САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
КАТИХЕТСКЕ БЕСЕДЕ (БЕСЕДЕ О ВЕРИ)
 
ПЕТНАЕСТА БЕСЕДА
О СТРАСНОМ, НЕВЕРНОМ И ЗЛОМ РАСПОЛОЖЕЊУ. И О ТОМЕ ШТА ЈЕ ЈЕДИСТВО БОГА СА СИНОВИМА СВЕТЛОСТИ И НА КОЈИ НАЧИН ОНО У ЊИМА БИВА. А НА КРАЈУ, ОСУДА ОНИХ, КОЈИ СЕ УСУЂУЈУ ДА НЕДОСТОЈНО ПРИМЕ АРХИЈЕРЕЈСТВО
 
1. Браћо и оци, тама и светлост вечито су међусобно супротстављене,а исто тако супротстављене су и вера и неверје, незнање и знање, љубав и мржња. Јер када је Бог на почетку рекао: Нека буде светлост[1] и тако би, тама је одмах ишчезла. Адам је, заштићен вером у Бога, пребивао у бесмртној слави и налазио се у рају, а пошто га је непријатељ завео у неверје, он беше осуђен на смрт и уместо божанског и духовног знања стекао је знање плотско. Наиме, ослепевши очима душе и отпавши од бесмртног живота, он је прогледао телесним очима. И скренувши страсним чулом поглед очију на видљиве ствари, он је познао Еву, жену своју, и она заче и роди Каина. Дакле, то знање заправо је незнање свакога добра. А да није најпре отпао од знања и сазрцања Бога, он не би ниспао до таквога знања. Тако ни Каин, његов син, да се није најпре распалио мржњом и завишћу,не би убио свога брата Авеља.
2. Дакле, они који су од рођења у власти таме и не желе да погледају ка умној светлости, које је прародитељ остао лишен, сами сматрају непријатељима и противницима оне који су се обрели у тој светлости и који опште са оним што светлости припада, пошто им њихове речи наносе бол. Јер као што сунчев зрак, када однекуд уђе у мрачни дом, као стрела пробија и пресеца таму, тако и богонадахнута реч човека духовног и светог бива као двосекли мач у срцу плотског човека, јер му причињава бол и надражује га, услед незнања и неверја које је овоме својствено, на прекословље и мржњу.
3. Са друге стране, онај ко мисли да нешто зна, мада ништа не зна,макар видео и ангела са неба да му је сишао, одгони га као демона, а и аковиди апостола или пророка Божијег, одвраћа се и од њега као од другог Симона Мага. О, крајње неосетљивости, јер слепац сматра слепим онога ко види, док истински брбљивац брбљивцем сматра онога ко не говори. И као што слепац често не верује када чује да неки ноћу кажу да сунце не сија, а ни усред дана опет не верује да није ноћ, сматрајући да га и једни и други варају, па макар чуо да је дању светло, а да је ноћу мрак, он сумња и одбацује њихове речи, тако и они који седе у мраку страсти и имају незнањем ослепљен ум или, тачније, они који нису стекли ум Христов сматрају безумним онога ко има ум Христов, а онога који нема умним, и за такве са правом каже пророк Давид: Неразуман и безуман ће погинупш[2]. Такви читаво Писмо изврћу према сопственим жељама и саме себе упропашћују својим страстима, а то ништа не смета Божанском Писму, него онима који га искривљују.
4. Како ће онда, реци ми ти, који доносиш правилан суд о стварима,слепи икада сами од себе правилно препознати мисли светлости, када из надмености не допуштају да их други уче? Како ће слеп код очију и онај ко не види светлост моћи да прочита писма записана у светлости? И како слеп умом и ко у себи нема ум Христов може да схвати мисли садржане у светлости Христовој? Макар безброј пута прочитао телесним очима оно што је чулно записано, мислим да такав човек никада неће моћи да види оно што је духовно и невештаствено и светозарно у вештаственом и мрачном простору.
5. Нека се зато нико од вас не вара. Бог је светлост и онима са којима се сједини Он, сразмерно њиховој очишћености, предаје сопствену светлост. И тада угашена светиљка душе, односно ум, зна да га се божански огањ коснуо и распалио га. О, чуда, човек се са Богом сједињује духовно и телесно, јер се душа не одваја од ума, нити тело од душе, него суштинским [суштаственим] сједињењем и човек постаје триипостасан по благодати,један бог по усиновљењу, сачињен од тела и душе и Божанског Духа Којем се приопштио, и тада се испуњује оно што је рекао пророк Давид: Ја рекох,богови сте и синови Вишњега cвu[3], односно синови Вишњега по лику и по подобију и пород божански од Божанског Духа, којем је Господ са правом рекао и свагда говори: Останите у Мени, да плод многи донесете[4] (плодом назива мноштво оних које такви спасавају). Ако лоза, каже, не остане на чокоту, суши се и у огањ баца; останите, дакле, вu у Мени и Ја у вама[5]. А о томе како Он то остаје у нама и како, опет, ми остајемо у Њему, сам Господ је поучио, говорећи: “Ти си, Оче, у Мени, и Ја у Теби,и они у Мени и Ја у њима”[6]. И, желећи да то потврди, Он понавља и каже:”Они су у Мени и Ја у њима”, као Ти, Оче, што си у Мени и Ја у Теби. А да би још уверио оне који Га слушају, додаје и каже: “Као што си Мене заволео, Ја заволех њих и они познаше да си Ме Ти послао”[7]. Онда је јасно да као што по природи Отац пребива у Своме Сину и Син у крилу очинском, тако и они који су поново рођени Божанским Духом, и који су постали по Његовом дару браћа Христа и Бога и синови Божији и богови по усиновљењу, остају у Богу и Бог по благодати остаје у њима.
6. Како се онда они који нису постали такви, нити су се уопште изменили ни делањем, ни знањем, нити сазрцањем, не стиде да себе називају Хришћанима? И како се усуђују да отварају уста и да без стида говоре о скривеним тајнама Божијим, ваљајући се у немару као на постељи? Како не црвене што се сматрају Хришћанима и прибрајају духовним? Како сене ужасавају да са свештеницима седе за истим столом и да постану свештенослужитељи и служитељи Тела и Крви Владичанске? Све то ме силно чуди, али, како рекох, то њих заслепљеност ума и неосетљивост и незнање који уз њу иде, као и надменост која се из њих рађа, наводи дакао блато газе истинско злато, предрагоцени камен, самога Господа нашега Исуса, Помазаника. О, ужасне ли дрскости која их наводи на то да се уздижу на високи престо и да на њему седе, не би ли се сваки од њих чинио бољим и угледнијим од других. И који ће онда Хришћанин такве назвати Хришћанима?
7. Речју смо, дакле, јасно показали онима који се праве да знају све и да о свему умеју да говоре, мислећи да су нешто, премда су ништа, какви су и колико велики хришћани, да би се упоредили са обрасцем и спознали колико су они далеко од истинских Хришћана. А вама, слугама Христовим,који тежите томе да учите и који имате спреман слух, сам Владика свега кличе кроз Своја Света Еванђеља, говорећи: Док светлост имате, идите ка светлости, да вас тама не обузме[8]. Идите у покајању путем Његових заповести, трчите док је Његове светлости, пре него што вас ухвати ноћ смрти и пре него што будете послани у вечни мрак. Трчите, тражите, куцајте, да би вам се отворила капија Царства Небеског и да бисте ушли у њега и стекли га у себи. Јер они који оду из овога живота пре него што стекну Царство, где ће га уопште наћи када оду тамо? Нама је, дакле,овде заповеђено да тражимо и иштемо и куцамо у покајању и сузама, а онима који тако чине, Владика је заповедио да ће Царство и дати. А ако не пожелимо да то учинимо, и да послушамо Владику Христа, како бисмо још за живота похитали да примимо Царство у себе, нећемо ли, пошто одемо тамо, са правом чути од Њега како нам говори: “Шта тражите сада, када сте одбијали да га примите када сам вам га давао? Зар га нисте одбијали, премда сам вас много молио да се помучите и примите га од Мене, него сте га презрели и претпоставили му уживање у пропадљивом и земном? Којим ћете онда делима или речима сада успети да га нађете?”
8. Зато вас, оци и браћо, молим да са сваком ревношћу сачувамо заповести Божије, како бисмо достигли и вечни живот и вечно Царство и да сада не бисмо чули: Ко је непослушан Сину неће видети живота, него гнев Божији остаће на њему, а у будућем веку: Идите од Мене, не знам вас, откуда сте?[9], него да бисмо чули оне благословене речи: Ходите, благословени Оца Mola, наследите Царство које вам је припремљено, јер Ме нахранисте гладног вашега спасења, напојисте Ме, обукосте Ме, подмиристе Ме и дођосте Ми, очистивши своја срца од сваке мрље и боре греха. Зато уживајте у Мојим добрима, чија је наслада неизрецива, а живот вечни и бесмртни. Нека бисмо сви ми то достигли благодаћу Господа нашега Исуса Христа, Којем приличи слава у векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Пост. 1, 3
  2. Пс. 48,11
  3. Пс. 81, 6
  4. Јн. 15,46
  5. Јн. 15, 46
  6. Јн. 17, 21
  7. Јн. 17,23
  8. Јн. 12,35
  9. Лк. 13, 25; Мт. 7. 23

Comments are closed.