помоћу посебне направе спушта у кацу и у њој цеди и гњечи грожђе. Наиме, људи грожђе обично најпре газе ногама, а затим га гњече каменом, не би ли га потпуно оцедили од сока. Тако и страх Божији чини да се човек у кога је ушао страх Божији, свима предаје да га погазе. И када он савршено искорени и скрши гордо и сујетно умовање своје плоти, тада ће свето смирење, умни камен лагани и корисни,пасти са висине и истиснути из њега сву влагу плотских наслада и страсти,показујући да та смирена душа није некорисна, него, пошто је залије потоцима суза, и саму ће је учинити живом водом, исцелити јој ране од грехова и опрати јој красте и чиреве, целога човека чинећи светлијим од снега.
8. Дакле, блажен је човек који слуша те речи и са вером их прима и чини, јер нашао је велика добра која превазилазе ум и реч и мисао, па ће блажити моју убогу руку која је ово записала и прославити милосрдног и многомилостивог Господа, Који је предао да ово буде записано од сквернога језика и нечистих и прљавих уста, као образац обраћења и покајања и као усмерење на пут са кога се не може залутати, пут најистинитији, онима који свом душом хоће да се спасу и који ће наследити Царство што се налази у самом Богу и Спаситељу нашем, Којем припада слава у векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Пост. 3,1

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *